Корисничке алатке

Алатке сајта


свој_освој

Свој освој

Свој освој је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Силан паша паде на Никшиће,

0002    њем’ доходе аге и бегови,

0003    доцкан бего Љубовићу дође,

0004    али му је пашо бесједио:

0005    „Добро доша, бего моја слуго!

0006    Што си ми се, слуго, придоцнио?

0007    Али си се скоро оженио,

0008    те си приспа у постељу ш љубом,

0009    али пијеш по механам’ вино,

0010    но за мене ни хабера нејмаш?“

0011    Али му је бего бесједио:

0012    „Нијесам се скоро оженио,

0013    нити пијем по механам’ вино,

0014    но не смијем пријећи планине

0015    од хајдука старога Матеља

0016    и његова два нејака сина

0017    Матељевић Јанка и Новака,

0018    свој су Босни, пао, дојадили.“

0019    Кад то чуо паша на Никшиће,

0020    ту је паша диван окупио,

0021    а под диван пуштао телала:

0022    ко изгуби хајдука Матеља

0023    и његова два нејака сина,

0024    честита ће њега учинити.

0025    Не нађе се у диван јунака

0026    до једино Влашче испануло

0027    по имену Влаховић Гољане:

0028    „Је л’ истина, драги господаре,

0029    је л’ истина што си обећао?“

0030    „Јест’ истина, моја вјерна слуго!“

0031    А он му је опет бесједио:

0032    „Ја ћу поћи изгубит Матеља

0033    и његова два нејака сина

0034    е је мене тетка за Матеља,

0035    ма ну дај ми шездесет Тураках.“

0036    Даде му их, ријеч не учини,

0037    и отлен се Гољан подигнуо,

0038    док Матељу на дворове дође,

0039    на дворове у јелик зелени,

0040    у планине ђе зимују виле;

0041    подалеко Турке оставио,

0042    теткићи га дочекују дивно:

0043    „Добро доша, наш брате Гољане!

0044    Је л’ ви паша порез ударио,

0045    морете ли живи останути?“

0046    А он је њим’ таде бесједио:

0047    „Паша ми је порез ударио

0048    на сироте и сиромашице

0049    по стотину грошах бијелијех,

0050    на бољега и на бољевића

0051    по стотину жутије’ цекинах,

0052    а на мене, вашег мила брата,

0053    цекинах је двјести ударио,

0054    не моремо остати никако!“

0055    Али су му они говорили:

0056    „А не бој се, наш брате Гољане!

0057    Тебе ћемо благом откупити.“

0058    Па узеше гусли јаворове,

0059    ста уз гусле Гољан попијеват:

0060    „А ђе сте ми соколови сиви?

0061    Ево ође крсташине орла,

0062    но бржајте да га размакнете!“

0063    И томе се нико не сјетио

0064    до проклети у планину турци

0065    те су њима ударили били.

0066    Посјекоше старога Матеља

0067    и дијете Матељевић Јанка,

0068    но утече дијете Новаче,

0069    за виту је јелу запануо,

0070    иза јеле танку пушку пали -

0071    по два ниже а на једно зрно,

0072    седамнаест преметну Тураках,

0073    но Гољан га гађа из пријека,

0074    живо му је срце разнесао

0075    и припаде, посјече му главу.

0076    Заробише Матељеву љубу

0077    и остаде чедо од Новака,

0078    те га носи Новакова љуба,

0079    докле паши дошли на Никшиће.

0080    Љуто плаче Матељева љуба,

0081    а још љуће љуба Новакова,

0082    е ма јој је паша бесједио:

0083    „Што је тебе, Матељева љубо?

0084    Али жалиш старога Матеља,

0085    али жалиш Јанка и Новака?“

0086    Него му је она бесједила:

0087    „О бога ми,драги господаре!

0088    Нити жалим Јанка ни Новака,

0089    ни ја жалим старога Матеља,

0090    зло чинили, горе дочекали,

0091    но дијете жалим од Новака

0092    што га јадна држим на рукама,

0093    те ће ми га изгубити Турци.“

0094    Ма јој паша божју вјеру даје

0095    да га њојзи изгубити неће.

0096    Кад то виђе Влаховић Гољане

0097    те истрже ножа похрђала

0098    и закла јој чедо на рукама.

0099    Кад то виђе паша од Никшића

0100    на џелата оком намигнуо

0101    те Гољану главу окинуо.

0102    Е тако се свакоме случило

0103    ко не штеди свог истога брата.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Svoj osvoj

свој_освој.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/30 14:12