Мојсије Путник
Мојсије Путник (Нови Сад, 25. март/5. април 1728 — Беч, 28. јун/9. јул 1790), митрополит карловачки од 1781. до 1790. године. Био је владика бачки од 1757. до 1774, а владика темишварски био је од 1774. до 1781.
Архимандрит
Мојсије Путник је рођен као Василије Путник на Благовести 25. марта/5. априла 1728. године у Новом Саду од оца Алексе и мајке Миле.1)2)3) Породица Путник била је стара српска племићка породица.4) Мојсијев брат Аврам Путник (1732—1795) постао је генерал-мајор у аустријској војсци.5) Мојсије Путник је најпре завршио нижу основну школу, па онда граматикалну латинску школу.6) Богословну школу завршио је у Новом Саду.7) За ђакона га је 1746. рукоположио патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, а за архиђакона рукоположио га је митрополит Павле Ненадовић.8) Замонашио се 1749. у манастиру Раковцу.9) Постављен је 1753. за презвитера и протосинђела.10) Унапређен је 1754. за архимандрита манастира Раковца.11) Као архимандрит боравио је једно време у великоварадској епархији и ту се борио против унијаћења православних Румуна, на чему је навелико радила католичка црква у спрези са државом.12) Са својом речитошћу и умереним тактом успео је не само да задржи даљње ширење уније, него је и многе унијате вратио на православље.13)
Бачки и темишварски владика
Посвећен је 1757. године за бачког епископа.14) Као епископ наставио је просветни рад владике Висариона Павловића.15) Завео је у Новом Саду богословну школу, у којој је учитељ био Јован Рајић.16) Својим средствима издржавао је богословну школу.17) Подржавао је поред тога и латинословенске школе.18) Важност тих школа је што су ученици тих школа знали латински, па су те школе образовале Србе за способне чиновнике.19) Бринуо се о бољем образовању свештенства.20) Спасао је Нови Сад од уништења 1770. године за време велике поплаве.21) Након велике поплаве, у којој је унштено више од пола кућа, он је организовао да се помаже онима, који су били поплављени.22) Становништво је намеравало да заувек напусти Нови Сад, али он је својим новчаним средствима помагао поплављенима да започну нови живот испочетка.23) Давао је помоћ не правећи разлику у вери, па је јеврејској општини дао 400 форинти, како би се зауставило исељавање.24) По својој молби прешао је 1774. године за темишварског епископа.25) Приликом његовог одласка у Темишвар Новосађани су га свечано испратили, многи чак до Бечеја.26) Као темишварски епископ први је добио чин тајног царског саветника.27) Био је први од српских епископа у Војводини, који је добио тај наслов.28)
Митрополит
На народном сабору у Сремским Карловцима једногласно је изабран 10/21. јуна 1781. године за митрополита карловачког и српског архиепископа.29)30) Поднео је Бечу предлог да се у Темишвару отвори православна семинарија, односно високу богословну школу за Србе и Румуне.31) Тражио је да му се одобри план и додели потребна зграда.32) Када су од њега тражили додатна објашњења обратио се Јовану Рајићу, који је тада би архимандрит манастира Ковиља.33) Међутим власт је стално одлагала дозволу за изградњу високе богословне школе у Темишвару.34) Та школа није никад отворена у Темишвару, него је нешто касније отворена у Сремским Карловцима.35)
Његовим залагањем почео је процес отварања народних школа у Горњој Крајини, што до тада није био случај.36) До тада је у Горњој Крајини била само једна школа у Медку.37) Изборио се 1783. за духовну јурисдикцију над православнима у Буковини и Ердељу.38) Био је вероватно један од првих Срба, који су основали стипендијски фонд.39) Завештао је просветни фонд за 4 стипендије.40) Добио је 1790. позив за Угарски сабор, што је био први такав случај након добијања српских привилегија.41) Изненада је умро 28. јуна/9. јула 1790. године у Бечу.42) Умро је у Бечу управо у време када је радио на узакоњењу српских народних привилегија мађарским уставом и да издејствује да Срби добију учешће у грађанским правима.43) Због свега тога у Бечу је тражио дозволу за сазивање народно-црквеног сабора у Темишвару.44) Сава Текелија је био уверен да је отрован.45)
Литература
- Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, I, Београд, 2002.
- Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996, ИСБН 929:262.1
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 739
- Карловачка Митрополија – емисија 05: Митрополит Мојсије Путник, уредник Петар Ђурђев, Радио Беседа, Београд, 10. фебруар 2014.
Mojsije Putnik