Ђорђе Јовановић
Рођење: 21. јануар 1861. Нови Сад, Хабзбуршка монархија Смрт: 23. март 1953. Београд, Југославија Познат као: вајар и професор

Ђорђе Јовановић (Нови Сад, 21. јануар 1861 — Београд, 23. март 1953), српски вајар, професор и директор Уметничке школе у Београду. Уз Петра Убавкића био је родоначелник српског вајарства.

Ђорђев отац Никола Јанковић био је син Грка и Македонке из околине Солуна.¹⁾ Ђорђе је рођен 21. јануара 1861. године у Новом Саду. Школу је похађао најпре у Пожаревцу, а гимназију је 1882. завршио у Крагујевцу.²⁾ Уписао се на школу дубореза у Партенкирхену у Баварској. Када је остао без средстава вратио се у Београд и уписао се на Технички факултет.³⁾ Министар Стојан Новаковић је утврдио да одлично ради дуборезе, па му је одобрио државну стипендију и као питомац министарства просвјете Ђорђе се 1884. уписао на бечку Академију.⁴⁾ Прешао је након тога у најбољу немачку вајарску школу у Дрездену, а у Париз је прешао 1887.⁵⁾ У Паризу је био ученик Анрија Шапуа (франц. Henri Chapu), поред Родена најпознатијег француског вајара 19. века. У Дрездену се већ истакао скулптуром Преља, а за Свјетску изложбу у Паризу 1889. израдио је скулптуру сљепог Гуслара.⁶⁾

Дипломирао је 1890. године. У Паризу је остао до 1903, када се вратио у Србију и ступио у државну службу као наставник цртања у средњој школи. Од 1905. био је први управитељ Умјетничко-занатске школе у Београду.⁷⁾ На њој је предавао декоративно вајарство, моделовање, вечерњи акт и графику.⁸⁾ Један је од оснивача Удружења српских уметника „Лада”, а касније је био и предсједник удружења.⁹⁾ Био је 1919. предсједник Удружења ликовних умјетника у Београду.¹⁰⁾ Од 1919. до 1926. био је инспектор Министарства грађевина.

Као умјетник образовао се под вођством професора Хелмера у Бечу, Видмана у Минхену и Шапуа и Инјалберта у Паризу.

Прве радове је изложио 1889. у париском Салону, гдје потом учествује на изложбама 25 пута до 1919. Уз то излагао на међународним изложбама 1889, 1900. и 1903. у Паризу. Више пута је самостално или са другим умјетницима излагао у Београду, Загребу, Софији, Сомбору, Новом Саду, Риму, Лијону и Женеви. Као вајар је награђен 1889. у Паризу медаљом 3. класе. На Свјетској изложби у Паризу награђен је 1900. медаљом 1. класе за Споменик косовским јунацима.¹¹⁾ То је скулптура изведена у духу француског академизма, пирамидално решена, са Бошком Југовићем и вилом на врху као доминатним фигурама. Поред тога ту су биле и фигуре гуслара и девојке, која је персонификовала Србију. На рељефима је приказано причешће српске војске пред битку на Косову и погибија Мурата. На друге две стране били су грбови Немањића и цара Душана. Споменик је откривен у Крушевцу на Видовдан 1904. у оквиру прославе Стогодишњице Првог српског устанка. Сребрне медаље је добио од париске општине 1903. и у Петрограду 1903. на изложби историјских костима.

Један је од најзначајнијих српских вајара свог периода. Уз Убавкића и Рендића је један од првих који код нас представља вајарску умјетност у европском смислу.

Косачица

Главни радови су му:

• споменик косовским јунацима у Крушевцу
• споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу и Неготину (уништили Бугари у Првом свјетском рату)
• споменик Јосифу Панчићу у Београду
• споменици Ј. Суботићу и П. Таушановићу на Калимегдану
• споменици Сими Матавуљу, Војводи Мишићу, Кости Стојановићу и Лазару Пачуу на Новом гробљу у Београду
• споменик Љуби Ненадовићу у Бранковини
• споменици Бранку Радичевићу, Сави Текелији, патријарху Бранковићу у Сремским Карловцима
• споменик Ј. Ј. Змају у Руми
• Гуслар, у Чачку
• Црногорац на стражи, у париској општини
• Туга (бронза у Софији, мрамор у Загребу)
• Гордост, у Паризу
• Српски војник, Сироче, Жртве бомбардовања
• Жртва рата
• Побједник
• Копачица
• Србија

Уз то је израдио преко 100 портрета у виду биста, плакета, и медаљона.

Прави је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 16. фебруара 1920. Секретар Академије уметности: од 7. марта 1922. до 6. марта 1924, од 6. марта 1932. до 16. маја 1935, од 7. марта 1937. до 2. маја 1945. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. марта 1948. Приступна беседа: Изложба вајарских радова приређена за Свечани скуп од 7. марта 1921. Проглашен 7. марта 1921. (Српска краљевска академија Год. 29 (1921) 112 + 134–139).

• Матица српска, Одабране биографије, том 1
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Загреб, 1924-1929, књига друга, (В. Петровић). Период до 1924. у чланку.
• Краћа биографија на сајту САНУ
• Дејан Ђорић, Ђорђе Јовановић Pодоначелник српског вајарства, Печат, Београд, 20. 10. 2011.
• http://www.bms.ns.ac.rs/izlozbe/izlozba185.pdf

• Краћа биографија на сајту САНУ
• Емица Милошевић, Делфина Рајић, Радивоје Бојовић, Вајар Ђорђе Јовановић : (1861 - 1953) : каталог изложбе, Народни музеј у Чачку, Чачак, 2007, ИСБН 978-86-84067-15-1

Djordje Jovanovic