Добро дошли на Српску енциклопедију

Милован Павловић

Милован Павловић (Војковци, 13/25. јула 1842 — Београд, 29. мај/11. јун 1903), српски генерал. Био је управник Војне академије и министар одбране владе Краљевине Србије (1894—1895. и 1902—1903). Убијен је у Мајском преврату 11. јуна 1903.

Школовање

Милован Павловић рођен је 13/25. јула 1842. у Војковици у качерском срезу.1) Основну школу завршио је у Чумићу, а гимназију у Крагујевцу и Београду. Након завршене гимназије ступио је септембра 1860. на Војну академију.2) По окончању Војне академије унапређен је 1865. у артиљеријског потпоручника.3)

Војна служба

Као артиљеријски официр био је водник пољске батерије и командир поткивачке школе.4) Унапређен је 1870. у поручника. Као поручник био је командир књажевачке, подринске и шабачке лаке батерије Народне војске.5) У чин капетана 2. класе унапређен је 1874. и онда је био командир шабачке и београдске лаке батерије Народне војске.6) Од 1874. до 1875. био је командир 4. пољске батерије 1. артиљеријског пука.7) Унапређен је фебруара 1875. у артиљеријског капетана.8) Учествовао је у Првом српско-турском рату 1876. као командир 2. тешке Дунавске батерије.9) Истакао се на Житковцу, боју на Шуматовцу и бици на Бобовишту. У Другом српско-турском рату 1877—1878. учествовао је каоо командир батерије Дунавског артиљеријског пука.10) Након рата јуна 1878. унапређен је у чин потпуковника. Био је командант Београдске градске артиљерије.11) Од 1879. био је командант 1. артиљеријског пука шумадијске артиљеријске бригаде, а од 1880. командант 3. артиљеријског пука.12) Унапређен је јануара 1885. у чин пуковника.13) Учествовао је у Српско-бугарском рату као командант тимочког артиљеријског пука.14) Од 1887. до 1889. био је командант Дунавске дивизијске области.15) Током 1890. био је пензионисан и онда је након неколико месеци реактивиран.

Министар одбране

Постављен је по први пут за министра одбране (министар војни) у влади Ђорђа Симића од 24. јануара до 2. априла 1894. Ђорђе Симић је пристао да буде председник владе уз услов да његов рођак Милован Павловић постане министар одбране.16) Павловић је остао министар одбране и у влади Светомира Николајевића и влади Николе Христића до 7. јула 1895. Унапређен је 6. марта 1894. у чин генерала.17) Од 1. децембра 1897. до 26. јула 1900. био је управник Војне академије.18) Када је краљ јула 1900. објавио веридбу са Драгом Машин влада Владана Ђорђевића дала је оставку, а оставку на положај врховног команданта дао је краљ Милан. Краљ Александар Обреновић је најпре нудио Николи Христићу да састави нову владу, а онда се обратио Миловану Павловићу да постане министар.19) Павловић је одбијао место министра наводећи да не жели да се меша у питања два краља, сина и оца.20) Није одобравао краљеву женидбу 1900. са Драгом Машин, па је краљ Александар Обреновић био изузетно љут на њега.21) Павши у краљеву немилост једно време био је пензионисан јула 1900. због лошег мишљења о краљици Драги.22) Краљ га из пензије вратио 1902. на место министра одбране.23) Поново је постављен за министра одбране у влади Пере Велимировића и влади Димитрија Цинцар-Марковића од 20. октобра 1902. до 11. јуна 1903. Када је 1902. постављен за министра, опозициони листови су подсетили да је био члан владе Светомира Николајевића, која је укинула устав_србије_1869.24) Павловићев улазак у владу могао се тумачити као краљева опомена радикалима, да у случају непопустљивости, могу да изгубе устав_србије_1901.25) Пред избијање македонске кризе 1903. за разлику од краља Александра Обреновића он се због недовољне бојне готовости и опремљености заједно са Димитријем Цинцар-Марковићем залагао за мирољубивију политику.26) Пред македонску кризу наручено је 70 милиона патрона и једна батерија брзометних топова.27)

Мајски преврат

Пошто је и сам био незадовољан краљицом Драгом знао је јако добро колико је нерасположење официрског кора по том питању.28) Поред осталих примао је у својој кући многе од официра завереника, па је преко своје жене и кћери сазнао за њихово огорчење на краља и краљицу, али није их гањао, него се трудио да поправи оданост официрског кора према краљу.29) Када су завереници припремали Мајски преврат, на њиховом састанку одлучено је да се стан Милована Павловића опколи са официром и неколико војника и да се спречи његов излазак из стана.30) Међутим за време преврата нису одмах нашли у двору сакривеног краља Александра Обреновића, па се Александар Машин заузео да преузму власт, иако нису нашли краља, а да би се обезглавила влада наредио је да се убије председник владе Димитрије Цинцар Марковић и министар одбране Милован Павловић.31)32) Поручник Милан Маринковић је убио Милована Павловића у његовом стану 11. јуна 1903.33)

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 371-372
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 17) , 18)
НА
16)
Ана Столић, 2003, стр. 163
19) , 20)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 214
21)
Влада Александра Обр., 3, стр. 16
22)
Влада Александра Обр., 3, стр. 330
23) , 28) , 29)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 58
24) , 25)
Влада Александра Обр., 3, стр. 264
26) , 27)
Влада Александра Обр., 3, стр. 326
30)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 63
31)
Влада Александра Обр., 3, стр. 367
32)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 72
33)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 73
Штампање