Јаша Ненадовић
Јаков Јаша Ненадовић
Рођење: 18. април 1865. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 23. септембар 1915. Цирих, Швајцарска

Јаша Ненадовић или Јаков М. Ненадовић (Београд, 18. април 1865 — Цирих, 23. септембар 1915), српски правник и политичар. Био је од 1903. до 1907. секретар краља Петра I Карађорђевића, на кога је имао велики утицај. Водио је аустрофилску политику, па је дошао у сукоб са Николом Пашићем. Од 1907. до 1914. био је посланик у Цариграду.

Јаков Јаша М. Ненадовић је рођен 18. априла 1865. године у Београду.¹⁾ Јаша Ненадовић је унук Јеврема Ненадовића и праунук Јакова Ненадовића.²⁾ Био је брат од ујака Петра I Карађорђевића. Његов отац Младен Ненадовић погубљен је 1868. због наводне умешаности у убиство кнеза Михаила. Након тога са мајком се преселио у Беч, где је похађао основну школу.³⁾ Гимназију је похађао и завршио 1883. у Цириху.⁴⁾ Уписао је 1883. студије права у Лајпцигу.⁵⁾ Постао је доктор наука 1889.⁶⁾

Није познато када се Јаша вратио у Србију. Читаво време студија био је у добрим односима са својим рођаком Петром I Карађорђевићем, који га је финансијски помагао.⁷⁾ Као доктор наука постао је Петров политички саветник. Постављен је 28. маја 1893. за професора Државног права на Великој школи.⁸⁾ Био је један од учесника Чебинчеве афере, усмерене против династије Обреновића.⁹⁾ Учествовао је 16/28. јануара 1894. на састанку завереника. Новембра 1894. похапшено је неколико учесника завере, али не и Коста Таушановић и Јаша Ненадовић, који су пре хапшења побегли из земље.¹⁰⁾ У судском процесу Јаша Ненадовић је ослобођен кривице.¹¹⁾ Јаша је 17. маја 1894. отпуштен из службе.¹²⁾ У лето 1894. дочекао је Петра I Карађорђевића у Женеви.¹³⁾ Од тада је почела Јашина интензивна сарадња са Петром Карађорђевићем, од кога је добијао новчану помоћ. Поново је маја 1897. изабран за професора Државног права на Великој школи у Београду.¹⁴⁾ Јаша је 1899. био два месеца у истражном затвору због наводног учешћа у Ивањданском атентату.¹⁵⁾ Никола Пашић је у свом покајничком признању означио Јакова Јашу Ненадовића као једнога од противника круне.¹⁶⁾ Одмах након тога напустио је Србију и преселио се у Женеву.¹⁷⁾

Петар I Карађорђевић слао га је у важне мисије.¹⁸⁾ Послао га је 1900. у Русију, где су Ђорђе Карађорђевић и Александар I Карађорђевић били на школовању.¹⁹⁾ Том приликом разговарао је са руским званичницима. Будући краљ Петар га је почетком 1901. послао у дипломатску мисију у Русију, да сазна држање Русије према краљу Александру Обреновићу.²⁰⁾ Сусрео се у Монтреу са Вукашином Петровићем и са Живојином Балугџићем.²¹⁾ Јаша је постао шеф карађорђевске пропаганде са центром у Бечу.²²⁾ На Јашину иницијативу будући краљ Петар је 1901. објавио свој меморандум Породица Карађорђевић и њене претензије на српски престо.²³⁾ Петар Карађорђевић овластио је Јашу Ненадовића да га заступа пред Аустроугарском и да одржава што боље везе са Аустроугарском.²⁴⁾²⁵⁾ Јаша је онда по Петровом овлаштењу 12. децембра 1901. писао министарству спољних послова Аустроугарске, у коме је помињао изјаву Петра Карађорђевића да ће по ступању на престо водити проаустријску политику.²⁶⁾²⁷⁾ У аустријску штампу протурали су чланке усмерене против Александра Обреновића.²⁸⁾ Јаша је фебруара 1902. приредио неуспели Алавантићев упад у Србију.²⁹⁾ Иако се није надао да ће тај упад довести до рушења Обреновића, рачунао је на утисак, који ће тај упад да изазове.³⁰⁾ Јаша Ненадовић се састајао са завереницима, са Ђорђем Генчићем, Хаџи-Томом и Александром Машином.³¹⁾³²⁾ Ђорђе Генчић је Јаши предао списак завереника.³³⁾ Петар Карађорђевић се колебао, али Јаша је постојано радио на завери.³⁴⁾ О Мајском преврату 11. јуна 1903. обавештен је преко бечких новина. Након извршеног преврата своју завереничку активност отворено је признао аустријском посланику.³⁵⁾

