Корисничке алатке

Алатке сајта


коста_миличевић

Коста Миличевић

Коста
Миличевић
коста_миличевић.jpg Коста Миличевић, Аутопортрет,
1910, Народни музеј у Београду

Рођење:
3. јун 1877.
Врака код Скадра,
Турско царство

Смрт:
23. фебруар 1920.
Београд,
Краљевина СХС

Познат као:
сликар

Константин Коста Миличевић (Врака код Скадра, 3. јун 1877 — Београд, 10/23. фебруар 1920), српски сликар, један од првих српских импресиониста.

Биографија

У Скадру и Рашкој

Константин Коста Миличевић је рођен 21. маја/3. јуна 1877. године у селу Врака у близини Скадра од оца Михајла и мајке Марије.1) Костин отац Михајло Миличевић био је свештеник и учитељ посвећен илегалном политичком раду.2) У тој породици родило се шеснаесторо деце, али преживели су само Коста и његове две млађе сестре.3) Коста је српску школу завршио код свога оца, а онда је у Скадру две године похађао италијанску школу код фрањеваца.4) Под утицајем његовог Михајла Миличевића један хоџа је прешао на православље, па се Михајло 1892. склонио у Србију због страха од освете.5) Остала породица му се придружила након што је продала имање.6) У пратњи једног покрштеног муслимана једва су умакли потери, која је послана за њима.7) Населили су се у Трнави у Рашкој.8) Коста је ту наставио школовање. Отац је од Косте очекивао да се посвети свештеничком позиву, али Коста је инзистирао да постане сликар, у чему га је подржавала мајка.9)

У сликарској школи Кирила Кутлика

Словачки сликар Кирил Кутлик је септембра 1895. отворио у Београду Српску цртачку и сликарску школу.10) Када је Кутлик објавио оглас да оснива сликарску школу тада је Коста на једвите јаде добио дозволу од оца да се 1895. упише у ту школу.11) Међу првим ученицима те школе били су Коста Миличевић, Драгомир Глишић, Милан Миловановић, Боривоје Стевановић, Бранко Поповић, а нешто касније ту школу похађала је Надежда Петровић и Љуба Ивановић.12) Након друге године студија Коста је намеравао да 1897. оде у Праг, али његов пријатељ Боривоје Стевановић успео је да га наговори да остане у Београду.13) Након треће године студија најбољи ђаци су добили стипендије за наставак школовања у иностранству, а пошто Коста није спадао у ту групу отишао је у Праг о своме трошку.14)

У Прагу, Бечу и Минхену

У иностранству је боравио од јесени 1898. до лета 1899. и поново од јесени 1901. до лета 1903.15) У Прагу је упознао радове Војтеха Хинаиса и Вацлава Брожика.16) У Прагу је боравио до пролећа 1899, када се преселио у Беч, где је био у приватној школи Хајнриха Штреблова.17) Када се у лето 1899. вратио из Беча упао је у велике финансијске тешкоће, јер је отац одбијао да га даље издржава.18) Вратио се у Кутликову школу. Кутлик је умро марта 1900. године. Коста је покушавао да зарађује цртањем портрета по поруџбини.19) Српску сликарску школу похађао је и након Кутликове смрти, када су школу преузели Риста и Бета Вукановић.20) Пошто није успео да добије стипендију за школовање у Минхену, одлучио је да поново оде у Беч.21) У Бечу је живео бедно, са веома малим средствима. Отац му је изненада новембра 1902. одлучио да помогне са већим месечним средствима, па је Миличевић коначно могао да оде у Минхен, у коме је боравило више ђака из Кутликове школе.22) Уписао се у приватну сликарску школу Антона Ажбеа.23) Боравећи у тој школи у Минхену годину дана Миличевић је ушао у тајне сликарског заната.24)

Афирмација сликара

У Београд се вратио средином 1903.25) Почео је да слика портрете по наруџбини. У јесен 1904. вратио се у сликарску школу у Београду у сликарско одељење Марка Мурата и ту је остао до јуна 1905.26) Миличевић се много дружио са далеко млађим Живорадом Настасијевићем.27) Миличевић је зарађивао бавећи се између осталог и фирмописачким радом. Током 1907. добио је посао да изради иконостас за Цркву Св. Стефана Дечанског у Железнику.28) Иконостас је обухватао 23 иконе, које су биле распоређене у 4 зоне.29)

Изашао је из анонимности и почели су да га цене као сликара.30) Пробио се у друштво уметничке авангарде. Прва слика, којом је почео да се издваја била је Глава младе Јеврејке, коју је насликао 1907. године.31) У лето 1908. насликао је неколико слика са мотивима из Рашке, као и Портрет човека из Липља.32) По први пут се 1908. његово име појављује на страницама уметничке критике.33) Током 1910. насликао је Аутопортрет, са којим се потврдио као уметник.34) Заједно са групом млађих сликара излагао је 1910. године на Четвртој изложби Ладе.35) На тој изложби представио се са шест уљаних слика: Портрет студија, састанак, Пејзаж, Липљанска школа, Дунавско пристаниште и Рашка.36) Поново је са осам слика излагао 1912. године на 4. југословенској уметничкој изложби, али није се много истакао.37) Током 1913. настојао је да овлада импресионистичким поступком, па је стално сликао један те исти мотив, Савиначку цркву, у различито доба дана.38) Његова најзначајнија слика предела у периоду пре Првог светског рата остварена је на слици Пролеће на Вождовцу.39) До тога времена Миличевић је изградио свој властити стил. До рата насликао је и преко 50 портрета.

