Дамјан Поповић
Рођење: 13. новембар 1857. Ивањица, Кнежевина Србија Смрт: 1928. Београд, Краљевина СХС

Дамјан Поповић (Ивањица, 1/13. новембар 1857 — Београд, 1928), српски генерал и учесник свих српских ратова од 1876. до 1918.

Дамјан Поповић је рођен 1/13. новембра 1857. године у Ивањици.¹⁾²⁾³⁾ Након завршетка шесторазредне гимназије у Крагујевцу ступио је 1874. у Војну академију.⁴⁾ Као питомац Војне академије упућен је је 1876. у Први српско-турски рат у чину наредника.⁵⁾ У рату је био вршилац дужности ордонанс-официра Ужичке бригаде 1. класе.⁶⁾ Унапређен је у рату 1876. у чин потпоручника. Након тога до Другог српско-турског рата 1877—1878. био је на служби у Ужичкој бригади и био је ађутант 8. комбинованог батаљона.⁷⁾ У Другом српско-турском рату био је вршилац дужности ордонанс-официра при Моравичком батаљону, а затим командир 1. чете комбинованог артиљеријског батаљона и ађутант 8. комбинованог батаљона.⁸⁾ Од децембра 1877. до априла 1878. био је ордонанс официр у штабу Јаворског кора, а од априла до октобра 1878. био је водник 8. кадровског батаљона.⁹⁾ Школовање на Војној академији наставио је октобра 1878.¹⁰⁾ Војну академију завршио је августа 1880.¹¹⁾ Преведен је у инжињеријског потпоручника.¹²⁾

Преведен је у инжињеријског потпоручника.¹³⁾ Од 1880. до 1886. био је водник и командир чете 1. инжињеријског батаљона.¹⁴⁾ У Српско-бугарском рату 1885. учествовао је као командир инжињеријске чете Моравске дивизије.¹⁵⁾ По окончању Српско-бугарског рата обављао је праксу у железничкој команди и на Београдској железничкој станици.¹⁶⁾ Након тога био је шеф железничке станице у Крагујевцу и онда шеф саобраћаја на прузи Лапово-Крагујевац.¹⁷⁾ Од 1887. до 1888. боравио је као држави питомац у Русији, у Одеси и Петрограду.¹⁸⁾ По повратку из Русије поново је био командир чете 1. инжињеријског батаљона.¹⁹⁾ Постао је 1890. вршилац дужности, а 1893. командант 1. инжињеријског батаљона и на тој дужности задржао се до 1904.²⁰⁾ Учествовао је у утврђивању Ниша и Пирота.²¹⁾ Унапређен је 1891. у чин капетана, а 1901. у чин пуковника. Од 1895. до 1900. био је професор Војне академије за предмете пољске и сталне фортификације и фортификацијско цртање.²²⁾

Млађи официри на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом и Антонијем Антићем почели су од 1901. да планирају Мајски преврат, односно уклањење Александра Обреновића. Имали су доста проблема да у заверу увуку старије официре, па су након доста времена успели да у заверу увуку пуковника Дамјана Поповића за кога су предвидели да буде вођа завере.²³⁾ Међутим, пошто он није био довољно познат нашли су међу пензионираним официрима генерала Јована Атанацковића и наговорили га да приступи завери.²⁴⁾ Пошто Јован Атанацковић није хтео да оперативно учествује у завери Дамјан Поповић је и даље био предвиђен као главни заповедник током преврата.²⁵⁾ Међутим власти су посумњале у њега, па су га прекомандовали у унутрашњост.²⁶⁾ Његову улогу преузео је Александар Машин.

