Садржај
Милорад Драшковић
| Милорад Драшковић |
|---|
 |
| Рођење: 10. април 1873. Полом, Кнежевина Србија Смрт: 21. јул 1921. Делнице, Краљевина СХС |
Милорад Драшковић (Полом, 10. април 1873 — Делнице, 21. јул 1921), српски политичар. Био је министар грађевина и министар привреде Краљевине Србије. Као министар унутрашњих послова Краљевине СХС творац је Обзнане, усмерене против комуниста. Комунисти су против њега организовали неколико завера, а убио га је Алија Алијагић 21. јула 1921. у Делницама.
Богаташ
Милорад Драшковић је рођен 29. марта/10. априла 1873. године у рудничком селу Полому.1) Завршио је 1894. године Правни факултет Велике школе у Београду.2) У Швајцарској је проучавао млекарство, па је отворио модерну фабрику сирева у Смедереву.3) Била је то прва фабрика сирева у Србији.4) До главнога капитала дошао је када је постао директор Извозне банке, која је спадала међу највеће банке у Србији.5) За посланика је први пут био изабран 1905.6) Од тада па све до смрти био је стално биран за посланика у скупштини.7)
Политичар
Био је министар народне привреде у влади Љубомира Стојановића и у влади Саве Грујића од 12. августа 1905. до 30. априла 1906. Истакао се у Царинском рату са Аустроугарском.8) Политички је припадао Самосталној радикалној странци, а доминантан утицај у странци остварио је захваљујући свом положају у Извозној банци.9) Није увек следио мишљење странке, па је често знао да у јавности износи своја мишљења, која су се разликовала од ставова странке.10) Пошто је био богат јавно је заступао мишљење да политику у Србији треба да воде само богати људи.11) Био је због тога изложен жестокој критици.
Сарадња са Црном руком
Сарађивао је почетком 1914. године са Црном руком и Драгутином Димитријевићем Аписом.12) Са вођама Црне руке зближио се још 1912, па се побратимио са Велимиром Вемићем.13) Самостална странка је тада постала најважнији савезник Црне руке.14) Састајао се са Аписом, са којим је у време кризе око Уредбе о приоритету причао чак и о могућем војном удару против радикала и Николе Пашића.15) Главни циљ им је био да испровоцирају промену владе, при чему се од самосталаца очекивало да краља наговарају на промену владе.16)
Творац Нишке декларације
Када је Никола Пашић покушавао да након Колубарске битке оформи коалициону владу, тада су опозициони политичари, укључујући Драшковића најпре питали за савет Драгутина Димитријевића Аписа.17) Постао је 5. децембра 1914. министар грађевина у ратној коалиционој влади Николе Пашића.18) Краљевина Србија је своје ратне циљеве објавила 7. децембра 1914. године у Нишкој декларацији, а као састављач декларације обично се наводи Милорад Драшковић.19) Према тој декларацији влада Србије се изјаснила за стварање југословенске државе.20) Када су бугарски емисари августа 1915. разговарали са неколико чланова владе о евентуалној спремности владе на уступке Бугарима, тада је Драшковић за разлику од Љубе Давидовића био против уступака.21) Када се министар одбране Радивоје Бојовић изгубио на путу за Солун, тада је Милорад Драшковић био постављен за вршиоца дужности министра одбране крајем 1915.22)23) По доласку у Скадар почетком децембра 1915. регент Александар I Карађорђевић поставио је Драшковића као изврсног организатора за председника комитета за исхрану.24) Куповао је сељачке двоколице и барке за превоз хране, па је успео да енергичном акцијом спаси од смрти од глади хиљаде српских војника.25) Заједно са Љубомиром Давидовићем и Војиславом Маринковићем иступио је из владе 21. јуна 1917. разочаран Солунским процесом против Драгутина Димитријевића Аписа.26) Учествовао је 1917. године на Крфској конференцији.27)
Послератни период
Заједно са Љубом Давидовићем, Војиславом Маринковићем, Светозаром Прибићевићем и Војиславом Вељковићем основао је 1919. године Југословенску демократску заједницу, која се касније претворила у Демократску странку. Након рата био је министар саобраћаја у влади Љубомира Давидовића од 16. августа 1919. до 19. фебруара 1920. Након тога био је министар унутрашњих послова у влади Миленка Веснића и у влади Николе Пашића од 18. августа 1920, па све до нешто пре смрти.28) Творац је Обзнане, која је проглашена 29. децембра 1920.29) Обзнана је била усмерена против комуниста и других субверзивних антидржавних елемената.30)
Атентат
Због Обзнане против њега је организована комунистичка завера.31)32) Најпре је на њега покушан атентат 3. маја 1921. када је излазио са демократске забаве код Коларца.33) Предао је министарство унутрашњих послова Светозару Прибићевићу. Лекари су Драшковићу препоручили да проведе лето у потпуном миру и на каквом високом планинском месту, па се он одлучио за Делнице као познату ваздушну бању у Горском Котару.34) Убио га Алија Алијагић 21. јуна 1921. у Делницама. Алијагић је изјавио да га је на атентат наговорио Родољуб Чолаковић.35) Због тога атентата донесен је Закон о заштити државе.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 558
- Милорад Драшковић, Политика, број 4756, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 22. 7. 1921, стр. 1
- Милорад Драшковић, Политика, број 4757, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 23. 7. 1921, стр. 1
- Милорад Драшковић, Политика, број 4758, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 24. 7. 1921, стр. 1
- Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
- David MacKenzie, Apis: The congenial conspirator, East European Monographs, Boulder, 1989.
- Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба 1845-1926, књига 2, Нова Европа, Београд, 1900.
- Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књига 1, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
- Панта Драшкић, Моји мемоари, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
Milorad Draskovic