Црногорка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Викну нешто из горе зелене:

0002    „Аох мене, мој друже Станиша,

0003    ђе те пуштих данас без замјене!“

0004    Оно зачу Станишина љуба

0005    па потрча у гору зелену

0006    и ту нађе једно момче младо

0007    ђе је рањен у лијеву руку,

0008    па је она њему бејседила:

0009    „Што би, Туро, јад те задесио?“

0010    А Туро је њојзи бесједио:

0011    „Кад ме питаш да ти право кажем:

0012    јучер по’смо да чекамо Турке

0013    дочекасмо и два посјекосмо,

0014    а данас не околише Турци

0015    и Станиши окидоше главу,

0016    а мене су окинули руку.“

0017    Кад Крстиња оно разумјела,

0018    вељу му је пушку уграбила,

0019    па потрча гором и планином

0020    и западе друму зеленоме,

0021    ал’ то иду петнаес’ Тураках,

0022    а кад она Турке угледала,

0023    ужди пушку, кликну Црногорце:

0024    „Ха сад, браћо, за бога једнога,

0025    убила Сам Ченгић-Хасанагу!“

0026    А кад оно Турци разумјеше,

0027    плећи даше а бјежати сташе.

0028    Сама главу аги окинула

0029    и узе му свијетло оруже,

0030    појаха му дебела парипа,

0031    па отиде у Цуце камене.

0032    Оно мало доба постајало,

0033    мало доба за неђељу данах,

0034    књигу була накитила Фате,

0035    а шиље је у Цуце крваве,

0036    а на руке Станишиној љуби:

0037    „Чуј Крстињо, Станишина љубо!

0038    Ти си мене очи извадила,

0039    господара мојега убила,

0040    ја сам була аге Хасанаге,

0041    но ако си права Црногорка,

0042    ајде сјутра на равне пржине,

0043    да видимо која ћ’ бити боља,

0044    немој мене учињет невјере,

0045    да не кажеш брату ни ђеверу,

0046    но да дођеш сама на пржине

0047    и ја, була, сама без никога.“

0048    Кад Крстињу књига допанула,

0049    она збачи женско одијело,

0050    у од’јело обуче се турско,

0051    баш у оно аге Хасанаге

0052    и припаса двије пушке мале,

0053    међу њима јатагана ножа,

0054    а на рамо сјајна џефердана,

0055    па појаха претила парипа

0056    и отиде проз Цуце камене,

0057    свуда виче из грла бијела:

0058    „Је ли ђегођ брата Црногорца,

0059    не убиј ме намјесто Турчина,

0060    е нијесам него Црногорац!“

0061    А ка’ дође на равне пржине,

0062    ал’ је була довела ђевера,

0063    по имену агу Османагу.

0064    Кад угледа Туре Црногорку,

0065    и познаде рухо и оруже,

0066    и парипа коња братовога,

0067    свога брата аге Хасанаге,

0068    пак се бачи вранцу на рамена,

0069    уриш чини да ј’ уфати живу,

0070    ал’ се она фатат не даваше,

0071    до упали двије кабурлије,

0072    живо му је срце опалила,

0073    ста дријемат Турчин на вранчића,

0074    она викну из грла бијела:

0075    „Стан’, Османе, и брат ти је засп’о!

0076    Па Осману окину и главу

0077    и узе му коња и оруже.

0078    А кад була оно угледала,

0079    плећи даде а бјежати стаде,

0080    ал’ јој Цуцка бјежат не даваше,

0081    но је стиже и свеза је брже,

0082    пак поведе у Цуце камене,

0083    те је узе дома за момицу,

0084    да јој ђецу у бешику шика,

0085    и држа је петнаест годинах,

0086    пак је посла нека дома иде.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Crnogorka