Дамјан Поповић, Александар Машин и Петар Мишић представљали су најутицајније старије заверенике након Мајског преврата. Били су једини ослонац краљу Петру I Карађорђевићу након његова доласка у земљу. Дамјан Поповић је допратио краља у земљу, задобио је његово велико поверење и постао је његов први ађутант.²⁷⁾²⁸⁾ Краљ Петар I Карађорђевић дао му је 1903. чин генерала, али је на захтев Стојана Рибарца морао да то повуче.²⁹⁾ Од Мајског преврата до 1904. Дамјан Поповић је био први ађутант Дунавске дивизијске области.³⁰⁾ Поједини министри либерали, након два месеца од краљева доласка, тражили су да се суспендује неколико завереника, а првенствено Дамјан Поповић, због тога што су насилно издејствовали повлачење једног указа, који им се није свиђао.³¹⁾ Већ током 1903. појавила се група официра контраћа, тј. контразавереника, које су завереници успели да политички елиминишу. Велике силе, а посебно Енглеска вршиле су велики притисак да се завереници повуку, па су током 1904. успеле да натерају краља да заверенике, укључујући и Дамјана Поповића удаљи са двора.³²⁾ Од 1904. до 1906. био је референт инжињерије Дунавске дивизијске области. Био је командант Дунавске дивизије.³³⁾ Енглеска влада је тешко притискала српску владу, да се реши старијих официра завереника. Када су завереници уочили да краљ Петар почиње да попушта пред енглеским притисцима, Дамјан Поповић је предложио другим завереницима да размотре удаљавања краља са престола.³⁴⁾ Међутим на састанку 17 завереника тај план је био одбачен.³⁵⁾ План је поново разматран на већем скупу завереника у новембру 1905, али поново без резултата. Дамјан Поповић је пензионисан 1906, на трогодишњицу Мајског преврата, на властити захтев.³⁶⁾

И даље се дружио са завереницима, посебно са Драгутином Димитријевићем Аписом. Постао је члан тајне револуционарне организације Уједињење или смрт. Реактивиран је јанура 1913. и постављен је за команданта Приморске војске.³⁷⁾ Учествовао је у опсади Скадра, али ту је његова војска имала доста губитака, па је био смењен са положаја команданта. Учествовао је у Другом балканском рату као командант Пиротских утврђења.³⁸⁾ За време Арнаутске побуне постао је командант војске новоослобођених области.³⁹⁾ Унапређен је 1. јануара 1913. у генерала.⁴⁰⁾ Постао је командант Вардарске области.⁴¹⁾

Након победе у балканским ратовима дошло је до напетости између војске и политичке власти, односно радикала. Једно време новоослобођена Македонија је била под војном управом, али када је дошла под цивилну власт радикали су поставили корумпиране службенике.⁴²⁾ Војни официри су почели да приговарају полицијским службеницима због крађа и корупције, па је дошло до сукоба војне и цивилне власти.⁴³⁾ Министар унутрашњих послова Стојан Протић је 8/21. марта 1914. издао Уредбу о приоритету грађанске над војном влашћу на новим територијама.⁴⁴⁾ Као војни командант у Македонији Дамјан Поповић се оглушио о ту уредбу, па је био смењен, али официри су га изабрали за шефа Одицирске задруге и супростављали су се влади, добијајући подршку од опозиције.⁴⁵⁾ Смењен је и пензионисан 12. априла 1914.⁴⁶⁾ Пошто је Дамјан Поповић преузео Официрску задругу, министар одбране је започео истрагу о тобожњим проневерама у задрузи, па је специјална комисија преузела благајну и књиге задруге.⁴⁷⁾ Поповић није поштовао комисију, а када су га суспендовали, онда су сви официри из протеста дали оставке на чланство у задрузи.⁴⁸⁾

Поново је активиран заједно са Живојином Мишићем и Милошем Васићем 25. јула 1914, нешто пре почетка Првог светског рата.⁴⁹⁾ Током Првог светског рата поново се налазио на дужности команданта нових области, до октобра 1916, када је стављен на располагање Врховној команди. У фебруару 1917. по трећи пут коначно пензионисан трајно. Оптужен је и суђен је на намештеном Солунском процесу са Аписом и осталим члановима Црне руке. На првостепеном суђењу осуђен је на 15 година затвора, а Виши суд му је онда повећао казну на двадесет година.⁵⁰⁾ Касније је добио амнестију.

• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
• David MacKenzie, Apis: The congenial conspirator, East European Monographs, Boulder, 1989.
• Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд, 1966.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 581—582
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига четврта 1897-1903, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1925.
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.

Damjan Popovic