Љубен Каравелов (буг. Любен Каравелов) (Копрившчица, 1834 — Русе, 21. јануар 1879), бугарски књижевник и револуционар.

Љубен Каравелов је рођен 7. новембра 1834. године у Копривштици. Похађао је најпре црквену школу, а онда се у Пловдиву школовао код Најдана Герова. Две године похађао је грчку школу, а онда се школовао у бугарској школи. Преселио се у Цариград 1856, где се због Кримског рата заинтересовао за политику. Уписао се 1857. на историјско-филолошки Факултет Универзитета у Москви. У Москви је дошао под утицај руских револуционара, па је од 1859. био под полицијским надзором. Учествовао је 1861. у студентским демонстрацијама. Заједно са групом младих бугарских радикалних студената издавао је часопис и почео је да пише поезију и научне чланке из бугарске етнографије.

Отпутовао је 1867. године у Београд као дописник руских новина, а у Србији је почео да пише пеозију и чланке на српском језику. Преселио се 1868. године у Нови Сад и ту је успоставио контакт са Светозаром Милетићем и другим члановима српске опозиције. Због тих веза био је ухапшен под оптужбом да је наводно учествовао у завери да се убије кнез Михаило Обреновић. Једно време је због тога био затворен у Будимпешти. Након ослобађања преселио се у Букурешт с намером да оснује властите новине и да сарађује са новоуспостављеним Бугарским књижевним друштвом, претечом Бугарске академије наука.

У Букурешту је заједно са Христом Ботевом основао новине „Свобода” (1869—1873). Изабран је 1870. за председника Бугарскога револуционарнога комитета. Почео је да сарађује са Василијем Левским, који је основао Унутрашњу револуционарну организацију. Као и Левски сматрао је да циљ револуције треба да буде демократска република. Каравелов је Швајцарску и САД сматрао узорима за политичко уређење Бугарске. Каравелов и Христо Ботев основали су 1873–1874. новине „Независимост”. Хватање и погубљење Василија Левскога 1873. разочарало је и обесхрабрило Каравелова, тако да је почео да одустаје од револуционарне активности. Ботев га је због тога оштро критиковао. Умро је 1879. године у Русеу, након остварења бугарске независности. Љубенов млађи брат Петко Каравелов представљао је значајнога политичара крајем 19. века.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1872.

• Grande Encyclopédie, Paris 21 (L. Léger).
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/5 (В. Алексијевић).
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 3

• Краћа биографија на сајту САНУ

Ljuben Karavelov