Корисничке алатке

Алатке сајта


пантелија_срећковић

Пантелија Срећковић

Пантелија
Срећковић
пантелија_срећковић.jpg
Рођење:
15. новембар 1834.
Крчмари,
Кнежевина Србија

Смрт:
21. јул 1903.
Београд,
Краљевина Србија

Познат као:
историчар

Пантелија или Панта Срећковић (Крчмари, 3/15. новембар 1834 — Београд, 8/21. август 1903), српски историчар, професор Велике школе у Београду.

Биографија

Рођен је у Крчмарима код Раче 1834. године, од мајке Марије (1793—1878), ћерке гружанског кнеза Проке и оца Славка. Презиме носи по патрониму, од деде Срећка1) Стевановић-Брковића, који је у време Кочине крајине ратовао са Турцима2) и био бимбаша Лепенице у Првом и Другом српском устанку.3)

Родитељи Славко и Марија су имали седам синова и једну ћерку.4) Као имућна породица, имали су и двојицу слуга.5) Отац је био сеоски чиновник, у време уставобранитеља, кад је начелник Лепеничког среза био Урош Цукић, син војводе Павла Цукића.6)

Пантелија се по оцу често потписивао као „Славков”.7) Највероватније је крштен у јарушичкој цркви.8) Растао је у средини насељеној живљем из Старе Србије. Још у детињству је подлегао утицају народне традиције и народне поезије.9)

Школовање

Основну школу је започео да учи у Крчмарима, наставио у Јарушицама,10) а завршио у Драчи, код Стевана Поповића (биографа кнеза Милоша),11) од кога је добио прави подстицај за даље школовање и по чијој препоруци12) је ступио на Београдску богословију 1848.13) Одатле је као одличан ученик,14) 1850. послат на школовање у Русију (Кијев) где је студирао два курса, током 4 године. Захваљујући одличном успеху је прешао на Духовну кијевску академију,15) где је студирао годину дана и завршио филозофски курс, а затим прешао на Кијевски универзитет, где је студирао четири године историјско-филолошки факултет.16)

Још као студент Кијевске духовне академије, писао је о свом завичају у Московском часопису „Русский вестник”, који је издавао М. Катков. Прича о једном српском селу (рус. История одной сербской деревни) је настала на основу казивања мештана његовог краја и у њој су наглашени епика и традиција.17) У истом часопису је објављен и његов први чланак из области српске историје (1858) под насловом рус. Свобода вь горахь. Наредне године је израдио опсежнију расправу у вези са историјом балканских народа 15. века (О постанку ренесанса у Европи и о утицају и појави његову услед турског освајања Цариграда и појаве реформације)18) са којом је по завршеном школовању на кијевском универзитету стекао степен кандидата,19) што би одговарало титули доктора филозофије, по руским мерилима.20)

Рад

По завршеним студијама се вратио у Србију21) и 24. септембра/6. октобра постао најпре привремени, а указом од 26. новембра/6. новембра 1859. године22) редовни професор опште и српске историје на Лицеју у Београду.23) Приликом преображаја Лицеја у Велику школу је такође предавао ова два предмета, све до 1872, када је затражио да се његова катедра подели на две. Њему је тада припала катедра за историју Србије24) коју је држао до 1894.25)

Пантелија Срећковић (око 1870)

Године 1873. путовао је по Старој Србији, као члан друштва за отварање школа, заједно са Нићифором Дучићем и Милошем Милојевићем, а затим 1875. по Далмацији, Приморју и Абланији.26) Свој боравак у Старој Србији је искористио да прикупи стара документа и књиге.27)

Био је врло активан у свим културним и друштвеним активностима свог доба. Припадао је Либералној странци од њеног оснивања 1859. Више година је био посланик Народне скупштине, где су га нападали социјалистичко-радикални противници због национализма и патриотизма.28) За време Српско-турског рата обављао је дужност начелника Пиротског, Трнског и Брезничког округа29) (1878).30) По њему је добило име село Срећковац код Пирота.31) Активно је учествовао у формирању Друштва Светог Саве и Црвеног крста, 1880—1886. године, и био члан главног одбора.32)