Крфски пејсажи

За време Првог светског рата био је војник, а маја 1915. његова јединица је пребачена у Велес.40) Ту је након дужег прекида добио прилику да поново слика. То лето урадио је већи број пејсажа. Заједно са осталом српском војском повлачио се преко Албаније и почетком 1916. нашао се на Крфу. Ту је урадио више слика. На Крфу је 1916. насликао Потамас на Крфу, вероватно своју најизразитију импресионистичку слику.41) Његов први боравак на Крфу окончао се у пролеће 1917, када је упућен на Солунски фронт.42) Боравио је дуже време у Солуну. Цртао је читаву једну серију ратних цртежа. По наредби Врховне команде премештен је у Добро поље, где је од почетка 1918. радио као ратни сликар за ратног дописника Младена Ст. Ђуричића.43) Јуна 1918. премештен је на Крф.44) За око три месеца ту је насликао серију крфских пејсажа.45) Боравак у Велесу и први боравак на Крфу означио је врхунац његове уметности, а други боравак на Крфу представљао је класичну фазу његове уметности.46) У тој фази истиче се слика Острвца крај Крфа.

Последње године

Вратио се крајем 1918. године у Београд, па се настанио у заједничком стану са Живорадом Настасијевићем.47) У јесен 1919. добио је место наставника цртања у вечерњој занатској школи, па је након тога нашао стан-атеље на Сењаку.48) Поред породице Настасијевић дружио се са Милошем Голубовићем, Мошом Пијадеом, Боривојем Стевановићем и Милорадом Павловићем Крпом.49) На Првој изложба ратних сликара учествовао је са 38 слика, а укупно је била изложена 191 слика. Када се разболео кренуо је у кошуљи, огрнут ћебетом, под високом темпаратуром, да болује код Миле Павловића Крпе.50) Миле Крпа га је затекао у трамвајској чекаоници, како се тресе и цвокоће зубима.51) Када се појавио лекар утврдио је да има температуру између 40 и 41 степен, па га је послао у болницу, у којој је умро следећег дана од запалења плућа.52) Према његовом пријатељу Крпи умро је у понедјељак 10. фебруара 1920.53) Изгледа да је Миле Крпа тај датум дао по старом календару, тако да је Коста стварно умро 23. фебруара.54)

Галерија

Литература

  • Станислав Живковић, Коста Миличевић, Матица српска, Нови Сад, 1970.
  • Живота Жика Живуловић-Серафим, Ненаписани мемоари Милорада Павловића Крпе, Мегатренд универзитет, Београд, 2004.

Kosta Milicevic

1) , 2) , 3) , 4)
С. Живковић, 1970, стр. 16
5) , 6) , 7) , 8)
С. Живковић, 1970, стр. 17
9) , 11)
С. Живковић, 1970, стр. 18
10)
С. Живковић, 1970, стр. 19
12)
С. Живковић, 1970, стр. 20
13)
С. Живковић, 1970, стр. 25
14)
С. Живковић, 1970, стр. 27-29
15) , 16)
С. Живковић, 1970, стр. 30
17)
С. Живковић, 1970, стр. 32
18) , 19)
С. Живковић, 1970, стр. 33
20)
С. Живковић, 1970, стр. 34
21)
С. Живковић, 1970, стр. 35
22)
С. Живковић, 1970, стр. 40
23) , 24)
С. Живковић, 1970, стр. 41
25)
С. Живковић, 1970, стр. 49
26)
С. Живковић, 1970, стр. 50
27)
С. Живковић, 1970, стр. 58
28)
С. Живковић, 1970, стр. 60
29)
С. Живковић, 1970, стр. 62
30)
С. Живковић, 1970, стр. 65
31)
С. Живковић, 1970, стр. 68
32)
С. Живковић, 1970, стр. 69
33)
С. Живковић, 1970, стр. 81
34)
С. Живковић, 1970, стр. 72
35) , 36)
С. Живковић, 1970, стр. 77
37)
С. Живковић, 1970, стр. 87
38)
С. Живковић, 1970, стр. 91
39)
С. Живковић, 1970, стр. 92
40)
С. Живковић, 1970, стр. 106
41)
С. Живковић, 1970, стр. 116
42)
С. Живковић, 1970, стр. 118
43) , 45)
С. Живковић, 1970, стр. 121
44)
С. Живковић, 1970, стр. 122
46)
С. Живковић, 1970, стр. 123
47)
С. Живковић, 1970, стр. 128
48) , 49)
С. Живковић, 1970, стр. 129
50)
Жика Живуловић, 2004, стр. 268-269
51) , 52)
Жика Живуловић, 2004, стр. 269
53)
Жика Живуловић, 2004, стр. 271
54)
Међутим пошто 10. фебруара 1920. није био понедјељак, а 23. фебруара јест понедјељак, онда је Миле тај датум дао по старом календару.
коста_миличевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 07:55