Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896 — Сремска Митровица, 30. август 1942), један од најзначајнијих сликара српске уметности 20. века.

Рођен је 22. јануара 1896. године у Винковцима, где му је отац радио као шумарски инжењер, од оца Милутина и мајке Персиде (1875—1968), рођене Тубић¹⁾. Када је имао четири године породица се преселила у Шид. Гимназију похађа у Земуну, где почиње да се интересује за уметност. Касније ће се успротивити очевој жељи да постане адвокат и 1914. године у Загребу уписати Вишу школу за умјетност и обрт. Ову школу завршава са најбољим оценама 1918. Тада почиње да јавно излаже своја дела.

У својим раним делима, Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма.

Јесени 1920. Сава је отишао у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу.²⁾ Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој али и у каснијим фазама сликаревог рада. Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донео у Србију и да његова дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства.

Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. Године 1924. пише студије „Сликар о сликарству“ и „Зашто волим Пусеново сликарство“, дела која су полазиште за разумевање његове естетике. Поново борави у Паризу 1925, где прихвата утицаје Матисовог сликарства.

Године 1927. Сава Шумановић је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних. Инспирација за слику је била истоимена песма Артура Рембоа која је до њега дошла преко Растка Петровића који му ју је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодор Жерикоа „Сплав Медуза“. Критичари су ово дело дочекали са подељеним критикама, а Сава је исцрпљен радом тешко поднео оне негативне.

Враћа се у Шид 1928, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“, „Мост на Сени“. Ова дела карактерише поетски реализам и умерени колористички експресионизам.

Шумановићева дела из познијег периода се одликују светлим бојама, и лирском атмосфером. Свој стил, који сам назива како знам и умем, прилагођава мотиву.

По повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“, посвећеном берби грожђа.

За време Другог светског рата Шид улази у састав тзв. Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује већ само означава годину настанка слике.

На Велику Госпојину, 28. августа 1942. године ³⁾, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Сви они су после мучења стрељани, вероватно 30. августа⁴⁾, после чега су бачени у заједничку масовну гробницу.

Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић.

Највећи број његових дела се чува у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду.⁵⁾ У њој се налази више од 400 дела, од којих 350 уља на платну, цртежи, пастели и документација.⁶⁾

• Пијана лађа (акт, Шид 1927)
• Доручак на трави (пејзаж, Шид)
• Мртва природа са флашама (1926), у власништву бањалучке Збирке „Терзић“, а чува се у депоу Музеја савремене умјетности Републике Српске у Бањој Луци.⁷⁾⁸⁾
• Луксембуршки парк (Париз)
• Црвени ћилим (Париз)
• Мост на Сени (Париз)
• Јутро (Париз 1929)
• Шидијанке (циклус пејзажа, Шид)
• Крај шумарка, (акт, Шид 1935)⁹⁾
• Берачице (циклус настао пред смрт)

Једна његова слика „Купачица“ од 1927. године се налази у музеју „Ежен Буден“ у Француској и културној јавности у Србији је била непозната 85 година.^{10) 11)} Седамнаест његових дела насталих у Паризу 1920-1929. изложено је у Спомен-збирци Павла Бељанског 2013.¹²⁾

• Јован Бијелић
• Тома Росандић
• Живорад Настасијевић
• Драгиша Брашован

• http://www.savasumanovic.com/ Галерија слика Сава Шумановић, Шид]
• http://galerijaslika.biz/category/najbolji-srpski-slikari/sava-sumanovic/ Биографија и слике Сава Шумановић]
• http://www.sidskiportal.net/savasumanovic/ Сава Шумановић, Шид]
• http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=607 „Трагика генија из Шида“], Петар Станивуковић, Вечерње новости, фељтон, 7 наставака, 13 - 19. јануар 2008.
• http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Sumanovic-porodicno.sr.html Шумановић породично („Политика“, 24. јануар 2012)]
• http://www.narodnimuzej.rs/code/navigate.php?Id=11 Народни музеј Београд-Збирке одељења за новију уметност]
• http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nepoznati-Sumanovicev-kupac.sr.html Непознати Шумановићев купац („Политика“, 7. јун 2012)]
• http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Francuzi-vole-Sumanovica.sr.html Французи воле Шумановића („Политика“, 13. август 2012)]
• http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sumanovic-umoren-bez-krivice.sr.html Шумановић уморен без кривице („Политика“, 28. август 2012)]
• http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=796 Сава Шумановић - Мајстор трагичне судбине („Вечерње новости“, фељтон, септембар 2012)]

Sava Sumanovic