Емилијан Јосимовић (Стара Молдава, 1823 — Сокобања, 25. мај 1897), српски инжењер, урбаниста, писац, професор Војне академије, професор и ректор Лицеја и Велике школе у Београду.

Рођен је 1823. године у Старој Молдави, у Банату, на територији данашње Румуније. Његов деда побегао је у Румунију, за време Кочине крајине. Отац му је био аустроугарски официр, у саставу јединица на Војној граници. Отац му је умро релативно млад, а његово и школовање млађег брата Арсе финансирали су старији брат Јова и капетан Миша Анастасијевић.¹⁾ Емилијан је основну и средњу школу учио такође у Румунији, у Карансебешу и у Лугошу,²⁾ затим је учио математичке и војне науке у Карансебешу и на крају филозофију, јестаственичке и инжењерске студије је завршио на Политехничком факултету у Бечу, највероватније јуна 1845. године. У Бечу током студија је изучавао и зидарски занат, па је у оквиру праксе био дијурниста у Бегеју, приликом израде канала, а као инжењер такође је радио током два месеца на изради прве железничке пруге у Мађарској.³⁾

Године 1845. прешао је да живи у Србији. После смрти професора Симеона Прице, пошто је остало упражњено место, јавио се на конкурс и у септембру те године постављен је за контрактуралног (под уговором) професора математике на Лицеју у Београду.⁴⁾ У Београду је живео до 1878. године и током целог тог периода налазио се у државној служби, односно у просвети држећи предавања из различитих техничких области.⁵⁾

Школске 1849/50. године био је ректор Лицеја, а затим 1874/75. и 1876/77. године и Велике школе. Осим математике предавао је практичну геометрију и грађанску архитектуру.⁶⁾

Од 1852. до 1869. године био је редовни професор артиљеријске школе.⁷⁾

Његова делатност је била мултидисциплинарна у оквиру техничких наука,⁸⁾ али пошто је био један од веома ретких техничких образованих људи у Србији, често је ангажован и ван просветне струке.⁹⁾

Мада је грађанска архитектура на Лицеју уведена још 1841. године, он је успео са својом идејом да се уведе архитектуру као редовни предмет и начини велики преокретет у развоју наставе овог предмета.¹⁰⁾ Написао је уџбеник Грађанска архитектура и грађење путова (1860), у коме је описао основне појмове и елементе архитектуре, не зато да би ученици постали архитекте, већ да би стекли основна знања из ове области.¹¹⁾ Написао је и друге уџбенике, из тригонометрије, математике, механике, геометрије, нацртне геометрије и перспективе¹²⁾ и они представљају прве универзитетске уџбенике у Србији.¹³⁾

Са коначним одласком Турака из Београда и прихватањем западњачких урбанистичких узора, када је отпочео преображај града,¹⁴⁾ Емилијан Јосимовић је током три године (од 1864) најпре извршио геодетска снимања,¹⁵⁾ а затим сачинио регулациони план града 1867. године. Уз план је дао и детаљно образложење својих замисли, у књизи Објаснење предлога за регулисање онога дела вароши Београда што лежи у шанцу, коју је објавио о свом трошку. Она представља прву стручну књигу у области урбанизма у Србији.¹⁶⁾ Тада је трасирао Кнез Михаилову улицу као најкраћу везу између Тврђаве и Вароши.¹⁷⁾ Први је уочио несклад између велелепног Капетан-Мишиног здања (саграђеног 1863) и неугледног простора Велике пијаце и предложио да се пијаца исели, а уместо ње подигне парк. Први је у јавности покренуо проблем стварања нових паркова у склопу старе вароши и указао је на оскудицу јавног зеленила у Београду.¹⁸⁾

Када је на оснивачкој скупштини, на Великој школи, 21. јануара/2. фебру­ара 1868. основано прво професионално инжењерско удружење на Балкану „Техничарска дружина”, са циљем ширења техничких знања у Србији, изабран је за његовог првог председника.¹⁹⁾²⁰⁾ Удружење је, међутим, било кратког века. Функционисало је највероватније свега две године, због тадашњег тешког привредног стања у Србији, са претежно аграрноим карактеристикама, већинским сеоским становништвом, у време заоштрених борби за власт, са великим утицајем бирократског апарата и развијеним зеленаштвом, као и другим облицима првобитне акумула­ције.²¹⁾ Његов син, Миливоје Јосимовић, професор Велике школе и министар грађевина, 1890. изабран је за председника „Удружења српских инжењера”.²²⁾

Био је редовни члан Друштва српске словесности од 1/13. августа 1848,²³⁾ за редовног члана Српског ученог друштва (Одсека за науке природословне и математичке) наименован 29. јула/10. августа 1864. и почасни члан Српске краљевске академије од 15/27. новембра 1892.²⁴⁾

