Добро дошли на Српску енциклопедију

Три сужња

Три сужња је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Процвиљеле три Српске војводе

0002    У сужањству паше Скадарскога,

0003    А да зашто? Веће ни кроза што,

0004    За хараче од ломнијех Брда,

0005    Јер се Брдска ђеца посилила,

0006    Па не даду царевих харача,

0007    А војводе паша преварио,

0008    На тврду их вјеру домамио,

0009    Турио их на дно у тавницу:

0010    Једно бјеше Вуксан од Роваца,

0011    Друго бјеше Лијеш од Пипера,

0012    Треће бјеше Селак Васојевић,

0013    Љуто цвиле, јест им за невољу,

0014    Сужанство је њима додијало.

0015    Још бесједи Вуксан од Роваца:

0016    „Браћо моја, љубимна дружино!

0017    „Ми хоћемо овђе изгинути;

0018    „Шта је коме данас најжалије?”

0019    Вели тако Лијеш од Пипера:

0020    „Мене, браћо, јесте најжалије:

0021    „Скоро сам се јунак оженио,

0022    „Остаде ми у двору љубовца

0023    „Ни љубљена, нити милована,

0024    „Ни карана, кити сјетована;

0025    „То је мене сада најжалије.”

0026    Вели тако Селак Васојевић:

0027    „Мене, браћо, јесте најжалије:

0028    „Осташе ми двори и тимари,

0029    „И још пусто небројено благо,

0030    „У планини хиљада оваца;

0031    „Остаде ми саморана мајка

0032    „И сестрица без братске заклетве,

0033    „Да кукају, како кукавице,

0034    „У мојему двору бијеломе.”

0035    Ал’ бесједи Вуксан од Роваца:

0036    „Ала браћо, рђава јунаштва!

0037    „И ја имам дворе и тимаре,

0038    „И у двору остарилу мајку,

0039    „Вјерну љубу скоро доведену

0040    „И сестрицу милу неудату;

0041    „Ал’ ја тога сад ништа не жалим,

0042    „Већ ја жалим, ђе ћу погинути,

0043    „Погинути данас без замјене.”

0044    У ријечи, коју бесједише,

0045    Ал’ ето ти од паше џелата

0046    Баш на врата тавници проклетој,

0047    Пак дозивље Лијеша војводу:

0048    „Ко је овђе Лијеш од Пипера?

0049    „Нек изиђе пред тавницу клету,

0050    „Пипери га на откуп узеше,

0051    „Даше зањга све Пиперске овце,

0052    „И још млого небројено благо,

0053    „И сувише робињу ђевојку.”

0054    Превари се Лијеш од Пипера,

0055    Те изиђе пред тавницу клету.

0056    Џелат трже сабљу испод скута,

0057    Ману сабљом, ос’јече му главу,

0058    Пак Лијеша за тавницу баци,

0059    Пак се опет натраг повраћаше,

0060    Опет џелат са тавнице виче,

0061    Те дозивље Селака војводу:

0062    „Ко је овђе Селак Васојевић?

0063    „Нек изиђе пред тавницу клету,

0064    „Дошла му је остарила мајка,

0065    „Од паше га узе на откупе,

0066    „Даде зањга краве и волове

0067    „И бијеле овце и јагањце,

0068    „Још сувише небројено благо.”

0069    Превари се Селак Васојевић,

0070    Те изиђе пред тавницу клету,

0071    Џелат трже сабљу испод скута,

0072    Ману сабљом, ос’јече му главу,

0073    Пак Селака за тавницу баци,

0074    Пак се опет натраг повраћаше.

0075    Опет џелат са тавнице виче,

0076    Те дозивље Вуксана војводу:

0077    „Изиђ’ амо, Вуксан’ од Роваца!

0078    „Ровчани те од паше купише,

0079    „За те даше двије боце блага

0080    „Све у ситно жута Млечанина,

0081    „И бијеле овце и јагањце,

0082    „Још сувише робињу ђевојку.”

0083    Али Вуксан љута гуја бјеше,

0084    Те се Турком варат’ не дад’јаше;

0085    Он излази пред тавницу клету,

0086    Пак џелату бјеше говорио:

0087    „Аман мало, пашини џелате!

0088    „Попусти ми моје б’јеле руке,

0089    „Да ја скинем одијело дивно,

0090    „С мојих плећа зелену доламу,

0091    „Под доламом токе од три оке,

0092    „Којено су у Млетке коване,

0093    „Оне вр’једе пет стотин’ дуката,

0094    „Под токама од злата кошуља,

0095    „Нит’ је ткана, нити је предена.

0096    „Ни у ситно брдо увођена,

0097    „Веће ми је вила поклонила,

0098    „Та немој је крвљу поганити!”

0099    Превари се Туре на кошуљу,

0100    Те Вуксану попустило руке,

0101    Не шће Вуксан свлачит’ одијела,

0102    Од џелата сабљу уграбио,

0103    Њом му русу осијече главу,

0104    Па побјеже преко Скадра града.

0105    Дочека га тридест Малисора,

0106    Одиста га уватити ћаху,

0107    Ал’ се Вуксан ватат’ не даваше,

0108    Но се ману десно и лијево,

0109    Свијем Турске осијече главе,

0110    Па он бјега с главом без обзира:

0111    А кад дође на мост на Бојану,

0112    Дочека га хоџа и кадија,

0113    Па овако њему говораху:

0114    „Не напријед, Вуксане војвода!

0115    „Јер си своју изгубио главу.”

0116    Но бесједи Вуксане војвода:

0117    „Чујете л’ ме, хоџа и кадија!

0118    „Ако тамо куд напријед немам,

0119    „Ни натраг се немам куд вратити.”

0120    Ману сабљом, ос’јече им главе,

0121    Обојицу тури у Бојану,

0122    Па он бјега даље у напредак.

0123    Ћерају га пјешци и коњици,

0124    Коњици га мало назираху,

0125    А пјешци га ни чут’ не могаху.

0126    Здрав утече у Ровце камене,

0127    Он утече, весела му мајка!

0128    Њему мајка, а мене дружина!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање