Добро дошли на Српску енциклопедију

Милан Јовановић

Милан Јовановић Морски (Јарковац, 24. април 1834 — Београд, 6. јул 1896), српски лекар и књижевник, Био је професор Велике школе и професор Војне академије у Београду и први је професор хигијене у Србији.

Биографија

Милан Јовановић рођен је 24. априла 1834. у Јарковцу у панчевачкој пуковнији.1)2)3) Основну школу завршио је у Јарковцу, а гимназију је похађао у Вршцу, Пешти и Темишвару.4) Још док је боравио у Вршцу заволио је позориште. У Бечу је завршио медицину.5)6) У Бечу је за време студија 1863. основао и био председник српског ђачког књижевног друштва Зора.7)8) У том друштву је развијао књижевни рад, а најзначајнији рад из тога периода је његова историјска драма у четири чина Краљева Сеја, а радило се о српској победи на Велбужду.9) Међутим Зора се није ограничила на књижевност, него јој је задатак био да буди српску националну свест. У Београд се вратио 1865. и одмах је добио место професора хигијене и судске медицине на Великој школи.10) Био је први професор хигијене у Србији.11) Једно време у Београду је уређивао политички лист Јединство, али 1871. због одређених политичких дешавања је напустио Београд и отишао у Нови Сад.12)13) У Новом Саду је био директор реалке и потпредседник Матице српске.14)15) Отишао је 1875. у Херцег Нови где је био општински лекар, а пошто је у то време трајао Босанскохерцеговачки устанак он се много бринуо о рањеницима.16) На позив црногорскога кнеза Николе отишао је средином 1876. на Цетиње, где је све до краја Првога српско-турскога рата био лекар кнежеве породице.17) По окончању рата кратко је радио за аустријски Лојд као бродски лекар.18) Када је избио Други српско-турски рат вратио се на кнежев позив на Цетиње.19) Пратио је 1877/1878. кнегињу Милену и престолонаследника у Напуљ, а по повратку неколико година је пловио све до Кине као бродски лекар за аустријски Лојд.20)21)22) Са тих путовања слао је занимљиве путописе и лекарске поуке. У Србију се вратио 1882. и радио је као лекар на железници, која се тада почела градити.23) Радио је две године код Рипањскога тунела, а онда се 1884. преселио у Београд и радио је као општински физик.24)25) Постављен је 1888. за професора хигијене на Војној академији и на том месту је остао до смрти 1896.26)27)

У књижевности се јављао драмама, приповеткама и путописима.28) Посебно је био познат по путописима, описима, путничким причама и приповеткама.29) Ту су биле збирке: С мора и са сува, Тамо амо по Истоку, Горе доле по Напуљу.30) Написао је и неколико драма: Краљева Сеја, Демон, Сан и јава, Несуђени, а превео је и Шекспирову Меру за меру.31) Написао је и велики број књижевних критика, а посебну врсту његовога рад чине есеји из културне прошлости, погледи на друштвене појаве и прилике и фељтони.32) Поред књижевних дела написао је велик број књига и чланака из хигијене и биологије.33)

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека јестаственичког и математичарског и Одсека уметничког) од 1869. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 1890. Прави је члан „без опредељења“ од 1892. Прави је члан (Академије уметности) од 1892. Приступна беседа: Поглед на индијску драму. Проглашен 1894. (Српска краљевска академија Год. 8 (1894) 74–75).

Литература

Спољне везе

3)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2 стр. 183
4) , 5) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 21) , 23) , 25) , 27) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33)
ЗН
6) , 7) , 13) , 14) , 20) , 26) , 28)
ЖИ
22) , 24)
НА
Штампање