Радосав Стојановић, српски књижевник, новинар, уредник, драматург и лексикограф. Рођен је 1. новембра 1950. године у Паруновцу, код Крушевца.

Родио се 1. новембра 1950. године, као друго од четворо деце, у породици црнотравског грађевинара и неимара Манојла Ноке Митровића, из села Млачишта, и мајке Евице, рођене Стојичић, из Жутина. Одрастао је и детињство провео у Млачишту, у Црној Трави. Прва четири разреда оновне школе завршио је на Млачишким Механама под именом Раде Митровић. Због трагичне смрти најстаријег детета, родитељи су му променили презиме у Стојановић, према имену деде Стојанче. Школовање наставља као Радосав Стојановић у Црној Трави где завршава основну школу. Потом похађа гимназију „Стеван Сремац“ у Нишу и дипломира на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Приштини 1975. године.

Годину и по дана био је слободан уметник, књижевник, у Нишу, а потом служи војску у Школи резервних официра у Билећи и стажира у Центру војних школа „Маршал Тито“ у Сарајеву, одакле излази као потпоручник ЈНА у резерви. Као професор српскохрватког језика и југословенске књижевности почиње да ради у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини септембра 1977. године, да би децембра 1978. постао новинар дневног листа „Јединство“ на српском језику. У овом листу био је уредник Културне рубрике, недељног културног додатка „Панорама“ и главни и одговорни уредник (1990–1993). Место главног уредника самоиницијативно напушта у лето 1993. Од новембра исте године директор је Покрајинског народног позоришта све до завршетка бомбардовања 1999. године. Након потписивања Кумановског споразума, у зграду позоришта, 23. јуна 1999. године, упадају наоружани албански терористи и протерују раднике српске националности. Од тада до разрешења дужности, новембра 2004. године, директор је буквално окрњеног позоришта – Српске драме, којој ниједна власт није желела да омогући рад у прихватљивим условима на Косову. Од 2005. драматург је у овом позоришту. Шест месеци у сезони 1999/2000. године био је уметнички директор нишког Народног позоришта.

Као новинар и публициста, Стојановић је био редовни хроничар и колумниста „Књижевне речи“ с Косова и Метохије (1985–1988) и „Књижевних новина“ (1989). Први је председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990—1992) након иступања писаца српске, црногорске и муслиманске националности из Друштва писаца Косова које је водио Ибрахим Ругова. Био је уредник у часопису „Стремљења“ и главни и одговорни уредник „Српског југа“ (2004-2006) у Нишу. Члан је Удружења књижевника Србије од 1985. године и Удружења новинара Србије од 1979. године.

Прве књижевне радове Радосав Стојановић објављује као гимназијалац у часопису „Градина“, нишким „Народним новинама“, београдској омладинској ревији „Сусрет“, листу „Младост“ и „Београдком гимназијалцу“. Десетак његових песама наћи ће се у књизи Зорана Милића „Сазвежђе на рубу неба“, панорами младих нишких песника, коју објављује „Градина“, 1970. године. Касније ће сарађивати у већини српских књижевних чаописа, а његове публицистичке текстове објављивати и преносити – „Политика“, НИН, „Дуга“, „Илустрована Политика“, „Дневник“ и други листови и ревије.

Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству. Песме су му превођене на енглески, немачки, македонски, бугарски, турски, руски, пољски, румунски, албански, белоруски и арапски, а приповетке на енглески, немачки, македонски, бугарски и албански језик.

• Инословље, Јединство, Приштина, 1979, COBISS ID 16054023
• Рукопис чемерски, Јединство, Приштина, 1982, COBISS ID 20197895
• Ђавоља школа, БИГЗ, Београд, 1988, ISBN 86-13-00261-7 COBISS ID 711682
• Повратак на колац, Нолит, Београд, 1990, ISBN 86-19-01817-5 COBISS ID 1047820
• Сидро, Рад, Београд, 1993, ISBN 978-86-09-00302-8 COBISS ID 90556679
• Нетремице, Хвосно, Лепосавић, 2003, ISBN 978-86-83629-12-1 COBISS ID 108913420 и 2004, ISBN 978-86-83629-17-6 COBISS ID 116370956
• Трепет, Врањске - Друштво књижевника Косова и Метохије, Врање - Косовска Митровица, 2007, ISBN 978-86-84287-39-9 COBISS ID 137747468
• Песме последњег заноса, изабране и нове песме, Панорама, Приштина - Београд, 2012, ISBN 978-86-7019-292-8 COBISS ID 191509004
• Bequeathing / Завештање, изабране и нове песме о љубави, двојезично српско - енглеско издање, translated by Dusica Vuckovic, Hybrid Publishers, Мелбурн, Викторија, Аустралија, 2014. ISBN 9781925000764, COBISS ID 212683276
• Кад би љубави било, Клуб љубитеља књиге „Мајдан“, Кoстолац, 2015. ISBN 978-86-85413-72-8 COBISS ID 217892620