Спада у најзначајније представнике романтичарске школе у српској историографији.33) Сматрао је да историјска књижевност, као што су летописи и житија, чине основу извора српске историје,34) бранио је народну традицију као историјски извор и сматрао је да истраживање историјске истине, осим научне има и друге сврхе.35) Овакав однос према прошлости сопственог народа имао је за циљ подизање националне свести код Срба, који су још трпели турски јарам, али је у науци био оспораван, а његов рад као историчара био често нападан.36) Посебно га је критиковао Иларион Руварац. И поред тога што га је веома ценио као човека и патриоту, оптуживао га је да је историју удешавао према својим патриотским схватањима,37) а његове радове називао „Пантелијадаиа”.38) Љубомир Ковачевић, Пантин ученик и следбеник Илариона Руварца у критичкој историографији, такође је убедљиво, али стилом примеренијим научном опхођењу, полемисао са својим бившим професором.39) И поред свих напада, Панта се показао као успешан приређивач историјске грађе, а његова историографска библиографија је садржала и значајне научне прилоге.40)

Од 8/20. децембра 1882. године до 15/27. јануара 1889. предавао је историју српског народа и најновију општу историју на Војној академији. Као изразити поборник народне традиције и научник са патриотским схватањима историје, на официрски кор, који је у наредном периоду учествовао у ратовима за ослобођење и уједињење је оставио дубок траг, изграђујући код њих патриотизам на темељима јунака из српске историје, учећи их да цене и воле отаџбину и свој народ.41)

После пензионисања 1893.42) поново је постављен за професора Велике школе и предавао је историју Рима.43) Укупно је радио 35 година као професор (1859—1894).44) Дана 9/21. маја 1894. постао је члан Државног савета.45)

Панта Срећковић је умро у Београду 8/21. јула 1903. године46) од последица малтретирања, које су извршили пучисти47) Мајског преврата. Његов гроб се налази на Новом гробљу у Београду.48)

Академик

Постао је редовни члан Друштва српске словесности од 21. фебруара/5. марта 1862, а за редовног члана Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) је наименован 29. јула/10. августа 1864. Секретар Одбора за науке друштвене и историјске 1883, 1884. За правог члана Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) је наименован 5/17. априла 1887, са приступном беседом: Расправа о Константину Теху, проглашен је академиком 13/25. децембра 1887.49) Био је секретар Академије друштвених наука од 22. фебруара/6. марта 1898. до 22. фебруара/5. марта 1900.50)

Био је почасни члан Матице српске у Новом Саду, Македонског одбора, Славистичког друштва у Бечу, Обшчества древности и историје у Москви и Словенског обшчества у Одеси.51)

Породица

Оженио се Анком (1844—1916), ћерком Маринка Радовановића, министра правде 31. јула/12. августа 1860. у Саборној цркви у Београду, а венчани кум био је Андреја Стаменковић, члан Суда.52) Имали су сина Срећка (1865—1866), који је умро после годину дана, затим ћерку Зору (1867—87), која је умрла у двадесетој години од галопирајуће туберкулозе и ћерку Даницу (1871—1956), која се удала Петра С. Протића и једина имала потомке.53)54)

Дела

Објавио је многобројну грађу за историју српског народа и радове који се односе на период од доласка Словена на Балканско полуострво до половине 15. века, али и многе од радова са грчко-византијским темама, који су остали недовољно познати.55)

Радови су објављени у „Гласнику” Српског ученог друштв и „Гласу” Академије, „Споменику”, „Летопису” Матице српске и другим књижевним часописима и листовима.56) Као новинар је писао о разним друштеним и политичким питањима, а омиљена тема била му је српски национализам.57)

Написао је аутобиографију под насловом Детињство, чије је прво издање загубљено, друго издање је штампано 1900. године.58) У аутобиографији је обухватио догађаји у периоду 1841—1850.59) У њој се помињу помињу родоначелници многих породица и виђенији мештани његовог краја,60) изнета је грађа за реконструкцију сеоског живота његовог времена, и посебно виђење народног живота.61)

