Добро дошли на Српску енциклопедију

Богобој Атанацковић
богобој_атанацковић.jpg
Датум рођења:
22. јун 1826.

Датум смрти:
9. септембар 1858.

Место рођења:
Баја
(Хабзбуршка монархија)

Место смрти:
Баја
(Хабзбуршка монархија)

Занимање:
правник

Познат по:
књижевник

Богобој Атанацковић

Богобој Атанацковић (Баја, 22. јун 1826 — Баја, 9. септембар 1858), српски књижевник и адвокат.

Школовање

Богобој Атанацковић је рођен 10/22. јуна 1826. у Баји од оца Гавре и мајке Анастазије.1) Крштено име му је било Тимотије, а име је посрбио као осамнаестогодишњак у Богобој.2) Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Баји.3) Још као дете показивао је љубав према књизи. Уписао се 1844. на Правну академију у Пожуну (Братислави), а онда је од 1846. студирао праву у Будиму.4) У Пожуну био је учлањен у ђачку дружину, коју је основао Људевит Штур, а у којој се дружио са Светозаром Милетићем и Јованом Живковићем.5) Након тога наставио је студије права у Бечу. У Бечу је ступио у контакт са елитом тадашње српске младежи, која се окупљала око Вука Караџића, а то су били Бранко Радичевић, Ђура Даничић и Светозар Милетић.6) Посебно је био везан са Бранком Радичевићем, који му је отада био близак пријатељ.7) У Бечу је завршио право и онда је радио једно време као адвокатски приправник.8)

Српски народни покрет 1848.

За време 1848. српска омладина у Пожуну пратила је рад угарског сабора у Пожуну. Након неуспешног покушаја српске новосадске делегације да се договори са Мађарима и након Кошутове изјаве да у Угарској постоји само један народ Светозар Милетић је координисао рад српске омладине у Пожуну и Бечу и онда је договорено да Милетић буни народ у јужној Бачкој, Богобој Атанацковић у северној Бачкој, а Јовану Живковићу су препустили Срем.9) Након новосадска скупштина 20. априла 1848. окупљени народ је отишао у Сремске Карловце да од Јосифа Рајачића тражи сазивање скупштине.10) Тада је Богобој у име окупљеног народа испред митрополитског двора позвао Рајачића да изађе међу народ.11) Митрополит Рајачић је тада обећао народу да ће 13. маја 1848. сазвати Мајску скупштину.12) Богобој Атанацковић је имао истакнуту улогу за време Мајске скупштине 13. маја 1848.13) Пре тога био је члан изасланства, које је тражило од Јосифа Рајачића да изнесе и пред народом прочита старе привилегије, које су аустријски цареви издали српском народу.14) Убрзо након тога угарски преки суд тражио га је због агитације као једнога од главних покретача српскога народнога покрета.15) Богобој се због тога најпре склонио у Беч, а онда и у Париз.16) У Паризу је учио француски језик, а упознао се и са богатом француском књижевношћу.17)

У Баји

Вратио се маја 1849. из Париза у Земун, а у Бају се вратио ујесен 1849.18) Од половине 1850. кренуо је на путовање по Европи са кога се шест месеци редовито јављао путописима у Српским новинама.19) Током 1848. и 1850. путовао је по Немачкој, Швајцарској, Француској, Холандији и Италији. Током 1851. и 1852. радио је као секретар код владике Платона Атанацковића у Новом Саду.20) У том периоду почео је да се више бави књижевношћу. Вратио се 1852. у Бају, у којој је отворио адвокатску канцеларију.21) Са Вуком Караџићем се свадио око продаје преплате на Вуков Српски рјечник.22) Разболио се од туберколозе, од које је умро 28. августа/9. септембра 1858. У Баји.23)

Књижевност

У књижевности се јавио 1844. са неколико патриотски и сентменталних песама, које нису биле неке вредности. Штампао је 1845. у Будиму своју прву свеску новела под насловом Даракъ Србкиньи.24) Другу свеску издао је 1846. у Суботици.25) Те су биле новеле старинске романтике и сентименталности. Од 1847. почео је да пише новим Вуковим правописом. Од 1848. почиње да пише много зрелије.26) Те године објавио је неколико слабијих новела, али и његову најбољу новелу Буњевку.27) Објавио је и роман Два идола, који су једно време проглашавали за најбољи српски роман. Издао је Пупољке у два тома (1851. и 1852) и Књигу за добре цељи (1852).28) У оквиру Пупољака издао је роман Два идола.

Литература

1) , 3)
Мита Поповић, 1885, стр. 4
2)
Јован Скерлић, 1903, стр. 28
4) , 5)
Мирјана Брковић, 2010, стр. 65
6) , 13) , 14)
Јован Скерлић, 1903, стр. 29
7)
Мита Поповић, 1885, стр. 5
8) , 28)
Мита Поповић, 1885, стр. 7
9)
Братство XX, 1926, стр. 153
10)
Васа Стајић, 1937, стр. 39
11) , 12)
Васа Стајић, 1937, стр. 40
15) , 16) , 17)
Мита Поповић, 1885, стр. 6
18)
Мирјана Брковић, 2010, стр. 69, 74
19)
Јеремија Живановић, 1908, стр. 582
20)
Мирјана Брковић, 2010, стр. 81
21)
Јован Скерлић, 1903, стр. 30
22)
Мирјана Брковић, 2010, стр. 83
23)
Мита Поповић, 1885, стр. 9
24) , 25)
Јован Скерлић, 1903, стр. 40
26) , 27)
Јован Скерлић, 1903, стр. 44
Штампање