Корисничке алатке

Алатке сајта


платон_атанацковић

Платон Атанацковић

Платон
Атанацковић
платон_атанацковић.jpg Платон Атанацковић (1870),
аутор Аксентије Мародић,
уље на платну 77 х 63 cm1)

Рођење:
10. јул 1787.
Сомбор,
Аустријско царство

Смрт:
21. април 1867.
Нови Сад

Познат као:
епископ, писац
и народни добротвор

Платон Атанацковић (световно Павле) (Сомбор, 29. јун/10. јул 1787 — Нови Сад, 9/21. април 1867), владика бачки (1839—1851) и будимски (1851—1867), писац и народни добротвор. Био је председник Матице српске. Почасни је члан Друштва српске словесности од 11. VI 1842. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован 29. VII 1864.

Професор учитељске школе

Платон Атанацковић је рођен 10. јула (29. јуна по старом календару) 1787. године у Сомбору.2) Гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима, а затим је положио учитељски испит, оженио се и постао свештеник и учитељ у Сомбору 1809.3) Истакао се као добар педагог, па је постао први професор Учитељске школе у Сентандреји (1812—1815).4)5) Остао је професор Учитељске школе и када се она преселила из Сантандреје у Сомбор (1815—1829).6) Поред свега тога у Сомбору је био парох.

Владика

Пошто му је умрла попадија отишао је у Сремске Карловце, где се закалуђерио 1829. након дужега искушења у Крушедолу.7) Постао је игуман и архимандрит у Шишатовцу, па у Бездину.8) Постављен је 1839. за будимскога владику.9) Након смрти Саве Текелије 1842. био је једно време председник Матице српске.10) Помогао је да се Текелијино имање очува као власништво Српскога завода у Пешти, коме је и био завештан.11)

Револуција 1848.

За време Српскога народнога покрета 1848—1849. нашао се у веома тешком положају.12) Најпре је одбио место начелника за православну цркву у мађарском министарству просвете, али у то време Јосиф Рајачић је проглашен за патријарха Срба у Војводини Српској.13) Пошто је патријарх Рајачић постао неприхватљив мађарским властима Платон Атанацковић је 25. јуна 1848. био присиљен да прими од мађарских власти управу над српском црквом у Угарској, тачније да прихвати одавно упражњено место будимскога владике.14)15) Пошто је Рајачић у то време већ био прекинуо односе са мађарским властима није признавао ни Платона за будимскога владику.16) Мађарске власти су онда целу православну цркву у Мађарској повериле Платону, а Рајачића прогласили издајником.17) То је био повод каснијега дуготрајнога спора Платона и Рајачића.18) Лајош Кошут му је једном приликом поверио 6.000 дуката да згодном приликом употреби за преврат у Србији, али када је он касније остао на територији побуњених Срба Кошут је погрешно сматрао да је те новце дао српској војсци.19)

Свађа са Рајачићем

Патријарх Рајачић је замерао Платону што је остао, уместо да је одмах на почетку побуне оставио своју епархију.20) Због тога га није признавао за владику. На завршетку рата 6.000 дуката предао је царској благајни у Бечу. Када га је Рајачић оптужио аустријској влади Платон се лако оправдао уз помоћ дуката, које није употребио.21) Због свега тога остао му је положај владике, али Рајачић га није хтео признати за бачкога владику, него само за будимскога.22) Та свађа је доста дуго трајала, све док Фрањо Јосип није Платона одредио за владику у Новом Саду.23) За време те свађе Платон је написао и у Бечу штампао Аналитику, у којој је доказивао да је правда на његовој страни.24) Патријарх је дао да се спале сви примерци Аналитике. Платон је у Бачку дошао тек крајем 1851, али између њега и патријарха свађа је трајала све до 1857, када су се коначно измирили.

Покровитељ српске културе

Велико родољубље Атанацковића огледа се у његовим даровима српским просвјетним установама.25) Он је дао 40.000 форинти за оснивање српске правне академије у Новом Саду, а уз то је купио штампарију Данила Медаковића и поклонио је српској новосадској гимназији.26) Основао је у Сомбору фонд, назван „Платонеум” за издржавање сиромашних ученика Учитељске школе.27) Помагао је народно позориште и друге установе, на аљмашком гробљу код Новог Сада подигао је себи капелу за гробницу, а поред ње је установио школу са станом за учитеља и осигурао им издржавање.28)

Књижевност

Политички рад Атанацковића види се нарочито из његове књиге Дијеталне бесједе (1845), у којој су штампани његови говори, које је у интересу српскога народа држао на мађарским земаљским саборима од 1837. до 1844.29) Атанацковић је знатне заслуге стекао и за Матицу српску, чији је председник био од њена преноса у Нови Сад па до своје смрти.30) Као књижевни радник био је већ од 1845. почасни члан руског „Обшчества исторји и древностеј” са универзитета у Москви, чешког музеја у Прагу и Друштва српске словесности у Београду.31)

Од књижевних радова Атанацковића, којих има преко 40, најважнији је Принос родољубивих мислеј на жертвеник народнога напретка, који је је двапут издан (1856. и 1864), затим Дијеталне беседе и Повјест резиденције епископата будимскаго, а од части и овога самог (1846); Педагогика и Методика (1815) и друге.32) Уз то је Атанацковић штампао неколико надгробних и других пригодних беседа и посланица.33) Особито много је радио на школској књижевности и издао је читав низ уџбеника, из науке о вјери, о српском и немачком језику, математици, педагогији и веронауци.34)

Осим тога, превео је и штампао велики број књига Светога Писма старога и новога завета, као и неке књиге страних писаца.35) Сматра се да је он био први преводилац појединих књига Старог завета на српски језик. Тако је већ пред крај свога живота, као седамдесетседмогодишњи старац превео немачко дело од Ј.Ф. Хитлера Неотступни вођа кроз врлети и кланце живота, а током младости превео је 1823. и Митерпахеров Unterricht über Maulbaum – u. Seidenraupenzucht, што му је исте године донело и звање »свилодјелија професора« у српском сомборском Pedagogijumu.36) У борби око правописа био је на страни конзервативаца, те је и на годину дана пред смрт штампао свој Повторни напјев над азбуком, сложен старцем Мирком (1866).37)

Литература


Platon Atanackovic

1)
Соња Боб, Александра Јовановић, 2014, стр. 27
3)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 91
4) , 7) , 10) , 11) , 15) , 16) , 17) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24)
ЖИ
5) , 6) , 8) , 9) , 12) , 13) , 14) , 18) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37)
НА
платон_атанацковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/12 16:32