Димитрије Петровић
Рођење: 29. фебруар 1828. Нови Сад, Аустријско царство Смрт: 25. децембар 1856. Сремски Карловци, Аустријско царство

Димитрије Петровић са псеудонимом Славко Златојевић (Нови Сад, 29. фебруар 1828 — Сремски Карловци, 25. децембар 1856), српски књижевник и професор на гимназији у Сремским Карловцима.

Димитрије Петровић је рођен 17/29. фебруара 1828. године у Новом Саду.¹⁾ У књижевности се познат и под псеудонимом „Славко Златојевић”.²⁾ Његов отац Михаило био је трговац, а мајку је изгубио у раној младости.³⁾ У Новом Саду завршио је основну школу и пет разреда гимназије.⁴⁾ У Пешти је завршио шести разред гимназије и 1. разред филозофије (седми разред гимназије).⁵⁾ У Пожуну је завршио 2. разред филозофије.⁶⁾ Уписао се у Прагу медицину, од које је одустао и прешао је на Политехнику.⁷⁾

У Прагу се упознао са чешким песником Јозефом Јунгманом, па је и сам одлучио да се посвети књижевности.⁸⁾ Био је почасни члан Дружине младежи српске.⁹⁾ Писао је да је српски бољи живот и народни напредак у рукама српске омладине.¹⁰⁾ За време 1848. био је посланик на Мајској скупштини у Сремским Карловцима.¹¹⁾ Током 1849. уређивао је лист „Напредак” од Данила Медаковића.¹²⁾ На захтев патријарха Јосифа Рајачића и бана Јосипа Јелачића „Напредак” је 1849. године био забрањен.¹³⁾ Лета 1849. прешао је у Србију на позив Јована Гавриловића, који му је понудио посао учитеља у Ужицама.¹⁴⁾ Ужице је напустио 1850. и вратио се на студије у Праг.¹⁵⁾ Дипломирао је 1852.¹⁶⁾ Био је 1852. постављен за професора математике, физике и природних наука у карловачкој гимназији.¹⁷⁾ Боловао је од туберколозе и почео је да слаби. Умро је 13/25. децембра 1856. године у Сремским Карловцима.¹⁸⁾

Свој књижевни рад започео је 1846. објављујући један чланак у чешким новинама.¹⁹⁾ Написао је граматику српског језика за Чехе.²⁰⁾ Дружио се са Бранком Радичевићем.²¹⁾ Трудио се да иде песничким правцем, који је обележио Бранко Радичевић.²²⁾ У предговору своје књиге Гласи српске виле писао је да ћемо у певању ославити српску славу, ако успемо као што пева народ.²³⁾ Тврдио је да је наш народ певањем надмудрио све друге народе и да је натпевао све наше учене певце.²⁴⁾

На српском језику објавио је:

• Гласи српске виле (1849)
• Златијинство (1851)
• Краљодворски рукопис, превод дела Вацлава Ханкеа(1851)
• Барона Л. од Бабо, пољоделство разделно на свое месечне раде (1856).²⁵⁾

Објављен је и делови његовога дневника. Покренуо је 1855. године „Ратара”, новине за господарство, радиност и трговину.²⁶⁾

Редовни је члан Друштва српске словесности од јануара 1855. Друштву је поднео предлог за нову стручну терминологију, а посебно ону у области природних наука.²⁷⁾ Димитрије Петровић члан ДСС се помиње само у Гласнику Српског ученог друштва 8 (1856) 356 и у списку чланова ДСС: ПИ Српска краљевска академија: 116 (1935) 338. Био је столоначалник Апелационог суда при Попечитељству правосудиа Кнежевине Србије (ДК 1856, 33).

• Данило А. Живаљевић, Дневник једног заборављеног песника, Јавор, број 19, уредник Илија Огњановић, Издавачка књижарница и штампарија А. Пајевића, Нови Сад, 10. 5. 1892.
• Данило А. Живаљевић, Дневник једног заборављеног песника, Јавор, број 20, уредник Илија Огњановић, Издавачка књижарница и штампарија А. Пајевића, Нови Сад, 17. 5. 1892.
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 9, Па-Пи, уредник Властоје Д. Алексијевић
• Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
• M. Радевић: Грађа за историју Дружине младежи србске. Настава и васпитање 4 (1969) 458–477.
• Р. Љушић: Лицеј, 264–266.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Dimitrije Petrovic