Добро дошли на Српску енциклопедију

Епархија бачка

Епархија бачка, епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Иринеј (Буловић), а седиште епархије се налази у Новом Саду.

Територија

Обухвата све српске парохије у Бачкој, а води духовни надзор и над оним православним српским парохијама, које су 1918. остале под угарском влашћу у Бачбодрошкој (Баја, Сантово), Чонградској (Сегедин) и Хевешкој жупанији (Егер). Основана је још у 16. веку. Седиште епископа било је испрва у Сегедину, касније по бачким манастирима и најзад, почетком 18. века, устаљено је у Петроварадинском Шанцу, данашњем Новом Саду.

Историјат

Османско раздобље

Своје прве кораке Епархија бачка чини у бури новог века, у времену великих географских открића, верских ратова и наглог ширења турске моћи у Европи. Нажалост, не постоји довољно података за стварање јасније визије прошлости бачке Епархије у овом периоду.

Име првог познатог бачког епископа Филипа записано је у рукописном Јеванђељу Цетињског манастира које потиче из 18. века. Архипастирствовање епископа Филипа везује се за раздобље пре битке на Мохачком пољу 1526. године. Као његови наследници спомињу се: епископ Сава (после 1526), епископ Мардарије (или Макарије) и епископ Симеон (пре 1579).

Раздобље Југославије

За бачког архијереја је 1922. године изабран знаменити Иринеј Ћирић. Године 1922. дошао је у Бачку епархију са места епископа тимочког. Овај свестрани јерарх се бавио песништвом, иконографијом и преводилачким радом. Преводио је са јеврејског, латинског, грчког, немачког, мађарског, руског и француског језика. Преводио је богослужбене текстове са грчког на српски језик: Службу месопусне недеље, Осмогласник, Недељу Свете Педесетнице и др.

Између два светска рата је представљао Српску православну цркву на разним црквеним скуповима. Када је окупирана Краљевина Југославија, територија Епархије бачке се 17. априла нашла под мађарском окупацијом. Већ при самом уласку мађарске војске, почела су стрељања и хапшења што је прерасло у стравични прогон Срба. Зима 1942. године је донела Рацију уместо Божићњег празника. Страдало је неколико хиљада људи. Жртава је било и међу православним свештеницима. Заслугом епископа Иринеја, из мађарског логора Шарвара је по Бачкој епархији размештено 2800 деце и 180 мајки са одојчадима. Одраслим особама је тражен смештај по кућама верника, а за децу, поготово за ону која су оболела од туберколозе, у логору је основана Епархијска дечја болница. Поред тога, епископ Иринеј водио је сталну борбу током рата против стварања тзв. Мађарске православне цркве.

„Награда“ од комунистичких власти стигла је одмах по ослобођењу. Епископ Иринеј је стављен у кућни притвор у трајању од седамнаест месеци, а малтретирање је настављено и после тога. Исцрпљен, после дуже болести, епископ Иринеј Ћирић је преминуо 5. априла 1955. године и сахрањен је у крипти Саборне цркве у Новом Саду.

Архијерејска намесништва

Манастири

Епископи

  • Филип пре (1526),
  • Сава (после 1526),
  • Мардарије или Макарије
  • Симеон (пре 1579),
  • 1579. Георгије, „митрополит сегединског града бачке области“, пострижник манастира Петковице у Србији,
  • 1609. помиње се митрополит сегедински Мардарије,
  • 1651. митрополит бачки Михаило,
  • 1667. епископ Георгије.

После сеобе под патријархом Арсенијем III, ређали су се један за другим ови епископи:

Литература

  • Народна енциклопедија, чланак Радослава Грујића

Спољне везе

Штампање