Миливоје Анђелковић Кајафа

Миливоје Анђелковић Кајафа (Београд, 20. јуна 18681)Београд, 6. фебруар 1940), српски пуковник. Учествовао је са 7. пешадијским пуком у Мајском преврату 1903. године. После смене династија три године био је командант Краљеве гарде. Истакнути је члан Црне руке. У Првом балканском рату командовао је Јаворском комбинованом бригадом, са којом је ослободио Рашку област. Истакао се у Првом светском рату командујући Дунавском дивизијом 1. позива приликом обране Београда и у бици на Мачковом камену. Посебно се истакао када је његова дивизија довела до преокрета у Колубарској бици и најбрже је гањала непријатеља при повлачењу. Због веза са Црном руком пензионисан је 1917. након Солунског процеса.

Строг официр

Миливоје Анђелковић Кајафа рођен је 20. јуна 1868. у Београду.2) У Београду је похађао гимназију, а онда је 1887. ступио у Војну академију.3) Унапређен је 1890. у чин пешадијског потпоручника, а 1897. у чин капетана.4) Од 1897. до 1902. био је старешина питомаца Војне команде и тада је као предавач упознао Драгутина Димитријевића Аписа.5) Као млад официр Милорад Анђелковић је због строгости добио надимак Кајафа.6) Кајафа је у Новом завету био поглавар свештеника, познат по строгости. Анђелковић је у својим јединицама одржавао велики ред и дисциплину. Много младих официра, који су се касније показали у ратовима, прошло је кроз његове руке и строгу дисциплину.7) У августу 1902. унапређен је у чин мајора.8)

Мајски преврат

Један је од учесника Мајског преврата 1903.9) Био је командант батаљона у 7. пешадијском пуку.10) Учествовао је 26. маја/8. јуна 1903. на састанку уже групе завереника, када је било договорено, како да се убије краљ Александар Обреновић и краљица Драга.11) Када је група официра на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом 29 маја/11. јула 1903. запосела краљевски двор, тада је стигао 7. пук мајора Миливоја Анђелковића Кајафе, заједно са пуковником Александром Машином, као командантом завереничке војске.12) Кајафа је са својом војском запосео подручје око двора са свих страна, намеравајући да брани то подручје у случају напада краљу одане жандармерије.13) Мајски преврат се окончао убиством краљевског пара и формирањем завереничке владе на челу са Јованом Авакумовићем.

Командант Краљеве гарде

Кајафа је након преврата 1903. био кратко време вршилац дужности команданта 7. пешадијског пука.14)15) Завереници су након Мајског преврата постали главни ослонац краљу Петру I Карађорђевићу након његова доласка у земљу. Кајафа је 1903. постао командант Краљеве гарде.16)17) Енглеска је вршила велики притисак на краља и српску владу, да се истакнутији завереници уклоне са краљевског двора.18) Кајафа је био васпитач војних вештина причева Ђорђа Карађорђевића и Александра Карађорђевића.19) Био је комадант Краљеве гарде до априла 1906, а онда је постављен за команданта 4. пука Стефана Немање.20) Од априла 1909. до марта 1911. био је командант 6. пука.21) Од марта 1911. до почетка Првог балканског рата 1912. био је ађутант главног иснпектора војске (престолонаследника).22) Постао је истакнути члан тајне организације Уједињење или смрт, зване и Црна рука.23) Крајем фебруара 1912. црнорукци су за време болести краља Петра I Карађорђевића одлучили да склопе споразум са Александром I Карађорђевићем, па су са њим одржали састанак у кући Миливоја Анђелковића-Кајафе.24)

Балкански ратови

У Првом балканском рату командовао је Јаворском комбинованом бригадом.25) Наступао је самостално одвојен од главних српских армија, које су биле ангажовене у Македонији и на Косову. Другог дана рата након већег окршаја са Турцима освојио је Сјеницу и тако пресекао Турцима пут између Нове Вароши и Новог Пазара.26) Освојио је након тога муњевито Пријепоље и Пљевље.27) Веома брзо прикључио је Србији западну половину Новопазарског санџака.28) Унапређен је јануара 1913. у чин пуковника.29) У Другом балканском рату командовао је наизменично на Брегалници, на Осоговској планини и Власини истичући се великом храброшћу.30) У боју на Говедарнику 21. и 22. јула 1913. три пута је са војском заузимао положаје, које је бранио бројем и техником надмоћнији непријатељ.31)

