Саватије Миличевић Милошевић (Павлица, 1876 — Велика Хоча, 7. јун 1905), познат као Војвода Саватије, српски национални револуционар и четнички војвода који је учествовао у борбама за Македонију и Косово и Метохију.

Рођен је као Саватије Милићевић.¹⁾ Рођен је 1876. године у Старој Павлици код Рашке, а погинуо 1905. године у месту Велика Хоча у Подрими. Због убиства среског начелника из Рашке Павла Јаснића због освете, већ у 25. години се отиснуо у хајдуке и неколико година се крио по тадашњој Турској. Друговао је са албанским качацима Мула Зеком и Исом Бољетинцем.²⁾ Када му је потера ушла у траг побегао је у Црну Гору где се састајао са србијанском емиграцијом — Ранком Тајсићем и протом Миланом Ђурићем.³⁾ Почетком маја 1903. отишао је у Трст, где се састајао са противницима краља Александра Обреновића.⁴⁾ Из Трста је половином маја 1903. стигао у Београд, по једној верзији илегално из Земуна, а по другој из Новог Сада сакривен и спакован у једном сандуку.⁵⁾ Његова веза у Београду био је Аксентије Рујанац Бацета.⁶⁾ Према плану требао је да се у погодном тренутку убаци у краљеву екипу и убије краља и краљицу.⁷⁾ Када је вођство Мајског преврата одлучило да се не оклева са акцијом, одустало се од Саватијеве акције.⁸⁾ Био је у вези са завереницима из 1903. године, али није учествовао у атентату на краља и краљицу.

После Мајског преврата је амнестиран и поново је добио државну службу у Српском конзулату у Битољу.⁹⁾ Послали су га под лажним именом Сава Милићевић.¹⁰⁾ Милошевић је радио на стварању мреже револуционарних одбора и формирању српских чета. Године 1905. решава да посао организације замени борбом и креће у Македонију. Учествовао је у борби на Челопеку 1905, највећем тријумфу српских четника. Након Челопека Турци су затворили све канале око Вардара, па је Милошевић заједно са Лазаром Кујунџићем кренуо преко Косова и Подриме за Пореч. Милошевић и Кујунџић надали су се у старе везе и познанства с Албанцима. У селу Велика Хоча задата реч — беса, њиховог пријатеља Албанца је заказала, и он је дојавио турској војсци и суседима Албанцима да је чета у његовој кули. Четници су се херојски борили док нису сви изгинули у опкољеној кули 25. маја/7. јуна 1905. године.¹¹⁾¹²⁾ Милошевић се никада за живота није фотографисао, што говори о озбиљности његовог конспиративног деловања.

• Једна улица у београдској општини Звездара носи име Војводе Саватија¹³⁾
• Једна улица у Рашки носи име Саватија Милошевића

• Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.
• Драгиша М. Стојадиновић, Јовичић, Стеван, С камером и пушком, Агена, Београд, 1999.
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
• Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
• Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.

Savatije Milosevic