Добро дошли на Српску енциклопедију

Димитрије Петровић

Димитрије Петровић са псеудонимом Славко Златојевић (Нови Сад, 29. фебруар 1828 — Сремски Карловци, 25. децембар 1856), српски књижевник и професор на гимназији у Сремским Карловцима.

Биографија

Димитрије Петровић је рођен 17/29. фебруара 1828. у Новом Саду.1) У књижевности се познат и под псеудонимом Славко Златојевић.2) Његов отац Михаило био је трговац, а мајку је изгубио у раној младости.3) У Новом Саду завршио је основну школу и пет разреда гимназије.4) У Пешти је завршио шести разред гимназије и 1. разред филозофије (седми разред гимназије).5) У Пожуну је завршио 2. разред филозофије.6) Уписао се у Прагу медицину, од које је одустао и прешао је на Политехнику.7)

У Прагу се упознао са чешким песником Јозефом Јунгманом, па је и сам одлучио да се посвети књижевности.8) Био је почасни члан Дружине младежи српске.9) Писао је да је српски бољи живот и народни напредак у рукама српске омладине.10) За време 1848. био је посланик на Мајској скупштини у Сремским Карловцима.11) Током 1849. уређивао је лист Напредак од Данила Медаковића.12) На захтев патријарха Јосифа Рајачића и бана Јосипа Јелачића Напредак је 1849. био забрањен.13) Лета 1849. прешао је у Србију на позив Јована Гавриловића, који му је понудио посао учитеља у Ужицама.14) Ужице је напустио 1850. и вратио се на студије у Праг.15) Дипломирао је 1852.16) Био је 1852. постављен за професора математике, физике и природних наука у карловачкој гимназији.17) Боловао је од туберколозе и почео је да слаби. Умро је 13/25. децембра 1856. у Сремским Карловцима.18)

Књижевни рад

Свој књижевни рад започео је 1846. објављујући један чланак у чешким новинама.19) Написао је граматику српског језика за Чехе.20) Дружио се са Бранком Радичевићем.21) Трудио се да иде песничким правцем, који је обележио Бранко Радичевић.22) У предговору своје књиге Гласи српске виле писао је да ћемо у певању ославити српску славу, ако успемо као што пева народ.23) Тврдио је да је наш народ певањем надмудрио све друге народе и да је натпевао све наше учене певце.24)

На српском језику објавио је:

  • Гласи српске виле (1849)
  • Златијинство (1851)
  • Краљодворски рукопис, превод дела Вацлава Ханкеа(1851)
  • Барона Л. од Бабо, пољоделство разделно на свое месечне раде (1856).25)

Објављен је и делови његовога дневника. Покренуо је 1855. Ратара, новине за господарство, радиност и трговину.26)

Редовни је члан Друштва српске словесности од јануара 1855. Друштву је поднео предлог за нову стручну терминологију, а посебно ону у области природних наука.27) Димитрије Петровић члан ДСС се помиње само у Гласнику Српског ученог друштва 8 (1856) 356 и у списку чланова ДСС: ПИ Српска краљевска академија: 116 (1935) 338. Био је столоначалник Апелационог суда при Попечитељству правосудиа Кнежевине Србије (ДК 1856, 33).

Литература

Спољне везе

1) , 3)
Јавор, 10. 5. 1892, стр. 291
2)
Јавор, 10. 5. 1892, стр. 290
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 17) , 18) , 19) , 20) , 25)
Јавор, 10. 5. 1892, стр. 292
9)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 22
10) , 21)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 24
11) , 12) , 13) , 15) , 16) , 27)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
14)
Јавор, 17. 5. 1892, стр. 307
22)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 437
23) , 24)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 317
26)
Јавор, 17. 5. 1892, стр. 305
Штампање