Војин Поповић
Војин Поповић Војвода Вук
Рођење: 9. децембар 1881. Сјеница, Османско царство Смрт: 29. новембар 1916. Кајмакчалан, Краљевина Србија Познат као: четнички војвода

Војин Поповић (познат као Војвода Вук) (9. децембар 1881 — 29. новембар 1916), српски четнички војвода¹⁾ који је учествовао у борбама за Македонију, у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Рођен је 9. децембра 1881. године у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. Дана 3. новембра 1901. завршио је војну академију и постао потпоручник. Кад су прве чете бораца за слободу 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић. Учествовао је борбама противу Турака на Челопеку и Козјаку.

Војин Поповић учествовао је у многим биткама, и четничким акцијама, балканским ратовима и Првом светском рату. У балканским ратовима учествовао је у Кумановској бици и бици на Сртевици. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом светском рату да одржи фронт у Мачви. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Заједно са српском војском се повукао преко Албаније а кад је отворен Солунски фронт, био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године у 35. години живота. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2.200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи — била је то и смрт његовог одреда. Преживели војници Добровољачког одреда пребачени су у друге пукове. Грунишки вис је био освојен а Бугари протерани. Када је погинуо имао је чин пешадијског потпуковника српске војске.

Његово тело било је сахрањено на српском војничком гробљу у Зејтинлику, а септембра 1923. пренето је на Ново гробље у Београду.

Цели живот војвода Вук посветио је борби, то је био његов лични избор. Он је у себи осећао да је позван од родне груде да се сваком туђинцу, непријатељу, супростави ако тај жели да влада његовим народом. Био је ожењен и имао једну ћерку која није имала потомака.

Слика војводе Вука у ратничкој униформи, из времена четовања по старој Србији, истакнута је на почасном и видном месту у просторијама Удружења ратних добровољаца 1912—1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Савски трг број 9. Удружење наставља и негује традиције ратног добровољаштва из Првог светског рата.

• Одликован је великим бројем одликовања.
• Војводи Вуку су подигнути споменици у Београду (у парку на Топличином венцу, дело вајара Ђорђа Јовановића) и у Нишу.
• Једна улица у београдској општини Палилула носи име Војводе Вука.²⁾
• Имао је чин потпуковника српске војске.

• Војин Поповић, Мала Енциклопедија, Просвета, Београд, 1959.
• Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.

• Илија Трифуновић, Клону рука у војводе Вука, Српско наслеђе, историјска свеска, број 12, децембар 1998.
• Новица Пешић, Јунаци Кајмакчалана, Вечерње новости, фељтон, 2006.

Vojin Popovic