Корисничке алатке

Алатке сајта


јеремија_станојевић

Јеремија Станојевић

Јеремија
Станојевић
јеремија_станојевић.jpg
Рођење:
1813.
Зеоке,
Кнежевина Србија

Смрт:
27. март 1872.
Земун,
Хабзбуршка монархија

Јеремија Станојевић (Зеоке, 1813 — Земун, 27. март 1872), српски политичар. Био је члан Државног савета, министар правде и просвете (1857—1858) и председник Врховног суда Кнежевине Србије.

Члан Врховног суда

Јеремија Станојевић је рођен 1813. године у Зеокама.1) Образовао се код приватнога учитеља пречанина.2) Ступио је у војску, у којој је 1836. унапређен у потпоручника, а 1837. у капетана коњичке гарде.3) Постављен је 1839. за начелника Туријског среза, а онда за привременог начелника Јагодинског округа.4) У чин мајора унапређен је 1841. године.5) Био је 1842. председник суда Крајинског округа, а 1843. председник суда Крагујевачког округа.6) Био је ожењен Маријом Ненадовић, ћерком проте Матије Ненадовића.7) Кнез Александар Карађорђевић је био ожењен ћерком Јеврема Ненадовића. Јеремија је 1846. постављен за председника Апелационог суда.8) Исте године постао је члан Врховног суда, а 1849. постављен је за председника Врховнога суда Кнежевине Србије.9) Након тога постао је 1852. члан моћнога Државнога савета.10)11)

Саветник и министар

У Државном савету се истицао својим храбрим опозиционим ставом према кнезу Александру Карађорђевићу.12) Када је кнез подигао двор на државној земљи тражио је да туже кнеза због отимања државне земље.13) Био је доста насртљив и склон препиркама са осталим саветницима.14) Иако је био против кнеза постављен је 19. јуна/1. јула 1857. за министра правде и просвете и на том месту се задржао до 31. марта/12. априла 1858.15) Као министар просвете био је аутоматски и председник Друштва српске словесности, али није био члан Друштва.16) Када је постао министар просвете одједном је променио политику, па је великом жестином почео да брани кнеза, а престао је да брани права Државнога савета.17) Као министар правде вршио је и притисак на Врховни суд, да би се у једном случају добила пресуда, која одговара кнезу.18) За време Тенкине завере крајем 1857. кнез је из савета уклонио десет саветника и поставио себи лојалне нове саветнике. Јеремија је био један од ретких, који су задржали место у Савету.19) Након Етем-пашине мисије кнез је 1858. био присиљен да збачене саветнике врати у Савет. Након Етем-пашине мисије Јеремија Станојевић је заједно са Антонијем Мајсторовићем и Ранком Матејићем предводио кнежеву групу у борби против саветске групе, на челу са Илијом Гарашанином.20)

Затварања због наводних завера

Након повратка кнеза Милоша јануара 1859. отишао је у пензију.21) Заједно са четири саветника и још неколико лица затворен је 11. јула 1859.22) Цела група је осумњичена да је намеравала да убије кнеза Милоша или Михаила Обреновића.23) Затварање наводних завереника наредио је кнез Милош након једне не баш озбиљне доставе.24) Јеремија је заједно са осталима држан у оковима под војном стражом на Топчидеру, а истрага над њима трајала је два месеца, да би на крају били пуштени.25)

Међутим кнез Милош је и након истраге сматрао да су га Ненадовићи и Станојевићи заиста мислили убити, па је почео да прети судијама, који су пустили оптужене.26) Пошто се више нису осећали сигурни Јеремија Станојевић, Јаков Станојевић, Александар Ненадовић и Антоније Мајсторовић побегли су 3/15. септембра 1859. под заштиту Турака на Калемегдан.27) Након тога низ Дунав пребегли су у Цариград, где су боравили све док након кнез Милошеве смрти није проглашена амнестија.28) Јеремија је пензионисан маја 1861. Након убиства кнеза Михаила 1868. оптужен је да је учествовао у завери заједно са осталим рођацима кнегиње Персиде Карађорђевић.29) Поново је био ухапшен заједно са својим сином Драгишом Станојевићем.30) Када је пуштен из затвора прогнан је из Србије.31) Из Земуна је узалуд тражио са му дозволе повратак у Србију.32) Умро је 15/27. марта 1872. године у Земуну.33)

Литература


Jeremija Stanojevic

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 8) , 9) , 11) , 15) , 16) , 21)
Министри просвете, 2000, стр. 52
7)
Светлана Мирчов, 2004, стр. 101
10) , 28)
Велибор Савић, 2004, стр. 193
12) , 13) , 14) , 17) , 18)
Уставобранитељи, 1933, стр. 248
19)
Уставобранитељи, 1933, стр. 284
20)
Уставобранитељи, 1933, стр. 345-346
22)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 93-94
23) , 24) , 26)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 94
25) , 27)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 95
29) , 30)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 444
31)
Велибор Савић, 2004, стр. 194
32) , 33)
Велибор Савић, 2004, стр. 196
јеремија_станојевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 23:05