Добро дошли на Српску енциклопедију

Атанасије Антонијевић

Атанасије Антонијевић (Буковик, око 1740 — Буковик, 24. децембар 1810/5. јануар 1811), буковички прота и организатор Првог српског устанка.1)

Биографија

Рођен је у селу Буковик2) (данас Аранђеловац).3)4)

Његово племе води порекло из Херцеговине, тачније из Пиве и населило је готово цео простор око планине Букуље. Међу досељеницима, калуђер Пахомије је као познавалац зидања храмова, помагао народу да се дозида лађа старе буковичке цркве.5)

Атанасије је имао брата Арсенија, чији је син био Лазар Арсенијевић Баталака.6)

Прво образовање је стекао код куће, од свог стрица, буковичког попа Јефтимија. Затим је отишао у Београд да учи абаџијски занат. У Београду је научио турски и грчки језик. Грчке владике су га цениле због знања грчког језика. Пошто су Турци из крвне освете убили његовог стрица, од грчког владике у Београду је тражио да се запопи и оде у Буковик.7) Додељена му је стричева парохија у Буковику, у којој је остао до краја живота.8)

Једино се током Аустријко-турског рата (1788—1791) налазио се у избеглиштву у Аустрији.9)

Уочи Првог српског устанка био је један од најугледнијих свештеника у Шумадији.10)

У кући Стевана Томића у Орашцу, како не би привукли нежељену пажњу околине, у оквиру већег славља, када је Стеван женио сина Максима, организован је збор, на Аранђеловдан, 20. новембра 1803.11) Кад је весеље поодмакло, тихо и неупадљиво, прота Атанасије и сви остали су се упутили у оближњу јаружицу. Тамо им је прота одржао подужи говор, у коме је посебно истакао да је слога најбитнија, а да је највећа опасност издаја, па је прве заверенике заклео12):

„Ко издао, издало га тело; пожелео, али не могао поћи; нити му се старо ни младо у кући јављало. Од руке му се све скаменило, у тору му не блејала стока, у обору не рикала. Да Бог да да се сињи камен створи да се други на њега угледају. Нити би срећан, ни дуговечан, нити лица Божја угледао. Амин.” Прота буковички Атанасије13)

Према неким наводима, прота Атанасије је био Карађорђев „духовни утешитељ и најсрдачнинји пријатељ”. Поуздано се зна да је Карађорђе 1804. два пута посетио проту у Буковику.14)

Прота Атанасије се централном личношћу Збора у Орашцу,15) одржаном у оквиру свадбе, када је кнез Марко Савић женио свог сина Лукуна,16) на Сретење 14. фебруара 1804, изабран је вођа устанка.

Присуствовао је првом сукобу са дахијама y Дрлупи код Космаја 12/24. фебруара 1804.17) Није учествовао у борбама, али је војно опремио свог сестрића Сараманду,18) коме је дао свог коња, опрему и новац.19)

Према наводима Константина Н. Ненадовића, прота ју убрзо након Збора у Орашцу умро 1804. и сахрањен је на буковичком гробљу.20) Према наводима његовог синовца Лазара Арсенијевића Баталаке, прота Атанасије је умро 24. децембра 1810. године у 72-ој години живота и сахрањен је у Буковичкој цркви, односно у храму Светог архангела Гаврила (храм је раније био посвећен Сабору светих арханђела), уз олтар, с леве стране храма.21)22) Када су Турци 1813. године запалили цркву, дрвени кров се срушио и оштетио белу надгробну плочу, од које до краја 19. више ништа није остало.23)

Крст над којим су се заклели устаници 1804.

Према предању, крст над којим су се заклели устаници у Орашцу Атанасије је предао свом дугогодишњем пријатељу и саборцу Петру Јокићу, у чијој се породици чувао као највећа реликвија, све до 1956, када је породица крст поклонила Музеју Првог српског устанка, приликом обележавања јубиларне годишњице устанка.24)

Крст је израђен највероватније крајем 17. или почетком 18. века, неокован је и малих је димензија (10 х 1,5 цм). На њему се налазе грчке сигнатуре, те подсећа на крстове са Свете горе. На крсту, са сваке стране је израђена по једна главна сцена из јеванђеља: Крштење и Распеће, а са стране, у нишама су допојасне фигуре јевађелиста и анђела.25)

Литература

1) , 8) , 9) , 18)
Радомир Ј. Поповић, 2004, стр. 218
2) , 7)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 17
3)
На месту где се некада налазило село Буковик, у подножју Букуље, откривена је минерална вода и уређена је Буковичка Бања (1867—1872), која је срасла са Аранђеловцем
4) , 10) , 11)
Бранко Вујовић, 2002, стр. 345
5) , 14) , 15) , 20) , 22)
Александар Миловановић, 8. 10. 2014.
6) , 19) , 23)
Милан Ђ. Милићевић, 1888, стр. 18
12) , 16)
Фонд Први српски устанак, Почетак устанка - Сретење у Орашцу
13)
група аутора, 2010, стр. 34
17) , 24) , 25)
М. П., 1956, стр. 190
21)
У то време најближе олтару сахрањиване су најугледније и најзаслужније личности.
Штампање