Јан Колар (словачки Ján Kollár) (Мосовец, 29. јул 1793 — Беч, 24. јануар 1852), пјесник, евангелистички пастор и творац мисли о словенској узајамности.

Рођен је у породици словачких сељака. Школовао се у Братислави, а затим је похађао бечки универзитет који је завршио 1819. Потом је постао протестантски свештеник и живио је у Будимпешти. Од 1849. предавао је славенску археологију на бечком универзитету. У његовом раду за чешку и словачку културу се одражавају идеје националног препорода. У поетским и научним дјелима написаним на чешком језику поборник је слоге славенских народа и њихове борбе против националног угњетавања. Прво поетско дјело Стихотворства је написао 1821. Најважније његово дјело Кћер славе (словачки Slávy dcera) из 1824. године је поетско, у форми сонета. У том дјелу се слави многовјековна борба јужних и западних Славена против страних угњетача, и предвиђа се њихово ослобођење. Идеје патриотизма, просвјетитељства и хуманизма из тог дјела су имале велики утицај на Чехе и Словаке. Узајамности Славена је посветио трактат О литературној узајамности Славена (O literárnej vzájomnosti medzi rozlčnými kmeňmi a nárečiami slovanského národa) 1836. Бавио се даље и изучавањем фолклора, скупљањем словачких народних пјесама (са П. Шафариком), и издао је дјело Народне пјесме словака у Угарској 1834—1835.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јуна 1842.

• Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ), 1962—1978.
• Sl. N. 4(1865) 757.
• ESl 3 (1979) 113–114.
• ÖBL 16 (1966) 85 (Wytrzens).
• Kudĕlka, 231–234 (R. Brtán i M. Kudĕlka).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Jan Kolar