Активно је учествовао у јавном и друштвеном животу Београда и Србије. Занимао и за неке гране уметности. Бавио се фотографијом пејзажа, радио је дрворез, учествовао на изради унутрашње дворане Народног позоришта,²⁵⁾ био је члан одбора за његову изградњу и уређење, био је један од оснивача Првог српског певачког друштва 1853. Такође је био члан и председник Комисије за израду пројекта закона о мерама и новцима у Србији, члан Школске комисије, члан општинских комисија на пословима увођења комуналија у граду, члан Пољопривредног друштва, члан Одбора Друштва за помагање и васпитање сиротне и запуштене деце.²⁶⁾

Из Велике школе отишао је у пензију након тридесет три године просветног рада и након треће молбе упућене министру просвете и црквених дела да га разреши дужности.²⁷⁾

По доласку у Београд, оженио се Емилијом, ћерком Василија Лазића. Са Емилијом је имао троје деце: Анку,²⁸⁾ која је била најстарија, предавала је језике на Великој школи, није се удавала и умрла је за време Првог светског рата, у коме је учествовала као болничарка,²⁹⁾ затим Миливоја, који је једини имао потомке, и Николу, који је умро као студент.³⁰⁾ Пошто је прва жена Емилија, оженио по други пут, са Живком и са њом је отишао да живи ван Београда, у унутрашњости Србије,³¹⁾ најпре у Шопићу, у близини Лазаревца, вероватно и у самом Лазаревцу, а после у Соко Бањи, где је Емилијан и умро.³²⁾

Сахрањен је на гробљу у Сокобањи.

Одликован је Таковским крстом трећег степена (1878),³³⁾ као награда за успешан рад на пољу науке и технике.³⁴⁾

Од 1967. једна улица у Београду носи његово име.

Приликом уређења Кнез Михајлове улице и њеног претварања у пешачку зону 1987. године, на Тргу републике, испред кафане Руски цар, постављен споменик са именом Емилијана Јосимовића и годином доношења првог урбанистичког плана за Београд.³⁵⁾

• „Основне черте равне и сферне тригонометрије”, (1854)
• „Грађанска архитектура и грађење путова”, Београд (1860)³⁶⁾
• „Рачун с деловима за свакога”, Београд (1864)³⁷⁾
• „Физика за женскиње”, уџбеник за вишу женску школу, Београд (1866)³⁸⁾
• „Објаснење предлога за регулисање онога дела вароши Београда што лежи у шанцу” (1867)³⁹⁾⁴⁰⁾

• Дивна Ђурић-Замоло, Прилог биографији Емилијана Јосимовића, Годишњак, Музеј града Београда, Београд, 1976, стр. 143—162
• Љубомир Никић, Прелазак Емилијана Јосимовића у Србију 1845. године, Годишњак, Музеј града Београда, Београд, 1977, стр. 39—56
• Бранко Максимовић, Архитектонска Емилијана Јоксимовића, Годишњак, Музеј града Београда, Београд, 1956, стр. 295—302
• Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду, Универзитет у Београду
• Просторно културно-историјска целина од изузетног значаја Кнез Михаилова улица, уредник Милица Грозданић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2010.
• Светлана Димитријевић-Марковић, Европа у шанцу, Политикин Забавник, број 2970, 2009.
• Емилијан Јосимовић, Рачун с деловима : за свакога, а поглавито за учитеље мањих школа сасвим просто објаснио, Књажеско-српска књигопечатња, Београд, 1864.
• Емилијан Јосимовић, Физика за женскиње / удесио за вишу женску школу, Књажеско-српска књигопечатња, Београд, 1866.
• Милан Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901, стр. 68—69
• Шездесет година Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (1951–2011), Савез машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије, Београд, 2011.
• Душица Живановић, Почеци проучавања византијске архитектуре у Србији, Ниш и Византија, зборник радова, број 2, уредник Тихомир Нешић, ДИГП „Просвета”, Ниш, 2003, ИСБН 86-7455-617-5
• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007.
• Емилијан Јосимовић, Oбjaснeњe прeдлoгa зa рeгулисaњe oнoгa дeлa вaрoши Бeoгрaд, штo лeжи у шaнцу, Државна књигопечатња, 1867.
• Даница Филиповић, „Дани европске баштине” - Eмилиjaн Joсимoвић - Брoj и мeрa мoja вeрa, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, 2013.
• Дејана Лукић, Споменик природе академски парк, Еколошки билтен, Јул - септембар, уредник Радомир Мијић, Градска управа града Београда – Секретаријат за заштиту животне средине, 2012, ИССН 1821-0619
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 4, Ј, уредник Властоје Д. Алексијевић
• Енциклопедија ликовних умјетности, Загреб 1959-1966. 3
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 1.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Emilijan Josimovic