• Аритонова смрт, Просвета - Јединство, Београд - Приштина, 1984, COBISS ID 23189255
• Апокрифне приче, Јединство, Приштина, 1988, ISBN 978-86-7019-028-3 COBISS ID 26507783
• Мртва стража, Књижевне новине, Београд, 1988, ISBN 978-86-391-0143-5 COBISS ID 35236359 и Нови свет, Приштина, 1997, ISBN 86-7967-015-4 COBISS ID 119185415
• Крај света, Рад, Београд, 1993, ISBN 86-09-00332-9 COBISS ID 162640135
• Господар успомена, Нолит, Београд, 1996, ISBN 86-19-02135-4 COBISS ID 116409863
• Живи зид, избор, СКЗ, Београд, 1996, ISBN 86-379-0582-X COBISS ID 127538439
• Молитва за дечанску икону, Просвета, Ниш, 1998, ISBN 86-7455-379-6 COBISS ID 141509383
• Христови сведоци, Филип Вишњић, Београд, 2001, ISBN 86-7363-279-X COBISS ID 1024007040
• Црнотравске приче, избор, Просвета, Ниш, 2002, ISBN 86-7455-557-8 COBISS ID 183628039
• Власинска свадба, Народна књига, Београд, 2004, ISBN 86-331-1455-0 COBISS ID 115842828
• Еуридикини просиоци, Панорама, Београд - Приштина, 2007, ISBN 978-86-7019-273-7 COBISS ID 140684044
• Записано у сновима, приче о љубави, Панорама, Приштина - Београд, 2013, ISBN 978-86-7019-295-9 COBISS ID 198386956
• Хватање страха, приповести, Панорама, Приштина - Косовска Митровица, 2015. ISBN 978-86-7019-312-3 COBISS ID 217919500

• Дивљи калем, Народна књига, Београд, 2002, ISBN 86-331-0397-4 COBISS ID 179955719; Врањске књиге, Врање, 2010. ISBN 978-86-84287-61-0 COBISS ID 177052428
• Ангелус, СКЗ, Београд, 2004, ISBN 86-379-0858-6 COBISS ID 114694412
• Месечева лађа, Народна књига, Београд, 2005, ISBN 86-331-2160-3 COBISS ID 123941900

• Црнотравски речник, Српски дијалектолошки зборник бр. LVII, Српска академија наука и уметности - Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010, COBISS ID 186204940

• Живети с геноцидом, хроника косовског бешчашћа 1980 – 1990, Сфаирос, Београд, 1990, ISBN 86-81277-35-9 COBISS ID 1234188

• Мртва стража, Нови свет, Приштина, 1993, ISBN 86-7967-002-2 COBISS ID 512031833
• Кривово и друге драме, Панорама, Београд - Приштина, 2003, ISBN 86-7019-238-1 COBISS ID 109715212

• Пропаст света на Велигдан, Театрон, 107, Београд, 1999.
• Сендвич, Српски југ, 5, 2006.
• Сабор на Горешњак, Riječ/Ријеч, година IV, бр. 3 – 4, Брчко, 2009. и „Градина“, 37, 2010, COBISS ID 196414220

• Мртва стража, Покрајинско народно позориште, Приштина, 1994, режија Миомир Мики Стаменковић;
• Пропаст света на Велигдан, Позориште „Бора Станковић“, Врање, 1997, режија Југ Радивојевић;
• Метохијска икона, монодрама,Народно позориште, Пећ, 1997, режирао и играо Миомир Радојковић;
• Кривово, Позориште „Бора Станковић“, Врање, 2003, режија Југ Радивојевић;

• Последњи поглед на Драгодан, режија и глума Стеван Ђорђевић, Радио Приштина – Радио Топлица, Прокупље, 2004.

• Три века сеобе Срба, 1990, COBISS ID 135411975
• Видовдански гласник, 1993,
• Српски југ, 2004 - 2006, COBISS ID 117899020

• Годишња награда „Јединства„ за новинарско ангажовање, 1981. и 1982.
• Награда Стеван Сремац за новинску причу, 1987, 1991. и 1992.
• Награда Лазар Вучковић, за поезију 1985. и приповетку 1992.
• Златно перо деспота Стефана Лазаревића, 1990.
• Награда Милутин Ускоковић, друга, 1993. и 2000.
• Награда Књижевног друштва Косова и Метохије за најбољу књигу, 1999.
• Награда Лаза К. Лазаревић, 2001.
• Награда Раде Драинац, 2004.
• Специјална награда Сусрета професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, 2000.

• «Камертон»: Радосав СТОЯНОВИЧ - Всё вернётся на круги своя
• Radosav Stojanović – Elegia o kaloryferze i inne wiersze

• Julie Mertus: Kosovo: how myths and truths started a war, Univerzitety of California Press, Berkeley / Los Angeles / London, 1999, 119. и 348. стр.
• Cindi Tino-Sandoval: Yorba Linda, Columbia Univerzity Press, Neww York, 2005, 530 – 531 стр.
• Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, 2008, 1100. стр.
• Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, 2009, 494 – 534;
• Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, 2011, 430 – 431;
• Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, 2011, 440-441;

• Радосав Стојановић
• Open library, Radosav Stojanović
• Списак Стојановићевих књига
• Historical dictionary of Kosovo
• О роману Месечева лађа и биографија
• САНУ издао "Црнотравски речник"
• Језик је конзерватор векова, разговор
• Ништа не почиње данас, разговор
• O "Песмама последњег заноса"

Radosav Stojanovic