Богобој Атанацковић
Рођење: 22. јун 1826. Баја, Хабзбуршка монархија Смрт: 9. септембар 1858. Баја, Хабзбуршка монархија Познат као: књижевник

Богобој Атанацковић (Баја, 22. јун 1826 — Баја, 9. септембар 1858), српски књижевник и адвокат.

Богобој Атанацковић је рођен 10/22. јуна 1826. у Баји од оца Гавре и мајке Анастазије.¹⁾ Крштено име му је било Тимотије, а име је посрбио као осамнаестогодишњак у Богобој.²⁾ Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Баји.³⁾ Још као дете показивао је љубав према књизи. Уписао се 1844. на Правну академију у Пожуну (Братислави), а онда је од 1846. студирао праву у Будиму.⁴⁾ У Пожуну био је учлањен у ђачку дружину, коју је основао Људевит Штур, а у којој се дружио са Светозаром Милетићем и Јованом Живковићем.⁵⁾ Након тога наставио је студије права у Бечу. У Бечу је ступио у контакт са елитом тадашње српске младежи, која се окупљала око Вука Караџића, а то су били Бранко Радичевић, Ђура Даничић и Светозар Милетић.⁶⁾ Посебно је био везан са Бранком Радичевићем, који му је отада био близак пријатељ.⁷⁾ У Бечу је завршио право и онда је радио једно време као адвокатски приправник.⁸⁾

За време 1848. српска омладина у Пожуну пратила је рад угарског сабора у Пожуну. Након неуспешног покушаја српске новосадске делегације да се договори са Мађарима и након Кошутове изјаве да у Угарској постоји само један народ Светозар Милетић је координисао рад српске омладине у Пожуну и Бечу и онда је договорено да Милетић буни народ у јужној Бачкој, Богобој Атанацковић у северној Бачкој, а Јовану Живковићу су препустили Срем.⁹⁾ Након новосадска скупштина 20. априла 1848. окупљени народ је отишао у Сремске Карловце да од Јосифа Рајачића тражи сазивање скупштине.¹⁰⁾ Тада је Богобој у име окупљеног народа испред митрополитског двора позвао Рајачића да изађе међу народ.¹¹⁾ Митрополит Рајачић је тада обећао народу да ће 13. маја 1848. сазвати Мајску скупштину.¹²⁾ Богобој Атанацковић је имао истакнуту улогу за време Мајске скупштине 13. маја 1848.¹³⁾ Пре тога био је члан изасланства, које је тражило од Јосифа Рајачића да изнесе и пред народом прочита старе привилегије, које су аустријски цареви издали српском народу.¹⁴⁾ Убрзо након тога угарски преки суд тражио га је због агитације као једнога од главних покретача српскога народнога покрета.¹⁵⁾ Богобој се због тога најпре склонио у Беч, а онда и у Париз.¹⁶⁾ У Паризу је учио француски језик, а упознао се и са богатом француском књижевношћу.¹⁷⁾

Вратио се маја 1849. из Париза у Земун, а у Бају се вратио у јесен 1849.¹⁸⁾ Од половине 1850. кренуо је на путовање по Европи са кога се шест месеци редовито јављао путописима у „Српским новинама”.¹⁹⁾ Током 1848. и 1850. путовао је по Немачкој, Швајцарској, Француској, Холандији и Италији. Током 1851. и 1852. радио је као секретар код владике Платона Атанацковића у Новом Саду.²⁰⁾ У том периоду почео је да се више бави књижевношћу. Вратио се 1852. у Бају, у којој је отворио адвокатску канцеларију.²¹⁾ Са Вуком Караџићем се свадио око продаје преплате на Вуков Српски рјечник.²²⁾ Разболио се од туберколозе, од које је умро 28. августа/9. септембра 1858. У Баји.²³⁾

У књижевности се јавио 1844. године са неколико патриотски и сентменталних песама, које нису биле неке вредности. Штампао је 1845. у Будиму своју прву свеску новела под насловом Даракъ Србкиньи.²⁴⁾ Другу свеску издао је 1846. у Суботици.²⁵⁾ Те су биле новеле старинске романтике и сентименталности. Од 1847. почео је да пише новим Вуковим правописом. Од 1848. почиње да пише много зрелије.²⁶⁾ Те године објавио је неколико слабијих новела, али и његову најбољу новелу Буњевку.²⁷⁾ Објавио је и роман Два идола, који су једно време проглашавали за најбољи српски роман. Издао је Пупољке у два тома (1851. и 1852) и Књигу за добре цељи (1852).²⁸⁾ У оквиру Пупољака издао је роман Два идола.

• Мирјана Брковић, Проза Богобоја Атанацковића — докторска дисертација, Филозофски факутет Универзитета у Новом Саду, 2010.
• Јеремија Живановић, Путовања Богобоја Атанацковића, Српски књижевни гласник 179, Београд, 1908, стр. 580-590
• Мита Поповић, Богобој Атанацковић, Летопис Матице српске 144, Нови Сад, 1885, стр. 1-26
• Јован Скерлић, Богобој Атанацковић, Летопис Матице српске 221, Нови Сад, 1903, стр. 27-46
• Васа Стајић, Светозар Милетић, Југо-Исток, Београд, 1937.
• Душан Ј. Поповић, Светозар Милетић, Братство XX, Београд, 1926, стр. 150–168
• Знаменити Срби XIX века: 1800—1900. год. 1
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 90

Bogoboj Atanackovic