Миливоје Анђелковић Кајафа
Рођење: 20. јун 1868. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 6. фебруар 1940. Београд, Краљевина Југославија

Миливоје Анђелковић Кајафа (Београд, 20. јун 1868¹⁾ — Београд, 6. фебруар 1940), српски пуковник. Учествовао је са 7. пешадијским пуком у Мајском преврату 1903. После смене династија три године био је командант Краљеве гарде. Истакнути је члан Црне руке.

У Првом балканском рату командовао је Јаворском комбинованом бригадом, са којом је ослободио Рашку област. Истакао се у Првом светском рату командујући Дунавском дивизијом 1. позива приликом одбране Београда и у бици на Мачковом камену. Посебно се истакао када је његова дивизија довела до преокрета у Колубарској бици и најбрже је гањала непријатеља при повлачењу. Због веза са Црном руком пензионисан је 1917. након Солунског процеса.

Миливоје Анђелковић Кајафа је рођен 20. јуна 1868. године у Београду.²⁾ У Београду је похађао гимназију, а онда је 1887. ступио у Војну академију.³⁾ Унапређен је 1890. у чин пешадијског потпоручника, а 1897. у чин капетана.⁴⁾ Од 1897. до 1902. био је старешина питомаца Војне команде и тада је као предавач упознао Драгутина Димитријевића Аписа.⁵⁾ Као млад официр Милорад Анђелковић је због строгости добио надимак Кајафа.⁶⁾ Кајафа је у Новом завету био поглавар свештеника, познат по строгости. Анђелковић је у својим јединицама одржавао велики ред и дисциплину. Много младих официра, који су се касније показали у ратовима, прошло је кроз његове руке и строгу дисциплину.⁷⁾ У августу 1902. унапређен је у чин мајора.⁸⁾

Један је од учесника Мајског преврата 1903.⁹⁾ Био је командант батаљона у 7. пешадијском пуку.¹⁰⁾ Учествовао је 26. маја/8. јуна 1903. на састанку уже групе завереника, када је било договорено, како да се убије краљ Александар Обреновић и краљица Драга.¹¹⁾ Када је група официра на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом 29 маја/11. јула 1903. запосела краљевски двор, тада је стигао 7. пук мајора Миливоја Анђелковића Кајафе, заједно са пуковником Александром Машином, као командантом завереничке војске.¹²⁾ Кајафа је са својом војском запосео подручје око двора са свих страна, намеравајући да брани то подручје у случају напада краљу одане жандармерије.¹³⁾ Мајски преврат се окончао убиством краљевског пара и формирањем завереничке владе на челу са Јованом Авакумовићем.

Кајафа је након преврата 1903. био кратко време вршилац дужности команданта 7. пешадијског пука.¹⁴⁾¹⁵⁾ Завереници су након Мајског преврата постали главни ослонац краљу Петру I Карађорђевићу након његова доласка у земљу. Кајафа је 1903. постао командант Краљеве гарде.¹⁶⁾¹⁷⁾ Енглеска је вршила велики притисак на краља и српску владу, да се истакнутији завереници уклоне са краљевског двора.¹⁸⁾ Кајафа је био васпитач војних вештина причева Ђорђа Карађорђевића и Александра Карађорђевића.¹⁹⁾ Био је комадант Краљеве гарде до априла 1906, а онда је постављен за команданта 4. пука Стефана Немање.²⁰⁾ Од априла 1909. до марта 1911. био је командант 6. пука.²¹⁾ Од марта 1911. до почетка Првог балканског рата 1912. био је ађутант главног иснпектора војске (престолонаследника).²²⁾ Постао је истакнути члан тајне организације „Уједињење или смрт”, зване и Црна рука.²³⁾ Крајем фебруара 1912. црнорукци су за време болести краља Петра I Карађорђевића одлучили да склопе споразум са Александром I Карађорђевићем, па су са њим одржали састанак у кући Миливоја Анђелковића Кајафе.²⁴⁾

