Добро дошли на Српску енциклопедију

Висарион Павловић

Висарион Павловић (око 1670 — Нови Сад, 18. октобар 1756), епископ бачки. Основао је 1731. латинско-словенску гимназију у Новом Саду, која је 1741. прерасла у колеџ, као прву високошколску установу. Подигао је 1741. болницу у Новом Саду. Организовао је грађанство, да Нови Сад добије 1748. статус слободног краљевског града.

Изасланик пећког патријарха

Није познато кад је тачно и где је тачно рођен. Претпоставља се да је рођен у Сентандреји и да је рођен око 1670.1)2) Пошто Срба у то време није било у Сентандреји због тога није поуздан податак да је ту заиста рођен.3) Замонашио се око 1705. у манастиру Крушедол, у коме је дуго година био сабрат, а касније и настојатељ.4)5) Није познато када је тачно отишао у Хиландар. Око 1720. био је учитељ (даскал) у Хиландару.6)7) Отишао је 1720. да се у име Хиландара жали пећком патријарху Мојсију Рајовићу на тежак материјални положај махастира Хиландар.8) Онда га је пећки патријарх Мојсије Рајовић узео себи за даскала у Пећи.9)10) Приликом канонских посета налазио се у пратњи пећког патријарха, па је једном приликом посетио и Сарајево.11)12) Бавио се песништвом и писао је на српско-словенском језику.13) Почетком 1723. постао је патријаршијски протосинђел, па је од 1720. до 1730. био повереник и посредник између Пећке патријаршије и Карловачке митрополије.14)15) Често је путовао у Сремске Карловце и Будим. Трудио се да прикупи што више помоћи за патријаршију.16) Постао је 1730. архимандрит манастира Крушедол у Срему, по свој прилици са одобрењем патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте.17)

Владика бачки

Висарион Павловић хиротонисан је 17. маја 1731. за епископа бачког.18) Брзо се завадио са митрополитом Викентијем Јовановићем, већ јула 1734.19) Био је изразито темпараментан и борбен човек, па је због тога често долазио у разне сукобе.20) Своју борбеност је често користио у српску корист.21) Долазио је у сукоб са митрополитом, бечким двором и управом Новог Сада. Беч је желео да Висариона онемогући да делује за српске интересе. Током 1732. у Бечу су расправљали о владици Висариону, па је он слао изасланике у Беч да оправда своје понашање.22) Намесничко веће је 1733. упозорило цара да је он одговоран за немире међу Србима у Бачкој и тражило је да се он на неки начин онемогући.23) Током 1735. дошло је до буне Пере Сегединца и тада су власти још више сумњале у владику.24)

Сукоб са митрополитом је ескалирао, па је већ на народно-црквеном сабору 1735. отворено вређао митрополита, а митрополит је онда спровео истрагу о свађи Висариона Павловића са Секулом Витковићем.25) После се борба међу њима толико распламсала, да је митрополит дао да се Висарион Павловић затвори 24. октобра 1735. у Сремским Карловцима.26) Ноћу 14/15. децембра 1735. у Сремске Карловце су дошли наоружани Шајкаши и Новосађани и ослободили су владику.27) Након ослобађања отишао је у Сегедин, где су га штитили њему склони официри.28) Наставио је своју борбу против митрополита, али судским путем, а након митрополитове смрти на суду је ослобођен кривице.29) Умро је 18. октобра 1756. у Новом Саду.30)

Висарионове школе

Препознао је важност образовања српске омладине за опстанак у католичком царству. Владика Висарион Павловић је на Малу госпојину 8. септембра 1731. у Новом Саду основао латинско-словенску гимназију, која је имала свога ректора и наставнички колегиј.31)32) Гимназија је основана у порти Саборне цркве. Била је то прва српска гимназија у Војводини.33) Ректор је био Матеј Јеленек, који је од 1732. превео све до тада издане повластице Срба у Угарској.34) За префекта школе постављен је Дионисије Новаковић, а за секретара Арсеније Радивојевић.35) Његова гимназија прерасла је 1741. у колеџ, односно Духовну богословну академију, као прву високошколску установу.36) Та установа се одржала до 1747, али Висарионове гимназије су се одржале 60 година.37)38) Секретар је био Арсеније Радивојевић. Владика је одржавао веома интензивне контакте са Русијом. Молио је руске посланике да се снабде уџбеницима и наставницима из Русије.39) Основао је 1740. богословну школу за школовање свештеничког подмлатка.40)

Оснивање болнице

Организовао је становништво Новог Сада у времену када се расформирала Подунавска и Потиско-Поморишка граница и када је Новом Саду претила опасност да пређу са војне на феудалну жупанијску власт.41) Уплатили су 80.000 форинти, да би за Нови Сад обезбедили статус слободног краљевског града.42) Грађани су продали многе њиве у градском атару и на тај начин су углавном платили привилегију слободног краљевског града.43) Нови Сад је 1. фебруара 1748. постао слободни краљевски град.44)

Захваљујући владици Висариону Павловићу подигнута је 1741. зграда болнице у Новом Саду.45) Када је командант граничара у Новом Саду потпуковник Секула Витковић сазнао да је владика добио дозволу за градњу вређао је владику, али виши командант је стао на страну владике.46) Подигао је 1741. владичански двор у Новом Саду, који је страдао 1849. приликом бомбардовања Новог Сада. За финасирање школа и болнице осигурао је 1748. приликом парцелисања земље сто јутара земље за новосадску црквену општину.47) Успео је да за бачку епархију одбрани пустару Сириг од неколико хиљада јутара земље.48) Помагао је хиландарским монасима, не само да за Хиландар сакупљају прилоге, него је и сам предњачио по прилогу.49)

Литература

1) , 5) , 6) , 8) , 9) , 11) , 13) , 14) , 16) , 17) , 18)
Сава Вуковић, 1996, стр. 87
2)
„радио”, Карловачка Митрополија — емисија 06: Епископ Висарион Павловић — први део, уредник Петар Ђурђев, Радио Беседа, Београд, 24. фебруар 2014.
3) , 4) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 32) , 41) , 42) , 43) , 44)
радио
7)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско–словеначка, Београд, 1929. том 3, стр. 375
10) , 12) , 15) , 34)
НА
30) , 31) , 33) , 35) , 38) , 40) , 45) , 47) , 49)
Сава Вуковић, 1996, стр. 88
36)
„радио2”, Карловачка Митрополија — емисија 07: Епископ Висарион Павловић — други део, уредник Петар Ђурђев, Радио Беседа, Београд, 3. март 2014.
37) , 39) , 46) , 48)
радио2
Штампање