Садржај
Драгиша Станојевић
Драгиша Станојевић (Београд, 8. јануар 1844 — Ниш, 9. новембар 1918), српски књижевник, правник и политичар. Био је управник Народне библиотеке у Београду од 1897. до 1900. Препевао је Дантеову Божанствену комедију, Ослобођење Јерусалима Торквата Таса и Ариостовога Бесног Роналда.
Професор Правног факултета
Драгиша Станојевић је рођен 8. јануара 1844. године у Београду.1) Његов отац Јеремија Станојевић био је саветник и министар правде за време уставобранитељског режима.2) Његова мајка Марија била је ћерка Матеје Ненадовића.3) Драгиша Станојевић је гимназију завршио у Београду. У гимназији се највише дружио са Владом Ђорђевићем, са којим се такмичио у књижевном стваралаштву.4) За време студијских ферија са њим је једном путовао на југ Италије и у Саксонију. Права је студирао у Хајделбергу, Берлину и Бону, где је 1865. докторирао.5) Као студент у Немачкој преузео је демократске и републиканске идеје.6) Боравио је годину дана у Паризу проучавајући политичке науке.7) Када се вратио у Београд изабран је 1867. за професора Правног факултета. Када је убијен кнез Михаило одмах је пожурио на Велику школу, где се обратио студентима, којима је говорио да је настао најзгоднији момент да се прогласи република.8) Због тога је био оптужен да је учествовао у завери заједно са осталим рођацима кнегиње Персиде Карађорђевић.9)
Оптужба и емиграција
Заједно са њим 1868. затворен му је отац, као и Сима и Младен Ненадовић као Персидина браћа.10) Осумњичен је да је уз помоћ својих студената покушао да створи већи метеж и на тај начин олакша преврат. На њега се сумњало због његових одлазака у Земун и Темишвара, где се налазио Карађорђевићев повереник.11) Драгиша Станојевић је на суђењу ослобођен због недостатка доказа.12) Провео је пет месеци у истражном затвору, а након тога је изгубио службу, конфисковано му је имање и са породицом је протеран из Србије.13) До 1874. живео је у Земуну.14) Често је писао за лист „Народни пријатељ”, у коме је доказивао да би се Србија брже развијала када би се преуредила као република.15) Био је у групи социјалиста који су заједно са припадницима бивше Уједињене омладине српске пред Херцеговачки устанак 1875. припремали тајну организацију и спремали револуцију.16) Био је повезан са посланицима српске скупштине, вођама Уједињене омладине српске и повереницима у пограничним местима.17) Угарска полиција је протерала њега и Јована Радовановића.18) Око 14 година провео је у Земуну, Минхену и Паризу и другим градовима. По дозволи краља Милана вратили су се 1882. у Србију. По повратку постављен је за секретара министарства финансија.19)
Памфлетски напади на различите владе
Од 1881. објављивао је чланке у социјалистичком „Раднику” Мите Ценића и у њему је нападао радикале.20) После Светозара Марковића сматрали су га најбољим познаваоцем теорије социјализма.21) Почео је да пише за опозиционе новине, па је због напада на владин лист „Видело” 1885. отпуштен из службе.22) Учланио се 1886. године у Народну радикалну странку.23) Истакао се серијом памфлета, у којима је 1886. жестоко напао председника напредњачке владе Милутина Гарашанина, да је Милан Милићевић тврдио да никад нико није био тако сатрвен у новинама као Гарашанин од Драгише Станојевића.24) Сматрали су га јунаком, који је успео да оживи слободу штампе.25) Доласком на власт радикала постављен је 1890. за владиног комесара Народне банке.26) Изабран је септембра 1890. за народног посланика.27) Незадовољан је био опортунистичком политиком радикалног вођства за време Намесништва, па је фебруара 1891. објавио Писмо народу српском и у њему је тражио промену устава и демократизацију институција.28) Тада је искључен из Радикалне странке, онда је лишен посланичког имунитета и осуђен на затворску казну.29) У затвору је боравио до јула 1892, а након тога се повукао из политике.30)
Управник Народне библиотеке
Током 1894. постављен је за владиног комесара код Народне банке.31) Био је библиотекар Народне библиотеке (управник) од 22. јула 1897. до 26. септембра 1900. године.32) Као библиотекар највише се заузео да се у библиотеку врате давно посуђене књиге. Оформио је 1898. одбор који се бринуо о набавци књига за Народну библиотеку.33) Утврдио је стварно стање књижног фонда (71.752 књиге). Као библиотекар саставио је нацрт Закона о Народној библиотеци, који је донесен 1901. и који је заједно са тада донесеним правилима о библиотеци вредио све до Другог светског рата.34) Начелник министарства народне привреде био је 1902. године, а 1904. поново је био владин комесар код Народне банке и у тој служби је пензионисан.35) Умро је 9. новембра 1918. године у Нишу.36)
Дела
Превео је и у оригиналном ритму и мери препевао је Дантеову Божанствену комедију, Ослобођење Јерусалима Торквата Таса, Ариостовога Бесног Роналда и друго.37) Написао је:
- Шта је говорено на Св. Саву у Вел. школи? : одговор новинама „Србији“ од 17. јануара (1868)
- Шта није говорено на Св. Саву у Вел. школи? (1868)
- Династијашима (1870)
- Немачка мисија на Истоку (1870)
- Ђацима четврте године Правног факултета београдског (1870)
- Чему се спрема Србија, а шта се приправља на западу
- Интереси српства (1885)
- Кајмакамци (1886)
- Вођама омладинским - говори
- Писмо народу српском
- Песме против тираније (1891)
- Глухо доба у Радикалној странци (1891)38)
Литература
- Светлана Мирчов, Драгиша Станојевић као библиотекар Народне библиотеке у Београду, Гласник НБС, број 1/2004, 2004.
- С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 1, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1934.
- С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 3, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1934.
- Радоје Чоловић, Живот и дело српских научника Владан Ђорђевић (1844—1930), књ. 12, уредник Владан Д. Ђорђевић, САНУ, Београд, 2011, стр. 73-158
- Андрија Раденић, Срби у Хабзбуршкој монархији 1868-1878, Историја српског народа, књига 5, том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 153-275
- Бранко Дукић, Петар Максимовић: политика и начела: рукописна заоставштина, Народна библиотека Смедерево, Смедерево, 2008.
- Јован Скерлић, Светозар Марковић (друго издање), Издавачка књижарница напредак, Београд, 1922.
- Милорад Екмечић, Стварање Југославије: 1790-1918, том 2, Просвета, Београд, 1989.
- Јован Ђ. Авакумовић, Мемоари, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци и Нови Сад, 2008.
Dragisa Stanojevic