Добро дошли на Српску енциклопедију

Стојан Вељковић

Стојан Вељковић

Стојан Вељковић (Параћин, јануар 1831Београд, 22. април 1925) је био српски правник и политичар. Био је професор права на Великој школи у Београду, председник Касационог суда, потпредседник Државног савета и три пута министар правде Србије.

Либерални професор права

Стојан Вељковић рођен је јануара 1831. у Параћину, у коме је његов отац Јован Вељковић у то време био капетан.1) Његов отац Јован Вељковић био је члан Државног савета за време Уставобранитеља.2) Стојан је гимназију завршио 1848. у Београду.3) Након завршенога Лицеја отишао је на студиј права у Немачку на Универзитет у Хајделбегу.4) Након положенога доктората у Хајделбергу вратио се 1855. у Србију.5) Почео је најпре да ради канцеларијски посао, да би постепено напредовао, па је за време кнеза Михаила био професор кривичног права на Великој школи у Београду.6) По политичким погледима тога времена био је либерал, тј заступник крајње левице.7) Као професор кривичног права доказивао је да се Србијом управља деспотски.8) Заједно са Владимиром Јовановићем и Милованом Јанковићем на годишњем скупу Друштва српске словесности 26. јануара 1864. покушао је да искористи Друштво за теоријски либерализам.9) Сукобили су се вербално са министром просвете Костом Цукићем, а против министра су узбунили и школску омладину, па је влада онда суспендовала рад Друштва, а Вељковић је премештен са Велике школе у ваљевски суд.10)

Министар правде

Једно време радио је у суду у Ваљеву, а након тога постао је председник суда у Јагодини.11) Веома брзо је расчистио суд у Јагодини, који је био затрпан незавршеним предметима.12) Посебно је био активан 1869. у одбору за доношење Устава из 1869.13) Био је министар правде за време Намесништва у влади Радивоја Милојковића од 24. јануара 1871. до 22. августа 1872. и у влади Миливоја Петровића Блазнавца од 22. августа 1872. до 14. априла 1873. У тој влади био је и заступник министра просвете.14) Био је заслужан за законе о пороти и старатељству.

Био је председник Апелационог суда од 1874. до 1879.15) По трећи пут био је министар правде у влади Јована Ристића од 17. децембра 1879. до 17. јуна 1880.16) Као правник учествовао је у доношењу закона о уређењу аграрних односа у новоослобођеним крајевима од 15. фебруара 1880.17) Основни принцип закона је био да уколико не дође до погодбе бегова и спахија са сељанима, да се откупи спахијска имовина према процени комисије.18) Извршењу закона се одмах приступило, па су бегови и спахије након исплата брзо напустили новоослобођене крајеве.19) На тај начин извршен је миран пренос својине са турских спахија на српске сељаке.20)

Приликом претреса Устава из 1888. изнео је више веома значајних примедби.21) Био је 1894. потпредседник Државног савета.22) Постављен је 1894. за вршиоца дужности управника Државних монопола.23) Био је председник Касационог суда од 1897. до 1901.24) Консултован је приликом састављања октроисаног Устава из 1901.25) Пензионисан је 1901. и тада је постао први потпредседник Сената (1901-1903).26) Написао је Објашњење трговачког законика (1866), које је низ година важило за главно дело у области српског трговинског права. Умро је 22. априла 1925. У Београду.27) Његов син Војислав Вељковић (1865—1931) био је министар финансија Краљевине СХС у време увођења југословенског динара.

Академик

Редовни је члан Друштва српске словесности од јануара 1857. Казначеј ДСС је постао 1863. Почасни је члан Српског ученог друштва, наименован љета 1864. Редовни је члан (Одбора за науке државне и историјске) од фебруара 1869. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-1010-1925-002&p=059&e=f&w=1280&h=899 Жив. Живановић, Српски књижевни гласник (1925) књига 2, стр. 50-59
  • http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/TDJ-0989-006 С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михајла, Београд 1933.
  • Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.
  • Живан Живановић 3, 1924 https://www.scribd.com/doc/228641880/Живан-Живановић-Политичка-историја-Србије-у-другој-половини-деветнаестог-века-Књига-трећа-1889-1897-Београд-1923, наслов Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига трећа 1889-1897, аутор Живан Живановић, година 1924., издавач Издавачка књижарница Геце Кона, место Београд
  • Министри просвете Србије 1811–1918. Београд 1994, 68–69.

Вањске везе

1)
КГ http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-1010-1925-002&p=059&e=f&w=1280&h=899 Жив. Живановић, Српски књижевни гласник (1925) књига 2, стр. 50-59
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 24) , 25) , 26) , 27)
КГ
7)
С. Јовановић, Друга влада стр. 227
8)
С. Јовановић, Друга влада стр. 229
9)
Друга влада стр. 226-227
10)
С. Јовановић, Друга влада стр. 228
23)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 272
Штампање