Краљ Петар I Карађорђевић поставио га је 29. јуна/12. јула 1903. за краљевог секретара 2. класе.³⁶⁾ Заједно са Живојином Балугџићем и Костом Динићем неколико година је преко краља битно утицао на политику Србије.³⁷⁾ Крајем јула и августа 1903. био је у дипломатским мисијама у Женеви, Бечу и Петрограду.³⁸⁾ Јаша Ненадовић и Живојин Балугџић водили су аустрофилску политику ослањања на Беч, па су се сукобили са Николом Пашићем.³⁹⁾⁴⁰⁾ Краљ Петар I Карађорђевић се сматрао на неки начин обавезним према Аустроугарској, па је намеравао да се топови за српску војску набаве у Аустроугарској.⁴¹⁾ Да би Шкода добила српску поруџбину топова ангажовао се чак и министар спољних послова Голуховски, па је чак претио и царинским ратом, ако би се одустало од поруџбине.⁴²⁾ Аустријска дипломатија је као своје савезнике имала најближе сараднике краља Петра, тј. Јашу Ненадовића и Живојина Балугџића.⁴³⁾ Насупрот дворске камариле Никола Пашић је сматрао да наоружавање војске није само финансијско, него и политичко питање, па је тражио француске топове.⁴⁴⁾ Никола Пашић је победио у Топовском питању. Јаша је средином априла 1905. поднео оставку на место краљевог секретара, али и даље је остао у краљевој близини као саветодавац, који је имао велики утицај на краљеве одлуке.⁴⁵⁾

Никола Пашић је победио у дуготрајној борби са дворском камарилом, тј. Балугџићем и Јашом, па је 14/27. јануара 1907. године Јаша постављен за изванредног посланика у Цариграду.⁴⁶⁾ У истом посланству Балугџић је био секретар. У Цариграду се налазио у тренуцима дубоке кризе Отоманског царства, добро је пратио збивања у Турској, а нарочито 1912. пред Први балкански рат.⁴⁷⁾ Пратио је сва дешавања и давао предлоге за реаговања. Посебно је обраћао пажњу на арнаутске немире и зулуме.⁴⁸⁾ Никола Пашић послао га је новембра 1912. у Берлин на састанак са немачким министром иностраних дела.⁴⁹⁾ Немачки министар је инсистирао да Србија на захтев Аустроугарске не захтева пристаниште на Јадранском мору, али Јаша је објашњавао потребу пристаништа. Иако су прекинути дипломатски односи са Турском, званично је и даље био посланик у Цариграду.⁵⁰⁾ Поново је септембра 1913. одређен за посланика у Цариграду, али на дужност је отишао тек 28. јула 1914. и боравио је веома кратко.⁵¹⁾ Краљ га је поново користио као свог најповерљивијег саветника, па је био посредник између краља Петра и престолонаследника Александра.⁵²⁾ Јаша се за време рата вратио у Србију, где је једно време био у Крагујевцу и Врањској бањи. Умро је 10/23. септембра 1915. након тешке операције у Цириху.⁵³⁾

• Велибор Берко Савић, Ненадовићи, Ваљево, 2004.
• С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 2, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1935.
• С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1936.
• Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845-1926, књига 2, Нова Европа, Београд, 1900.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига трећа 1889-1897, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1924.
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.

Jasa Nenadovic