Садржај
Александар Ненадовић
Александар Ненадовић или Ацика Ненадовић (Хотин, 15. август 1815 — Београд, 7. октобар 1881), српски политичар. Био је министар финансија, заступник и заменик министра унутрашњих послова, као и члан Државног савета.
Школовање и рана служба
Александар Ацика Ненадовић је рођен 3/15. августа 1815. године у Хотину у Бесарабији у Царској Русији, где су након окончања Првог српског устанка живели његов отац војвода Јаков Ненадовић и мајка Наранџа.1) Брат је Јеврема Ненадовића и стриц кнегиње Персиде. Ацика је у Хотину похађао основну и средњу школу.2) Његов отац Јаков вратио се 1831. са породицому Србију, а Ацика је тада јуна 1831. примљен за практиканта суда ваљевске нахије.3) Уписао се 1831. у новоотворено врховно училиште (Виша школа) у Београду.4) Завршио је први разред са одличним успехом, али није познато да ли је похађао други разред.5) Водио се 1834. као помоћник судског писара, а од 1835. за писара осправничества ваљевског округа.6) Постављен је 1836. за експедитора Савета, а 1839. за стоначелника Државног савета.7) Ацика је 1841. завршио Лицеј у Београду.8)
Кнежев ађутант и начелник округа
Постављен је 27. јуна 1842. за трећег секретара Државног савета.9) Након збацивања кнеза Михаила на његово место је 14. септембра 1842. био извикан Ацикин зет Александар Карађорђевић.10) Ацика је 7. новембра 1842. постављен за секретара Савета.11) На том месту остао је кратко, јер је на властити захтев тражио службу у министарству унутрашњих послова.12) Кнез га је 3. јануара 1843. изабрао за свога ађутанта и обећао да ће временом удовољити његовој молби да служи у министарству унутрашњих послова.13) Крајем 1843. унапређен је у чин мајора. Постављен је новембра 1844. за начелника ваљевског округа.14) На то место највише је дошао због настојања уставобранитеља да га удаље од кнеза.15)
Помоћник министра унутрашњих послова
Постављен је октобра 1847. на место помоћника министра унутрашњих послова.16) Већ у новембру 1847. унапређен је у чин потпуковника.17) У исто време други кнегињин рођак Александар Трифковић постављен је за кнежевог ађутанта, па је јавност негодовала због њиховога постављања.18) Кнезу је то замерао чак и његов највећи пријатељ Стеван Петровић Книћанин.19) Ацика Ненадовић је као заменик Илије Гарашанина био главни извршилац виших наредби. Морао је да води бригу о шпијунској активности, да прати кнеза Милоша и његово кретање. За време Српског народног покрета 1848—1849. био је заузет организовањем добровољаца и слањем оружја и муниције за Војводину Српску.20) Често је замењивао министра за време његове одсутности. Кнез га је октобра 1852. унапредио у чин пуковника.21) Након Гарашаниновог пада марта 1853. Ацика је одређен да врши дужност министра, али није постављен за министра.22) Након Гарашаниновога пада Ацика је постао врло моћан, јер је управљао министарством, које је обухватало највећи део српске администрације, укључујући и војску.23) У то време он је имао утицај тајног шефа владе.24) Ненадовић је имао административну рутину, али био је слаткоречив прикривен човек.25) Није имао довољно храбрости и одлучности.26) У политичким интригама показивао је довољно оштроумности, али био је без идеја у унутрашњој и спољашњој политици.27)
Министар финансија
Постављен је крајем 1854. за привременог министра финансија.28) Ту дужност обаваљо је уз дужност помоћника министра унутрашњих послова. Постављен је 21. децембра 1855. за министра финансија и на тој дужности налазио се до 28. септембра 1856.29) Кнез га је поставио за министра финансија иако није био члан Савета, па је Савет протествовао због те кнежеве противуставне делатности.30) Поред осталог кандидатуру Ацике за министра кнез није ни поднео Савету. што је представљало још једно кршење устава и један пример државног удара.31) Савет је тражио да кнез тај спор изнесе пред Порту, али кнез на то ништа није одговорио.32) Као министар финансија због неспремности финансијске администрације Ацика је одлучио да се не спроведе пореска реформа.33)
Члан Савета
Постављен је 28. септембра 1856. за члана Савета.34) Поред Ацике у Савету су били његов брат Јеврем Ненадовић, као и зетови Јеремија Станојевић и Јеврем Гавриловић.35) Поред Константина Николајевића имао је највећи утицај на кнеза.36) Ацика је покушавао да се средином 1856. састави министарство од млађих људи на челу са Константином Николајевићем, па је ступио у преговоре са Гарашанином, кога је наговарао да буде заштитник једне такве владе.37) Међутим, на крају је образована другачија влада. Више пута као саветник радио је да се сруши одређена влада, све са циљем да он постане министар унутрашњих послова.38) Пред Светоандрејску скупштину Ацика је покушавао да спречи пад кнеза Александра Карађорђевића.39) Смењен је 11. фебруара 1859. са места саветника.
Затварање због наводне завере
Након повратка кнеза Милоша 1859. Ненадовићи су пали у немилост. Заједно са четири саветника и још неколико лица затворен је 11. јула 1859.40) Цела група је осумњичена да је намеравала да убије кнеза Милоша или Михаила Обреновића.41) Затварање наводних завереника наредио је кнез Милош након једне не баш озбиљне доставе.42) Ацика Ненадовић је заједно са осталима држан у оковима под војном стражом на Топчидеру, а истрага над њима трајала је два месеца, да би на крају били пуштени.43) Међутим кнез Милош је и након истраге сматрао да су га Ненадовићи и Станојевићи заиста мислили убити, па је почео да прети судијама, који су пустили оптужене.44) Пошто се више нису осећали сигурни Ацика Ненадовић, Јеремија Станојевић, Јаков Станојевић и Антоније Мајсторовић побегли су 3/15. септембра 1859. под заштиту Турака на Калемегдану.45) Након тога отишли су у Цариград.46) Од кнеза Михаила добио је 1861. пензију.47) Вратио се у Србију. После тога Ацика се више није мешао у политику.48) Поново је био накратко ухапшен 1868. након убиства кнеза Михаила.49) Тада су на смрт били осуђени његови синовци Младен, Сима и Светозар Ненадовић.50) Умро је 25. септембра/7. октобра 1881. у Београду.51)
Литература
- Велибор Берко Савић, Ненадовићи, Ваљево, 2004.
- С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
- С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
Aleksandar Nenadovic