Заслуге на почетку Првог светског рата

У Првом светском рату био је командант Дунавске дивизије 1. позива.32) Одмах се у првим данима рату лично је организовао одбрану Београда, пре него што је оформљена Обрана Београда.33)34) Пре почетка рата остало је нерешено питање да ли да се у рату са Аустро-Угарском Београд препусти непријатељу или да се брани.35) Врховна команда и министарство одбране препустили су Кајафи да на лицу места донесе најбољу одлуку.36) Одлучио је да не препушта Београд непријатељу, па макар био и тешко разрушен.37) Након обране Београда са Дунавском дивизијом узео је учешће у Сремској офанзиви, када је српска војска на захтев савезника прешла преко Саве.38) Након повратка преко Саве упутио се на Дрину, где је учествовао у јуначкој бици на Мачковом камену од 19. до 22. септембра 1914.39) било је и оних, који су га кривили због огромних жртава, али он је само великом енергијом и упорношћу извршавао наређење.40) Приликом повлачења са Дрине за време Колубарске битке налазио се увек на левом крилу 1. армије, па је доспео до Горњег Милановца.41) Имао је огромне заслуге за победу у Колубарској бици.42) Баш је из Кајафине дивизије потекао талас пробуђеног самопоуздања, који је онда захватио Живојина Мишића, а касније и Врховну команду и целу српску војску, па је дошло до преласка српске српске војске из повлачења у победоносни контранапад, који је завршио истеривањем аустроугарске војске из Србије и победом у Колубарској бици.43) Кајафина Дунавска дивизија 1. позива је наступала преко Сувобора и Ваљева и стално је одмицала и по пола дана марша даље, него што је то било предвиђено по командама Живојина Мишића.44)

Солунски фронт

За време повлачења српске војске у јесен 1915. стигао је са својом умањеном дивизијом до Пећи.45) Његова дивизија је ту вршила функцију заштитнице при повлачењу остале војске.46) Када су омогућили пролаз осталима кренули су преко Црне Горе у Албанију.47) На Солунском фронту 1916. са својом дивизијом налазио се на крајњем левом крилу свих српских армија и додељено му је подручје фронта од Малка Ниџе до Лерина, где се налазио добровољачки одред војводе Вука.48) Суочавао се без резерви на дугом развученом фронту са четири пута бројчано надмоћнијим бугарским снагама, па је у борбама његова војска била тешко поражена.49)50) Пре битке био је погрешно информисан о бројној снази непријатеља.51) Иако је касније повратио ред смењен је са положаја команданта.52) Након Солунског процеса пензионисан је 20. јула 1917.53) Након тога је био интерниран на Крфу. Од раније се добро знао са Ђорђем Карађорђевићем, коме је био и војни васпитач. Приликом претреса 1925. у његовом стану су нађена два пломбирана и закључана сандука Ђорђа Карађорђевића.54) Намеравао је да са краљевићем Ђорђем отпутује у Швајцарску.55) Било је то у време када је краљ Александар намеравао да свог брата Ђорђа смести у санаториј крај Ниша.56)

Умро је 6. фебруара 1940. у Београду.57)

Литература

1)
Треба проверити да ли се ради о старом или новом календару.
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, стр. 61.
3) , 4) , 8) , 15) , 16) , 20) , 21) , 22) , 29) , 32) , 33) , 53)
НА
6) , 19) , 27) , 31) , 50) , 51) , 54) , 55) , 56)
ПЗ
7) , 25) , 28) , 30) , 34) , 35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 41) , 42) , 43) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48) , 49) , 52) , 57)
Политика, 7. 2. 1940, стр. 10
9) , 10) , 11)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 62
12) , 13)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 70
14)
Васа Казимировић, 1997, стр. 20
17)
Васа Казимировић, 1997, стр. 152
18)
Васа Казимировић, 1997, стр. 244
23)
Васа Казимировић, 1997, стр. 335
24)
Васа Казимировић, 1997, стр. 334-335
26)
Васа Казимировић, 1997, стр. 536
Штампање