Корисничке алатке

Алатке сајта


стеван_јовановић

Стеван Јовановић

Стеван Јовановић (Текериш, око 1759 — Зворник, 1799), архимандрит манастира Троноше. Вршио је агитацију да што више Срба приступи фрајкорима. По свој прилици Турци су га 1799. отровали у Зворнику.

Биографија

Стеван Јовановић је рођен у Текеришу у Јадру, око 1759. године.1) У манастир Троношу дошао је веома млад и ту се закалуђерио.2) Око 1787. постао је архимандрит манастира Троноше.3) Пред рат Аустрије и Турске у Аустрији су 1788. основане добровољачке јединице фрајкора. Стеван Јовановић је вршио агитацију тражећи да што већи број Срба ступи у фрајкоре у време Кочине крајине.4) Током рата цела Србија до Крушевца и Ниша била је ослобођена од Турака. Међутим Аустрија је децембра 1789. одлучила да повуче војску из Србије. На вест о повлачењу аустријске војске, Стеван Јовановић је у манастиру Троноши окупио највиђеније људе на договор о томе шта да се ради.5) Јануара 1790. упутили су молбу митрополиту Мојсију Путнику и команданту аустријске војске.6) Стеван је лично носио молбу до митрополита, који ју је онда проследио до дворског ратног већа. Тражили су да им се пошаље 1.200 војника аустријске регуларне војске, да би могли да подрже фрајкоре у Подрињу.7)

Аустријска команда је одлучила да задржи само Београд, Шабац, Смедерево и Оршаву, а да се све остало напусти.8) На тај начин решена је судбина Јадра и Рађевине. Након што је предао молбу, архимандрит Стеван се вратио у манастир Троношу, где је на једном скупу обавестио народ о неповољном резултату.9) Почетком марта 1790. Стеван Јовановић је са много народа прешао у Срем.10) Стеван је најпре био распоређен у манастиру Кувеждину, а касније у манастиру Гргетеку.11) За време боравка у Аустрији веома много је путовао. Учествовао је 10. септембра 1790. на Темишварском народном сабору и ту је упутио молбу сабору и царском комесару, а када је видео да неће имати успеха кренуо је за Беч.12) У то време одржавао се конгес у Свиштову. Стеван је у Бечу предао молбу цару Леополду II тражећи заштиту за српски народ.13) Тражио је да се Србима, који су остали у Србији и који ће поново доћи под турску власт израде повластице.14) Заједно са архимандритом манастира Студенице Василијем Радосављевићем и јагодинским протојерејем Јованом Миловићем израдио је план да се тражи да Србија добије аутономију у оквиру Турског царства.15) Било је расправа о томе колико је тај план архимандрита Стевана утицао на касније либералније уредбе уведене 1793 иу 1794. у Београдском пашалуку.16)

Након закључења Свиштовског мира и неповољног решења српског питања, вратио се 10. септембра 1791. у Србију и поново је био архимандрит манастира Троноше.17) Радио је да се Срби, који су за време рата емигрирали у Срем врате својим кућама.18) Вук Стефановић Караџић је био ђак у манастиру Троноши.19) Вук Стефановић Караџић је описао како је умро. Када је у Србији 1799. завладала велика глад он је отишао капетан паши у Зворник.20) Замолио је пашу да посуди народу проју, која је још од рата 1791. била ускладиштена у зворничкој кули.21) Паша се устезао и изговарао да то не може да учини.22) Међутим архимандрит Стеван је инзистирао да ту проју, која је и онако покварена подели народу, да не умре од глади.23) Говорио је да ће народ ту проју да врати кад опет буде родна година. Претио је паши да ако он не позајми жито народу, да ће да га тражи из немачких магазина.24) Паша је онда разделио жито народу, али осталим Турцима је испричао да је архимандрит говорио да ће тражити жито од Немаца, па је због тога закључивао да је Стеван Јовановић поново у договору са Немцима.25)

Паша је позвао Стевана Јовановића да се још нешто договоре. Сматра се да је свом лекару наредио је да се за Стевана припреми отров у кафи.26) Након попијене кафе архимандрит је отишао да преспава у хришћанском делу Зворника.27) Умро је други дан.28) Према Драгославу Страњаковићу могло се и десити да је архимандрит нагло умро, што је народ протумачио тровањем.29) Сахрањен је у манастиру Троноши.

Литература


Stevan Jovanovic

1) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28)
Милан Ђ. Милићевић, 1888
2) , 3) , 4)
Братство XXV, 1931, стр. 79
5) , 6) , 7) , 8)
Братство XXV, 1931, стр. 80
9) , 10)
Братство XXV, 1931, стр. 81
11)
Братство XXV, 1931, стр. 82
12) , 13) , 14)
Братство XXV, 1931, стр. 83
15) , 17)
Братство XXV, 1931, стр. 89
16)
Братство XXV, 1931, стр. 90
18)
Братство XXV, 1931, стр. 91
19)
Братство XXV, 1931, стр. 86
29)
Братство XXV, 1931, стр. 92
стеван_јовановић.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/06 19:26