Добро дошли на Српску енциклопедију

Јован Павловић (књижевник)

Јован Павловић (Сремски Карловци, 10. фебруар 1843 — Цетиње, 6. април 1892), српски књижевник, новинар и политичар. Покретао је више листова, у којима је жестоко критиковао власти, па је био више пута осуђиван и заваран, а листови забрањивани. Био је министар просвете у Црној Гори и спровео је реорганизацију просвете. На Цетињу је обновио читаоницу и основао прву књижару.

Школовање

Јован Павловић рођен је 29.јануара/10. фебруара 1843. у Сремским Карловцима.1)2) Основну школу и гимназију завршио је у Сремским Карловцима.3)4) Филозофски факултет на Великој школи у Београду завршио је 1864.5)6) Након тога студирао је у Женеви, где је помагао Владимиру Јовановићу при уређивању Слободе.7) После Женеве три године је похађао економски факултет у Минхену.8) У Минхену је 1866. био главни члан ђачке дружине Завера.9) Те године у свом путопису У баварским брдима нападао је династије, кабинете, калуђере, попове, власнике и тражио је преображај Европе.10)

Панчевац

Када је у Минхену 1868. завршио економске науке вратио се у Војводину, па је био изабран за професора трговачке школе у Панчеву.11)12) Након тога био је секретар трговачке коморе и српске општине у Панчеву.13) Од 1869. био је и уредник листа Панчевац.14) Лист је био изузетно слободоуман, па је неколико пута био забрањиван, а Јован Павловић је био осуђиван и затваран.15) У Панчевцу је у наставцима излазио Комунистички манифест у преводу Драгише Станојевића.16) У Српској народној слободоумној странци Светозара Милетића припадао је радикалном крилу, изразито антиклерикалном.17) У Панчевцу се појавио читав низ антиклерикалних чланака са питањима о сврси постаојања патријарха, митрополита, епископа, архимандрита.18) Сматаро је да српску цркву треба ослободити више јерархије и свести је на основе, на којима је почивала протестантска црква.19) Павловићев кратак, лак допадив и јасан начин писања у Панчевцу допадао се широј публици.20) Панчевац је био омиљен лист код граничара, јер је осуђивао Мађаре, који су се унапред спремали да преузму управу над војном границом.21) За разлику од других српских листова Панчевац је поред политике обухватао целокупни народни живот.22) Према политичким противницима био је безобзиран, па је знао да их обасипа увредама.23) Панчевац је 1874. коначно обустављен.24) Био је члан Уједињене омладине српске и посебно се дружио са Лазом Костићем.25) Лаза Костић је на Цетињу 1871. учествовао у оснивању тајне Дружине за уједињење и ослобођење српско. Јован Павловић се са Лазом Костићем дописивао у шифрама, да мађарске и српске власти не би могле да читају њихову преписку.26) Њихова писма су заправо била на енглеском, који тада готово нико сем њих двојице није знао, тако да је то личило на шифровано писмо.27) По наређењу мађарског председника владе због тих енглеских телеграма притворила их је 1872. мађарска полиција.28)29) Међутим пошто мађарске власти нису дешифровале телеграм пустили су их из притвора.30)

На сталном удару власти

Прешао је 1874. у Земун и ту је покренуо лист Граничар.31) Међутим власти су забраниле и Граничара.32) Почетком Првог српско-турског рата 1876. прешао је у Београд и покренуо је Нову Србију на српском и Сербише Коресподенц (нем. Serbische Korrespodenz) на немачком језику.33)34) Пошто су му власти забранили и та два листа, отишао је у Нови Сад, где је постао један од главних сарадника Заставе.35) Након тога позвао га је Сима Поповић да дође да на Цетињу издаје листове, за које Сима више није имао времена, јер се умешао у Херцеговачки устанак.36)

Културна активност на Цетињу

На позив црногорске владе Јован Павловић је 1879. отишао на Цетиње, да би уређивао Глас Црногораца.37) До 1885. уређивао је Глас Црногораца.38) Црногорку је уређивао од 1884. до 1885.39) Од 1885. уређивао је и Зету.40) Одмах када је дошао на Цетиње обновио је 1879. цетињску читаоницу, која је била основана 1873, а радила само до 1874.41) Црна Гора није имала довољно средстава за читаоницу, па је Јован Павловић отворио читаоницу у својој приватној кући на Цетињу.42) Од 1879. па све до смрти био је председник читаонице.43) Одмах по доласку у Црну Гору отворио је на Цетињу прву књижару у Црној Гори.44) Књижара се по њему називала Књижара Ј. Павловића.45) Покренуо је 1884. акцију да се изгради Дом културе на Цетињу, са циљем да се у њега сместе све културне и просветне установе на Цетињу, а то би били читаоница, библиотека и музеј.46) Његовим заузимањем градња Зетског дома започела је 1885, а окончала се 1886. године.47)

Министар просвете

Кнез Никола I Петровић га је 1885. поставио за управника велике цетињске гимназије.48)49) Нешто касније поставио га је за управника министарства просвете, а 1886. за министра просвете и црквених дела Црне Горе.50) Као министар просвете извео је велику реорганизацију просветне струке.51) Донети су многи нови напредни закони и уредбе везане за просвету.52) Од 1889. уређивао је часопис Просвета.53) Умро је 6. април 1892. на Цетињу.54)

Литература

1) , 3) , 6) , 7) , 8) , 11) , 13) , 31) , 33) , 39) , 49) , 50)
Босанска Вила, 10. 4. 1892, стр. 160
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 369-370
4) , 34) , 37) , 38) , 41) , 42) , 43) , 46) , 47) , 48) , 51) , 52) , 54)
НА
5) , 12) , 14) , 15) , 16) , 24) , 32) , 35) , 36) , 40) , 44) , 45) , 53)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
9)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 106
10)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 254-255
17)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 112
18) , 19) , 20)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 113
21) , 22)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 114
23)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 115
25)
Одабрана дела 1, 1972, стр. 354
26) , 27)
Одабрана дела 1, 1972, стр. 359
28)
Одабрана дела 1, 1972, стр. 361
29)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 132
30)
Одабрана дела 1, 1972, стр. 362
Штампање