Корисничке алатке

Алатке сајта


миленко_веснић

Миленко Веснић

Миленко
Веснић
миленко_веснић.jpg Миленко Веснић у дипломатској
униформи са одликовањима

Рођење:
13. фебруар 1863.
Дунишић,
Кнежевина Србија

Смрт:
28. мај 1921.
Париз, Француска

Миленко Р. Веснић (Дунишић, 13. фебруар 1863 — Париз, 28. мај 1921),1) српски универзитетски професор, дипломата, министар правде, председник владе и министар спољних послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 16. маја 1920. до 1. јануара 1921.

Живот сиромашног детета

Родом је са Пештера из околине Сјенице. Оца су му убили Турци, па је онда његова мајка побегла са њим и његовим братом у Србију код Карановца, у околину Краљева.2) Имао је тада само четири године. Живели су у великом сиромаштву и морали су још као деца да раде чувајући туђе краве.3) У Београд у гимназију отишао је са 11 година, а издржавао се служећи по кућама.4) Касније када се показао као најбољи ученик онда је зарађивао подучавајући богатију децу.5)

Студије

Матурирао је 1882. у Београду, где је и завршио студије права.6) Још у гимназији прихватио је учење Светозара Марковића.7) Одмах након Тимочке буне постао је члан Радикалне странке.8) Након завршетка студија права добио је државну стипендију да студира у Минхену и Лајпцигу. Усавршавао је међународно право не само у Немачкој, него и у Паризу, Лондону, Русији, Холандији и Шведској. Докторирао је право у Лајпцигу 1888. године.9) У Немачкој га је материјално помагао Велимир Тодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.10)

Политичар, министар и дипломатска каријера

Након одбране дисертације 1888. вратио се у Србију. Пошто се 1889. године Никола Пашић вратио из емиграције добио је положај у дипломатији. Придружио се дипломатској служби 1891. године. Био је: секретар у српском посланству у Цариграду од 1891, професор кривичнога права на Високој школи у Београду 1892, посланик у Народној скупштини и министар просвете од 1894,11) професор међународног права од 1894. до 1901. Покренуо је и био је уредник часописа „Правник” као гласила Српскога правничкога друштва.12) Изабран је и за члана Института за међународно право у Хагу.13) Током 1893. био је у скупштини главни тужилац против министара владе Јована Авакумовића, па је у влади Саве Грујића био 5. децембра 1893. именован за министра просвете и црквених послова. Одбио је да уђе у владу Ђорђа Симића, да га не би убрајали у такозване дворске радикале.14) Од 1894. до 1899. предавао је на Правном факултету међународно право. Превео је Ривијерово Међународно право.15) Са немачког је превео Листово Кривично право.

Затвор и помиловање

Веснић је заједно са радикалским вођама послат у затвор, након Ивањданскога атентата на краља Милана Обреновића. Био је осуђен 1899. на две године затвора због увреде краља у једним париским новинама.16) У затвору је превео дело Бартоломеа Куниберта, Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића.17) Међутим Александар Обреновић га је помиловао 1900, а већ 1901. га је поставио за посланика у Риму.18) Као српски краљевски посланик у Риму, упутио је протест једном италијанском листу због интервјуа са претендентом на српски престо у избеглиштву кнезом Петром Карађорђевићем, али истовремено се сам тајно састајао са њим. Током 1902. дао је оставку у Риму надајући се да ће добити положај у Цариграду.19)

Дипломата

Након Мајскога преврата 1903. године Карађорђевићи су дошли на власт, па је Веснић 1904. добио положај амбасадора у Паризу. Као српски краљевски посланик у Паризу између 1903. и 1920. био је творац француско-српског пријатељства. После династичке смене на српском престолу, он је код најбољих француских златара наручио краљевску круну и донео је лично у Београд. Веснић се у Паризу оженио са америчком милионерком, Бланш Улман, која је наследила милион долара од свог покојног мужа и од оца, стожера њујоршке банкарске породице Блументал. Кратко време био је министар правде, али онда је поново отишао у Париз. Веснић је преко своје супруге ушао у високе аристократске и банкарске кругове и омогућила му је да за Краљевину Србију испослује кредите и финансијску помоћ за модернизацију, пруге, електрификацију, али и за наоружање, пред одсудним биткама са моћним империјама Аустроугарске и Турске. Водио је главну реч приликом склапања кредита за наоружавање и за железнице, али и око доласка францускога капитала у Србију.20) Био је пола током 1906. министар правде у влади Николе Пашића.

Миленко Веснић као министар правде 1906.

Учествовао је на Лондонској мировној конференцији 1912, а учествовао је и у комисији за наплату ратне штете од Турске.21) Током Првога светскога рата помагао је Николи Пашићу да придобија француске политичаре за ратне циљеве Србије.22) Касније када су САД ступиле у рат отишао је да у Вашингтону заступа Србију. Био је представник државе на мировним преговорима у Версају. Учествовао је и у преговорима 1920. око склапања Рапалскога споразума са Италијом.

Председник владе Краљевине СХС

У Београд се вратио на позив регента Александра Карађорђевића са циљем да формира владу, која би расписала и припремила изборе за Уставотворну скупштину.23) Био је председник владе и министар спољних послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 16. маја 1920. до 1. јануара 1921. године. Као одличан дипломата склон компромисима успео је да након дугог периода опструкције између странака формира концентрациону владу.24) У његову владу ушле су дотада завађене Радикална и Демократска странка, а поред њих у владу су ушле Хрватска заједница и Словенска људска странка.25) Био је спретан у отклањању супротности између радикала и демократа.26) Да би пред усаглашавање важних питања новог устава отклонио неспоразуме између две најважније странке поднео је 20. јула 1920. оставку владе, када су се две велике странке око једног ситнијег питања поново почеле да споре.27) Међутим и након тога поново је водио владу и успешно је захваљујући Николи Пашићу приближио ставове радикала и демократа по питањима нацрта новог устава.28) Његова влада је донела Обзнану са циљем да заустави комунистичку пропаганду. За време мандата његове владе спроведени су 28. новембра 1920. избори за Уставотворну скупштину. Почетком 1921. вратио се у Париз, где је брзо након тога умро.

Литература

Спољне везе


Milenko Vesnic

2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 8) , 9) , 11) , 12) , 13) , 16) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23)
МС
7) , 10)
Силуете 1, 2008, стр. 381
14) , 15) , 17)
Силуете 1, 2008, стр. 382
24) , 25)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 63
26) , 27) , 28)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 2, стр. 66
миленко_веснић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 14:18