Јеремија Станојевић
Рођење: 1813. Зеоке, Кнежевина Србија Смрт: 27. март 1872. Земун, Хабзбуршка монархија

Јеремија Станојевић (Зеоке, 1813 — Земун, 27. март 1872), српски политичар. Био је члан Државног савета, министар правде и просвете (1857—1858) и председник Врховног суда Кнежевине Србије.

Јеремија Станојевић је рођен 1813. године у Зеокама.¹⁾ Образовао се код приватнога учитеља пречанина.²⁾ Ступио је у војску, у којој је 1836. унапређен у потпоручника, а 1837. у капетана коњичке гарде.³⁾ Постављен је 1839. за начелника Туријског среза, а онда за привременог начелника Јагодинског округа.⁴⁾ У чин мајора унапређен је 1841. године.⁵⁾ Био је 1842. председник суда Крајинског округа, а 1843. председник суда Крагујевачког округа.⁶⁾ Био је ожењен Маријом Ненадовић, ћерком проте Матије Ненадовића.⁷⁾ Кнез Александар Карађорђевић је био ожењен ћерком Јеврема Ненадовића. Јеремија је 1846. постављен за председника Апелационог суда.⁸⁾ Исте године постао је члан Врховног суда, а 1849. постављен је за председника Врховнога суда Кнежевине Србије.⁹⁾ Након тога постао је 1852. члан моћнога Државнога савета.¹⁰⁾¹¹⁾

У Државном савету се истицао својим храбрим опозиционим ставом према кнезу Александру Карађорђевићу.¹²⁾ Када је кнез подигао двор на државној земљи тражио је да туже кнеза због отимања државне земље.¹³⁾ Био је доста насртљив и склон препиркама са осталим саветницима.¹⁴⁾ Иако је био против кнеза постављен је 19. јуна/1. јула 1857. за министра правде и просвете и на том месту се задржао до 31. марта/12. априла 1858.¹⁵⁾ Као министар просвете био је аутоматски и председник Друштва српске словесности, али није био члан Друштва.¹⁶⁾ Када је постао министар просвете одједном је променио политику, па је великом жестином почео да брани кнеза, а престао је да брани права Државнога савета.¹⁷⁾ Као министар правде вршио је и притисак на Врховни суд, да би се у једном случају добила пресуда, која одговара кнезу.¹⁸⁾ За време Тенкине завере крајем 1857. кнез је из савета уклонио десет саветника и поставио себи лојалне нове саветнике. Јеремија је био један од ретких, који су задржали место у Савету.¹⁹⁾ Након Етем-пашине мисије кнез је 1858. био присиљен да збачене саветнике врати у Савет. Након Етем-пашине мисије Јеремија Станојевић је заједно са Антонијем Мајсторовићем и Ранком Матејићем предводио кнежеву групу у борби против саветске групе, на челу са Илијом Гарашанином.²⁰⁾

Након повратка кнеза Милоша јануара 1859. отишао је у пензију.²¹⁾ Заједно са четири саветника и још неколико лица затворен је 11. јула 1859.²²⁾ Цела група је осумњичена да је намеравала да убије кнеза Милоша или Михаила Обреновића.²³⁾ Затварање наводних завереника наредио је кнез Милош након једне не баш озбиљне доставе.²⁴⁾ Јеремија је заједно са осталима држан у оковима под војном стражом на Топчидеру, а истрага над њима трајала је два месеца, да би на крају били пуштени.²⁵⁾

Међутим кнез Милош је и након истраге сматрао да су га Ненадовићи и Станојевићи заиста мислили убити, па је почео да прети судијама, који су пустили оптужене.²⁶⁾ Пошто се више нису осећали сигурни Јеремија Станојевић, Јаков Станојевић, Александар Ненадовић и Антоније Мајсторовић побегли су 3/15. септембра 1859. под заштиту Турака на Калемегдан.²⁷⁾ Након тога низ Дунав пребегли су у Цариград, где су боравили све док након кнез Милошеве смрти није проглашена амнестија.²⁸⁾ Јеремија је пензионисан маја 1861. Након убиства кнеза Михаила 1868. оптужен је да је учествовао у завери заједно са осталим рођацима кнегиње Персиде Карађорђевић.²⁹⁾ Поново је био ухапшен заједно са својим сином Драгишом Станојевићем.³⁰⁾ Када је пуштен из затвора прогнан је из Србије.³¹⁾ Из Земуна је узалуд тражио са му дозволе повратак у Србију.³²⁾ Умро је 15/27. марта 1872. године у Земуну.³³⁾

• Министри просвете Србије 1811-1918, Педагошки музеј, Београд, 2000.
• Велибор Берко Савић, Ненадовићи, Ваљево, 2004.
• С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
• Светлана Мирчов, Драгиша Станојевић као библиотекар Народне библиотеке у Београду, Гласник НБС, број 1/2004

Jeremija Stanojevic