Добро дошли на Српску енциклопедију

Ђорђе Јовановић

Ђорђе Јовановић (Нови Сад, 21. јануар 1861 — Београд, 23. март 1953), српски вајар, професор и директор Уметничке школе у Београду. Уз Петра Убавкића био је родоначелник српског вајарства.

Живот и рад

Ђорђев отац Никола Јанковић био је син Грка и Македонке из околине Солуна.1) Ђорђе је рођен 21. јануара 1861. у Новом Саду. Школу је похађао најпре у Пожаревцу, а гимназију је 1882. завршио у Крагујевцу.2) Уписао се на школу дубореза у Партенкирхену у Баварској. Када је остао без средстава вратио се у Београд и уписао се на Технички факултет.3) Министар Стојан Новаковић је утврдио да одлично ради дуборезе, па му је одобрио државну стипендију и као питомац министарства просвјете Ђорђе се 1884. уписао на бечку Академију.4) Прешао је након тога у најбољу немачку вајарску школу у Дрездену, а у Париз је прешао 1887.5) У Паризу је био ученик Анрија Шапуа (франц. Henri Chapu), поред Родена најпознатијег француског вајара 19. века. У Дрездену се већ истакао скулптуром Преља, а за Свјетску изложбу у Паризу 1889. израдио је скулптуру сљепог Гуслара.6)

Дипломирао је 1890. У Паризу је остао до 1903, када се вратио у Србију и ступио у државну службу као наставник цртања у средњој школи. Од 1905. био је први управитељ Умјетничко-занатске школе у Београду.7) На њој је предавао декоративно вајарство, моделовање, вечерњи акт и графику.8) Један је од оснивача Удружења српских уметника Лада, а касније је био и предсједник удружења.9) Био је 1919. предсједник Удружења ликовних умјетника у Београду.10) Од 1919. до 1926. био је инспектор Министарства грађевина.

Као умјетник образовао се под вођством професора Хелмера у Бечу, Видмана у Минхену и Шапуа и Инјалберта у Паризу.

Прве радове је изложио 1889. у париском Салону, гдје потом учествује на изложбама 25 пута до 1919. Уз то излагао на међународним изложбама 1889, 1900, и 1903. у Паризу. Више пута је самостално или са другим умјетницима излагао у Београду, Загребу, Софији, Сомбору, Новом Саду, Риму, Лијону и Женеви. Као вајар је награђен 1889. у Паризу медаљом 3. класе. На Свјетској изложби у Паризу награђен је 1900. медаљом 1. класе за Споменик косовским јунацима.11) То је скулптура изведена у духу француског академизма, пирамидално решена, са Бошком Југовићем и вилом на врху као доминатним фигурама. Поред тога ту су биле и фигуре гуслара и девојке, која је персонификовала Србију. На рељефима је приказано причешће српске војске пред битку на Косову и погибија Мурата. На друге две стране били су грбови Немањића и цара Душана. Споменик је откривен у Крушевцу на Видовдан 1904. у оквиру прославе Стогодишњице Првог српског устанка. Сребрне медаље је добио од париске општине 1903. и у Петрограду 1903. на изложби историјских костима.

Један је од најзначајнијих српских вајара свог периода. Уз Убавкића и Рендића је један од првих који код нас представља вајарску умјетност у европском смислу.

Главни радови су му:

  • споменик косовским јунацима у Крушевцу
  • споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу и Неготину (уништили Бугари у Првом свјетском рату)
  • споменик Јосифу Панчићу у Београду
  • споменици Ј. Суботићу и П. Таушановићу на Калимегдану
  • споменици Сими Матавуљу, Војводи Мишићу, Кости Стојановићу и Лазару Пачуу на Новом гробљу у Београду
  • споменик Љуби Ненадовићу у Бранковини
  • споменици Бранку Радичевићу, Сави Текелији, патријарху Бранковићу у Сремским Карловцима
  • споменик Ј. Ј. Змају у Руми
  • Гуслар, у Чачку
  • Црногорац на стражи, у париској општини
  • Туга (бронза у Софији, мрамор у Загребу)
  • Гордост, у Паризу
  • Српски војник, Сироче, Жртве бомбардовања
  • Жртва рата
  • Побједник
  • Копачица
  • Србија

Уз то је израдио преко 100 портрета у виду биста, плакета, и медаљона.

Академик

Прави је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 16. фебруара 1920. Секретар Академије уметности: од 7. марта 1922. до 6. марта 1924, од 6. марта 1932. до 16. маја 1935, од 7. марта 1937. до 2. маја 1945. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. марта 1948. Приступна беседа: Изложба вајарских радова приређена за Свечани скуп од 7. марта 1921. Проглашен 7. марта 1921. (Српска краљевска академија Год. 29 (1921) 112 + 134–139).

Галерија

Литература

Спољне везе

2) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11)
МС
3) , 4) , 5) , 6)
Дејан Ђорић, 20. 10. 2011.
Штампање