Војин Поповић

Војин Поповић (познат као војвода Вук) (9. децембар 1881 — 29. новембар 1916), српски (односно комитски, предводио је Добровољачки одред) војвода који је учествовао у борбама за Македонију, у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Биографија

Рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. Дана 3. новембра 1901. године завршио је војну академију и постао потпоручник. Кад су прве чете бораца за слободу 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић. Учествовао је борбама противу Турака на Челопеку и Козјаку.

Војин Поповић учествовао је у многим биткама, и Четничким акцијама, балканским ратовима и Првом светском рату. У балканским ратовима учествовао је у Кумановској бици и бици на Сртевици. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом светском рату да одржи фронт у Мачви. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Заједно са српском војском се повукао преко Албаније а кад је отворен Солунски фронт, био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године у 35. години живота. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи — била је то и смрт његовог одреда. Преживели војници Добровољачког одреда пребачени су у друге пукове. Грунишки вис је био освојен а Бугари протерани. Када је погинуо имао је чин пешадијског потпуковника српске војске.

Његово тело било је сахрањено на српском војничком гробљу у Зејтинлику, а септембра 1923. пренето је на Ново гробље у Београду.

Цели живот војвода Вук посветио је борби, то је био његов лични избор. Он је у себи осећао да је позван од родне груде да се сваком туђинцу, непријатељу, супростави ако тај жели да влада његовим народом. Био је ожењен и имао једну ћерку која није имала потомака.

Слика војводе Вука у ратничкој униформи, из времена четовања по старој Србији, истакнута је на почасном и видном месту у просторијама Удружења ратних добровољаца 1912—1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Савски трг број 9. То Удружење наставља и негује традиције ратног добровољаштва из Првог светског рата.

Признања

  • Одликован је великим бројем одликовања.
  • Војводи Вуку су подигнути споменици у Београду (у парку на Топличином венцу, дело вајара Ђорђа Јовановића) и у Нишу.
  • Једна улица у београдској општини Палилула носи име Војводе Вука.1)
  • Имао је чин потпуковника српске војске.

Сродни чланци

Литература

  • Војин Поповић, Мала Енциклопедија, Просвета, Београд, 1959.
  • Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.

Спољне везе

1)
Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.
Штампање