Добро дошли на Српску енциклопедију

Вук Маринковић

Вук Маринковић (Нови Сад, 24. децембар 1807/5. јануар 1808 — Београд, 7/19. август 1859), српски лекар, педагог и лингвиста аматер, доктор медицине, лекар у Новом Саду, професор и ректор Лицеја (Београд).

Биографија

Рођен је 24. децембра 1807/5. јануара 1808. године у Новом Саду, од оца Kосте, свештеника и просветног радника.1) Имао је три брата: Павла, Максима, и Димитрија и три сестре Анастасију, Христину и Јулијану. Основну школу завршио је у Новом Саду. Похађао је новосадску Српску православну велику гимназију, у којој је завршио шести разред. Док је похађао гимназију, дошао је Павле Јосиф Шафарик, као професор и директор. Седми и осми разред гимназије, односно филозофију је завршио у Јегри (Егер).2) Затим је студирао медицину на пештанском и бечком универзитету од 1826. до 1830. године. Докторирао је у Пешти, одбранивиши дисертацију „Dissertatio inauguralis medica de epilepsia“, 1830. године, када му је било 23. године.3)

После завршених студија се вратио у Нови Сад, где је отворио приватну лекарску праксу. Уживао је велики углед у друштву. Оженио се Софијом, ћерком имућног Јована Павловића. Радио је све до револуције 1848—49. После уништења Новог Сада након бомбардовања, јуна 1849. године, када је постао бескућник, је отишао у Србију,4) где је до своје смрти био професор на Лицеју.5)

По доласку у Београд одмах је постављен за професора на београдском Лицеју, где је почео да предаје Елементарну физику школске 1849/50. У оквиру физике је предавао и хемију све до школске 1853/54. године када је она издвојена као самосталан предмет.6)

На Лицеју је за десет година колико је радио,7) четири школске године обављао функцију ректора 1850/51, 1856/57, 1857/58. и 1858/59.8)

Био је редовни члан Друштва српске словесности од 8/20. јануара 1850.9)

Поставио је основе научној терминологији из области физике на српском језику.10) Са њим је физика постала обавезан предмет у школи, на универзитету.

Још у 19 години је, незадовољан преводом са латинског, који је пре њега урадио Светић, превео другу књигу „Енејиде“, римског писца Виргилија.11) Аутор је уџбеника „Јестаствена повестница (за младеж србску)“, на 286 страна.12) која је имала широку употребу, користила се као уџбеник у гимназијама и на лицеју, све до појаве уџбеника Јосифа Панчића13) и „Начела физике“ из два тома и на 515 страна, као први високошколски уџбеник физике у Србији,14)15) обе штампане 1851. године,16) Такође је написао „Мочникову геометрију“, али је она изашла без његовог потписа.17)

Умро је у Београду 7/19. августа 1859. године и сахрањен је код Цркве Светог Марка.18)

Био је омањег раста, округлог лица, избуљених очију, крутих покрета. Док је причао стално се искашљавао и устресао десно раме.19) Како за живота није сачувана ни једна његова слика, јер су оне које је имао у Новом Саду изгубљене у пожару, а по доласку у Београд више се није сликао, на посмртном одру га је сликао његов пријатељ и фотограф Анастас Јовановић. На основу фотографије, заједно са описима који су дали породица и његови ученици насликан је његов лик.20)

Литература

Спољне везе

1) , 16) , 18)
Знаменити Срби XIX века, 1904, стр. 65
2) , 5) , 10) , 15)
Душан Поповић, 1929, стр. 789
3)
Петар В. Вуца, 2014, стр. 553
4) , 14)
Петар В. Вуца, 2014, стр. 554
6)
Петар В. Вуца, 2014, стр. 555
7)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 322
8)
Универзитет у Београду, Ректори
9)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 177
11) , 12) , 17) , 19)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 323
13)
Природњачки музеј, Ризница
20)
Знаменити Срби XIX века, 1904, стр. 66
Штампање