Добро дошли на Српску енциклопедију

Лазар Арсенијевић Баталака

Лазар Арсенијевић Баталака (Земун, 1795 — Београд, 27. јануар 1869), српски историчар и политичар. Био је државни саветник, министар просвете и правде. Написао је значајно дело Историја српског устанка.

Школовање

Рођен је око 1795. у Земуну.1) У историографији је досад најчешће кориштен податак Милана Милићевића, да је Баталака рођен 1793. у Буковику крај Крагујевца.2)3) Баталакина породица је пореклом из Буковика крај Крагујевца, а у Срем су се преселили за време Кочине крајине.4) Синовац је познатог буковичког проте Атанасија Антонијевића.5) Остао је без оца када му је било четири године.

Лазаров старији брат Теодор је након очеве смрти прешао у Србију код своје родбине, а Лазар је након звршене основне школе са мајком прешао 1807. у Београд.6) Лазара су давали да учи занат за занатом, али њему ниједан није одговарао.7) Уписао се зиме 1809. у друго полугодиште на Великој школи коју је основао Иван Југовић (Јован Савић).8)9) Велику школу је завршио јула 1813. током Првог српског устанка.10) Ту му је професор био и Лазар Војновић (1783-1812), коме је одржао посмртни говор.11)

Избеглиштво

По пропасти устанка, 1813. отишао је у избеглиштво у Аустрију где је годину дана боравио у Срему, Новом Саду и Панчеву.12) У септембру 1814. са породицом је отишао у Русији где је у Хоћину живео две године и онда се преселио у Кишињев, где је боравио до 1827. године. У Кишињеву је зарађивао подучавајући децу богатих српских избеглица.13) У изгнанству је био у вези са истакнутим устаничким вођама: Карађорђем, Јаковом Ненадовићем, Луком Лазаревићем, Вулом Илићем, Јанићијем Ђурићем, Савом Филиповићем и другима. У избеглишту се оженио ћерком Јакова Томковића, коју је пре тога отео.14)15)

Успон у време Карађорђевића

У Србију се 1827. вратио и ступио у државну службу у канцеларију кнеза Милоша.16) Служио је у разним надлештвима, у Пожаревцу, Кладову, Крагујевцу, Београду и Смедереву.17) Током боравка у Крагујевцу Димитрије Давидовић му је дао надимак „Баталака“ (Бата Лака тј. Бата Лазар).18) Од 1828. до 1833. био је писар, а од 1833. до 1835. секретар окружног београдског суда.19) Од јуна 1835. до априла 1836. био је члан београдског окружног суда.20) Након распуштања београдског суда Лазар је од 1836. до 1839. био ћумрукчија (цариник) у Кладову.21) Именован је фебруара 1839. за председника београдског окружног суда.22) На том месту задржао се до септембра 1840, а онда је дао оставку у знак солидарности са уставобранитељским вођама и прешао је у Земун.23) На властити захтев именован је јуна 1841. за председника смедеревског окружног суда.24)

Нагло је напредовао у државној служби након династичког преврата у Србији 1842. Поново је 1842. постављен за председника београдског окружног суда.25) За помоћника министра правосуђа постављен је октобра 1843.26) Именован је јуна 1845. за члана Државног савета.27) Након тога био је капућехаја (српски дипломатски представник) у Цариграду (1846—1847). Био је привремени министар просвете и правде од јула 1848. до септембра 1849. и након окончања мандата вратио се у Савет.28) Поново је био привремени министар просвете и правде од септембра 1852. до децембра 1854.29)30) Аустријски амбасадор је у једном поверљивом извештају за њега рекао да је без икаква угледа и присталица у Србији.31)

Пад након Тенкине завере

Након Тенкине завере дошло је у питање Баталакино место у Државноме савету. Стефан Стефановић Тенка и тројица чланова Савета су затворени, јер су спремали заверу против кнеза Александра Карађорђевића.32) Пошто је велики део Државнога савета био против кнеза та завера охрабрила је кнеза на једну врсту државнога удара против Савета. Од шест чланова Савета, укључујући и Баталаку, тражило се да поднесу оставке, јер су компромитовани, а у супротном се претило да би могли да буду осуђени.33) Свих шест саветника, укључујући и Баталаку, поднело је оставке да би избегли робију.34) Након мисије Есад-паше марта 1859. кнез Александар Карађорђевић је био присиљен да Баталаку и остале смењене саветнике врати у Савет.35)

Пензионисан

Поновни династички преврат у Србији крајем 1858. и почетком 1859. негативно се одразио на његову политичку каријеру. Кнез Милош је јула 1859. оптужио групу бивших саветника и старешина, а међу њима и Баталаку да су спремили заверу да убију њега или Михаила Обреновића.36) Баталака је био притворен са осталим државним саветницима у војној болници у Београду и за разлику од већине пуштен је већ следећега дана, јер се показало да је био неправедно осумњичен.37) Пензионисан је 1859. Након тога се посветио писању мемоара (1858—1864) и делимично сарадњи са Илијом Гарашанином на националној пропаганди. По идеји Илије Гарашанина био је председник Српског одбора за националну пропаганду у околним земљама.38) Умро је у Београду 27. јануара 1869.

Историчар

Историографију је задужио управо својим делом које је писао по пензионисању, Историја српског устанка. Значај његовог дела и чињеница да је приликом писања користио много аутентичне историјске грађе и до данас изазива недоумицу да ли се његов рад може сврстати у научну литературу или је пак реч о класичном мемоарском делу. Истовремено, нескривена наклоност Карађорђу и оштри полемички ставови према неким историјским личностима и ауторима (Вуку Караџићу на пример) наводе на претпоставку да његов рад садржи и елементе политичког списа. У основи, реч је о једном од важнијих мемоарских дела о Првом српском устанку (први део издат 1898, други део 1899, а заједно су објављени тек 1879. године). Осим овог дела написао је само још један рад Карактеристика Црног Ђорђа издато 1854.

Литература

Спољне везе

1) , 3) , 4) , 6)
Радомир Ј. Поповић, 2004, стр. 67
5)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 85-86
7) , 9)
Радомир Ј. Поповић, 2004, стр. 69
8) , 13) , 14) , 17) , 18)
ЖИ
10) , 12)
Радомир Ј. Поповић, 2004, стр. 70
11)
„bora”, Бора Чекеринац: Лазар Војновић, Скица за портрет професора Велике школе, „Museum“, ISSN 1450-8540, 5/2004, Шабац, 2004. године, стране 95 - 102.
15) , 16) , 19) , 20) , 21)
Радомир Ј. Поповић, 2004, стр. 72
22) , 23) , 24) , 25) , 26)
Радомир Ј. Поповић, 2004, стр. 73
27) , 28) , 30)
Радомир Ј. Поповић, 2004, стр. 74
29)
НА
31)
Уставобранитељи, 1933, стр. 208
32)
Уставобранитељи, 1933, стр. 262
33)
Уставобранитељи, 1933, стр. 280
34)
Уставобранитељи, 1933, стр. 281
35)
Уставобранитељи, 1933, стр. 309
36) , 37)
Друга влада стр. 94.
38)
Ј. Милићевић, 1981, стр. 296
Штампање