Садржај
Павле Маринковић
Павле Маринковић (Београд, 15. јун 1866 — Врњачка Бања, 11. јун 1925), српски политичар, новинар и дипломата. Био је више пута министар Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Школовање
Павле Маринковић је рођен 15. јуна 1866. године у Београду од оца Димитрија и мајке Јеврејке Велике Клајн.1)2) Његов отац Димитрије Маринковић био је министар правде, просвете и унутрашњих дела у више напредњачких влада, а брат Војислав Маринковић био је касније председник владе и више пута министар спољњих послова. Родитељи су са њим имали много проблема током школовања, па пошто није могао да заврши гимназију у Београду, морао је да матурира у Нишу.3) Као дечак био је доста несташан, али ипак волео је и да чита и да глуми.4) Нешто касније показао је амбиције, па је студирао права у Паризу.5) У Паризу је завршио студиј права.
Склон скандалима
По повратку у Србију радио је најпре у судској струци, а онда као адвокат.6) Из Париза се вратио као диктатор моде и учитељ отменог понашања, а носио је монокл и галске бркове, жакете у боји, камашне, цилиндар и бунду, по којој је добио надимак Паја Бунда.7) Као и његов отац учланио се у Напредну странку.8) Нападао је радикале и либерале и изазивао је новинске полемике, али и кафанске свађе.9) Дружио се са боемима код „Дарданеле”, а увек је био спреман за неки скандал.10) Са Љубомиром Недићем покренуо је 1894. конзервативни лист „Ред”.11) Писао је позоришне критике и фељтонске козерије.12) Ступио је 1894. у дипломатију, па је једно време служио у Русији и Атини.13)14) Међутим и у дипломатији се показао склон скандалима, па је на своју руку наговарао једну грчку принцезу да се уда за краља Александра Обреновића.15) Због тога је 1898. отпуштен из дипломатске службе.16) Након тога он се претварао да је жртва, па је прешао у опозицију и ступио је у добро плаћену руску дописничку службу.17) Као пријатељ Јанка Веселиновића сарађивао је у „Звезди”, где је ступио у ближи контакт са радикалима.18) Он је иступао у име напредњака, али заправо је тајно сарађивао са радикалима.19)
Министар просвете
Влада Владана Ђорђевића поднела је оставку 20. јула 1900. због краљеве одлуке да се ожени са Драгом Машин. Павле је са Драгом Машин био друг још од детињства, а са њом је делио и политичке погледе на свет.20) Мандат за састав нове владе краљ је понудио Павлом оцу Димитрију Маринковићу, али пошто је Димитрије одбио понуду, нову владу саставио је Алекса Јовановић.21) Павле Маринковић је постављен за министра просвете и црквених дела у влади Алексе Јовановића и у влади Михаила Вујића од 25. јула 1900. до 10. маја 1901.22) Павле се успешно додворио краљу Александру Обреновићу и Драги Машин.23) Као напредњак започео је преговоре са радикалима нудећи им свој утицај на двору и могућност да се домогну дела власти.24) С друге стране хвалио се краљу како има поверење радикала.25) Учествовао је у склапању напредњачко-радикалне фузије.26) Заједно са представником радикала Милованом Миловановићем написао је под краљевом контролом нацрт Априлског устава из 1901. године (Октроисаног устава).27) Павле се највише трудио да се у устав убаци Сенат Краљевине Србије.28) Успостављањем Сената, чије чланове је углавном постављао краљ, Павле Маринковић и напредњаци очекивали су да ће њихова странка поново да постане важан политички чинилац.29) Међу напредњацима је толико порастао углед Павла Маринковића, да се о њему почело говорити као о вођи странке.30) Као министар просвете успоставио је Етнографски музеј, Женску учитељску школу и Богословију Св. Саве.31) Поред тога донесен је Закон о Народној библиотеци и Правила о унутрашњем уређењу и раду у Народној библиотеци.32) И на месту министра био је као и иначе необуздан и склон скандалима. Потукао се са неким човеком, па су чак и пуцали један на другога и том приликом ранили су једног обућарског ученика.33) Након што се удварао жени једног министра био је присиљен да напусти владу.34)
Посланик у Софији
Од средине 1901. до Мајског преврата 1903. као краљу поуздан човек био је српски посланик у Софији.35)36) Радио је на пословима српско-бугарског зближења. Покушавао је да се поново врати у владу, па је посредовао између двора и Николе Пашића.37) Предлагао је Пашићу да му помогне да добије мандат за састав владе, а да онда Пашић њему даде положај министра.38) Након пада владе Михаила Вујића, Пашић је добио мандат за састав нове владе, али због неслоге радикала није могао да састави нову владу.39) Да би постао што утицајнији Павле Маринковић је након тога Драги Машин рекао да је заљубљен у њену релативно ограничену сестру, коју су избегавали да жене дворски официри.40) Очекивао је да ће га тај потез винути на врх, али уследио је Мајски преврат 1903, у коме су убијени Александар Обереновић и Драга Машин.
Тајна сарадња са радикалима
Након Мајског преврата 1903. вратио се из Софије у Србију. Оженио се Аницом Петронијевић, унуком Аврама Петронијевића и дворском дамом Драге Машин.41) Осетио је да нема сагласности између радикала и завереника, који су извели Мајски преврат.42) Склопио је тајни договор са Николом Пашићем да оснује лист „Правду”, у коме ће жестоко нападати нову династију и заверенике, али да се не би приметила тајна веза, договорено је да нешкодљивом критиком напада и радикале.43) Лист „Правда” Маринковић је основао заједно са Јованом Адамовићем. „Правда” је наносила велику штету новој династији и завереницима.44) Изабран је 1906. за председника Српског новинарског удружења. Заједно са братом Војиславом Маринковићем радио је на обнови Напредне странке.45) Биран је за народног посланика од 1905. до 1915.46) Као посланик отворио је парламентарну расправу о завереничком питању, сматрајући да цивилна власт мора да има превласт над војном влашћу.47) Због ставова о завереничком питању група официра напала га је 1907. на Теразијама.48) Стално се претварао да је у свађи са радикалима, а заправо је стално у позадини са њима сарађивао.49) Због сарадње са радикалима постављен је 1914. за посланика у Букурешту, а његов брат Војислав постао је члан владе на Крфу.50)
Министар у неколико влада СХС
Постављен је 1919. за министра шумарства и рударства у влади Стојана Протића, првој влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.51) Након тога био је исте године министар просвете у влади Љубе Давидовића.52) Био је 1920. министар вера у влади Миленка Веснића.53) Као министар просвете успоставио је позориште Мањеж у Београду и успоставио је Уметничко одељење министарства просвете.54) Као министар вера прогласио је обнову Пећке патријаршије и тада се бирао први патријарх након неколико векова.55)
Литература
- Милан Јовановић-Стојимировић, Силуете старог Београда, Просвета, Београд, 2008.
- С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1936.
- Знаменити Јевреји Србије, Биографски лексикон, уредник Александра Нећак, Савез јеврејских општина Србије, Београд, 2011.
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, стр. 788
Pavle Marinkovic