У Првом балканском рату командовао је Јаворском комбинованом бригадом.²⁵⁾ Наступао је самостално одвојен од главних српских армија, које су биле ангажоване у Македонији и на Косову. Другог дана рата након већег окршаја са Турцима освојио је Сјеницу и тако пресекао Турцима пут између Нове Вароши и Новог Пазара.²⁶⁾ Освојио је након тога муњевито Пријепоље и Пљевље.²⁷⁾ Веома брзо прикључио је Србији западну половину Новопазарског санџака.²⁸⁾ Унапређен је јануара 1913. у чин пуковника.²⁹⁾ У Другом балканском рату командовао је наизменично на Брегалници, на Осоговској планини и Власини истичући се великом храброшћу.³⁰⁾ У боју на Говедарнику 21. и 22. јула 1913. три пута је са војском заузимао положаје, које је бранио бројем и техником надмоћнији непријатељ.³¹⁾

У Првом светском рату био је командант Дунавске дивизије 1. позива.³²⁾ Одмах се у првим данима рату лично је организовао одбрану Београда, пре него што је оформљена Обрана Београда.³³⁾³⁴⁾ Пре почетка рата остало је нерешено питање да ли да се у рату са Аустроугарском Београд препусти непријатељу или да се брани.³⁵⁾ Врховна команда и министарство одбране препустили су Кајафи да на лицу места донесе најбољу одлуку.³⁶⁾ Одлучио је да не препушта Београд непријатељу, па макар био и тешко разрушен.³⁷⁾ Након одбране Београда са Дунавском дивизијом узео је учешће у Сремској офанзиви, када је српска војска на захтев савезника прешла преко Саве.³⁸⁾ Након повратка преко Саве упутио се на Дрину, где је учествовао у јуначкој бици на Мачковом камену од 19. до 22. септембра 1914.³⁹⁾ Било је и оних, који су га кривили због огромних жртава, али он је само великом енергијом и упорношћу извршавао наређење.⁴⁰⁾ Приликом повлачења са Дрине за време Колубарске битке налазио се увек на левом крилу 1. армије, па је доспео до Горњег Милановца.⁴¹⁾ Имао је огромне заслуге за победу у Колубарској бици.⁴²⁾ Баш је из Кајафине дивизије потекао талас пробуђеног самопоуздања, који је онда захватио Живојина Мишића, а касније и Врховну команду и целу српску војску, па је дошло до преласка српске српске војске из повлачења у победоносни контранапад, који је завршио истеривањем аустроугарске војске из Србије и победом у Колубарској бици.⁴³⁾ Кајафина Дунавска дивизија 1. позива је наступала преко Сувобора и Ваљева и стално је одмицала и по пола дана марша даље, него што је то било предвиђено по командама Живојина Мишића.⁴⁴⁾

За време повлачења српске војске у јесен 1915. стигао је са својом умањеном дивизијом до Пећи.⁴⁵⁾ Његова дивизија је ту вршила функцију заштитнице при повлачењу остале војске.⁴⁶⁾ Када су омогућили пролаз осталима кренули су преко Црне Горе у Албанију.⁴⁷⁾ На Солунском фронту 1916. са својом дивизијом налазио се на крајњем левом крилу свих српских армија и додељено му је подручје фронта од Малка Ниџе до Лерина, где се налазио добровољачки одред војводе Вука.⁴⁸⁾ Суочавао се без резерви на дугом развученом фронту са четири пута бројчано надмоћнијим бугарским снагама, па је у борбама његова војска била тешко поражена.⁴⁹⁾⁵⁰⁾ Пре битке био је погрешно информисан о бројној снази непријатеља.⁵¹⁾ Иако је касније повратио ред смењен је са положаја команданта.⁵²⁾ Након Солунског процеса пензионисан је 20. јула 1917.⁵³⁾ Након тога је био интерниран на Крфу. Од раније се добро знао са Ђорђем Карађорђевићем, коме је био и војни васпитач. Приликом претреса 1925. у његовом стану су нађена два пломбирана и закључана сандука Ђорђа Карађорђевића.⁵⁴⁾ Намеравао је да са краљевићем Ђорђем отпутује у Швајцарску.⁵⁵⁾ Било је то у време када је краљ Александар намеравао да свог брата Ђорђа смести у санаториј крај Ниша.⁵⁶⁾

Умро је 6. фебруара 1940. године у Београду.⁵⁷⁾

• Јуче је умро Миливоје Анђелковић Кајафа, Политика, број 11381, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 7. 2. 1940, стр. 10
• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
• Петар Милатовић: Пркосне ролетне Пуковника Кајафе, Политикин забавник, број 3278
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 61.
• Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књига 1, Завод за уџбенике, Београд, 2010.

Milivoje Andjelkovic Kajafa