Најопсежније дело му је Историја српског народа у коме је обрађена српска историја од најстаријих времена, до 14. века. Написао је и трећу књигу српске историје, која је обухватала период до најновијег времена, али је књига остала у рукопису.62) И поред некритичке обраде историје, по неким ауторима, дело је значајно због свеобухватности, јер проучава историјске проблеме свих периода, а посебан значај има период до 12. века, о коме је постојао врло мали број историјских извора, те је на неки начин представљало основу за рад будућих историчара.63)

  • „Историја српскога народа I“, жупанијско време, стр. 600-1159 (1884)64)
  • „Историја српскога народа II“, време краљевства и царства, стр. 1169-1367 (1888)65)
  • „Бог никоме не остаје дужан“, народне умотворине (1893)
  • „Историја источних и класичних народа“, уџбеник из опште историје.
  • „Анатема“, приповетке
  • „Битка на Дубљу 1815.“, драма

Одликовања

Добитник је следећих одликовања:66)

  • Златна медаља за ревносну службу, за ратно време67)
  • Ратна споменица за ратове 1876, 1877, 1878
  • Таковски орден трећег реда
  • Орден Св. Саве првог степена
  • Орден Белог орла четвртог реда
  • Орден Великог Милоша трећег реда
  • Црвени крст, Друштва Црвеног крста
  • Медаља Светог Саве, од Друштва Светог Саве

Литература

Спољне везе

1) , 3) , 13) , 15)
СКА, Годишњак XIII, стр. 291
2)
Митолошки зборник, 2005, стр. 37
4)
Митолошки зборник, 2005, стр. 29
5) , 7) , 17)
Митолошки зборник, 2005, стр. 27
6)
Митолошки зборник, 2005, стр. 38
8)
Митолошки зборник, 2005, стр. 39
9)
Митолошки зборник, 2005, стр. 40
10) , 12)
Митолошки зборник, 2005, стр. 32
11) , 16) , 21) , 23)
СКА, Годишњак XIII, стр. 292
14)
Митолошки зборник, 2005, стр. 89
18)
Митолошки зборник, 2005, стр. 90
19) , 22)
Митолошки зборник, 2005, стр. 54
20)
Митолошки зборник, 2005, стр. 136
24) , 26) , 29)
СКА, Годишњак XIII, стр. 293
25) , 37)
Никола Радојчић, 1929, стр. 343
27)
Митолошки зборник, 2005, стр. 252
28)
Митолошки зборник, 2005, стр. 139
30) , 59)
Митолошки зборник, 2005, стр. 28
31) , 32) , 42) , 47) , 51)
Митолошки зборник, 2005, стр. 138
33) , 35)
Митолошки зборник, 2005, стр. 62
34)
Митолошки зборник, 2005, стр. 227
36) , 38)
Митолошки зборник, 2005, стр. 256
39)
Митолошки зборник, 2005, стр. 143
40)
Митолошки зборник, 2005, стр. 258
41)
Митолошки зборник, 2005, стр. 81
43) , 45)
СКА, Годишњак XIII, стр. 294
44) , 53)
Митолошки зборник, 2005, стр. 25
46) , 48) , 54)
Митолошки зборник, 2005, стр. 42
49)
Српска краљевска академија Год. 1 (1887) 135–137
50)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 307
52)
Митолошки зборник, 2005, стр. 41
55) , 61)
Митолошки зборник, 2005, стр. 51
56) , 57) , 62) , 63)
Митолошки зборник, 2005, стр. 92
58)
Митолошки зборник, 2005, стр. 126
60)
Митолошки зборник, 2005, стр. 31
64)
Пантелија Славков Срећковић, 1884.
65)
Пантелија Славков Срећковић, 1888.
66) , 67)
СКА, Годишњак XIII, стр. 300
пантелија_срећковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/09 14:04