Добро дошли на Српску енциклопедију

Меша Селимовић

Меша Селимовић или Мехмед Селимовић (Тузла, 26. април 1910 — Београд, 11. јул 1982), српски књижевник познат по својим делима Дервиш и смрт и Тврђава.

Живот и рад

Породица и школовање у Тузли

Мехмед Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. у Тузли од оца Алије и мајке Паше.1) Рођен је у богаташкој породици.2) Његови су били пореклом из Билеће.3) Његов деда и преци били су златари, а отац је био велепоседник.4) Његов отац Алија је захваљујући богатству живео доста лагодно и неодговорно уживајући у лову, пићу, друштву, аутомобилима и женама.5) Алија је основао прву шпедицију у Тузли и бавио се превозом мајевичког угља.6) Меша Селимовић је заједно са својих неколико сестара и браће био везан за мајку.7) Меша је већ рано много читао од Андерсенових бајки, Змаја Јовановића, Карла Маја, Дикенса све до Достојевског, који га је одушевио.8) За време његовога школовања у Тузли отац му је изгубио сав иметак и потпуно је пропао.9) У четвртом разреду гимназије издавао је школски лист, у коме је објавио своју прву причу. У тузланској гимназији дружио се углавном са Србима, јер га је прогонила прича, коју је слушао од родитеља, како су његови преци прешли на ислам, да би очували свој велики иметак.10) Много је пливао, играо фудбал и свирао на гитари. Матурирао је 1929. године у Тузли.11)

Студиј у Београду

Уписао се 1929. на Правни факултет у Београду.12) Пошто није био одушевљен студијем права упутио је новембра 1930. молбу ректору да му се дозволи прелаз на филозофски факултет.13) Одобрен му је прелаз и призната су му два семестра, па се крајем 1930. уписао на Филозофски факултет.14) За време студија био је један од бољих фудбалера БУСК-а (београдски универзитетски спортски клуб).15) Дипломирао је марта 1934. српскохрватски језик, југословенску књижевност, чешки језик, народну историју и руски језик.16)

Професор у Тузли

Након завршетка студија вратио се у Тузлу, у којој је 9. априла 1935. постављен за наставника Грађанске школе трговачког смера.17) Због нарушеног здравља ослобођен је служења војске.18) Од јесени 1936. постављен је за суплента на тузланској гимназији.19) Меша Селимовић је постао један од истакнутијих чланова Сокола, а био је и члан управе Соколске жупе.20) Вежбао је у Соколу и редовно је играо фудбал.21) Поред тога држао је хонорарне часове у Бехрамбеговој медреси.22) Положио је професорски испит 14. маја 1939.23) Дружио се доста са комунистима, па је у полицији био уписан као присташа комуниста.24)

У партизанима

Меша је од августа 1941. започео илегални рад против окупатора.25) Његов брат Теуфик је отишао у партизане. Крајем августа 1942. Меша Селимовић је ухапшен заједно са средњим братом и најмлађом сестром, пошто су усташе приликом претреса његове куће нашле неколико летака упућених рударима.26) Били су везани 42 дана у ланце, а онда су остали 80 дана у судском затвору заједно са целом похапшеном групом.27) За њих су се заузимали многи угледни грађани Тузле. Након 120 дана цела група је пуштена. Меша Селимовић је касније 1949. због тога догађаја био испитиван пред партијском комисојом, којој је тврдио да није никога издао за време истраге.28) Након изласка из затвора Меша је отишао у Кладањ, а одатле у партизанску бригаду на Мајевици.29) Постао је члан Комунистичке партије Југославије.30) Марта 1943. постављен је за члана Агитпропа Обласног комитета КПЈ за источну Босну.31) У партизанима се оженио Десом Ђорђић.32) Децембра 1943. постављен је за политичког комесара Тузланског одреда, у чијем саставу се борило око 700 партизана.33) Постао је и један од сарадника најпре листа Ослобођење, а онда Фронта слободе.34) Априла 1944. вратио се на дужност у Агитпроп Обласног комитета.35) У лето 1944. био је у Бирчу члан Просветног одсека Иницијативног народноослободилачког одбора за Источну Босну.36)

Стрељање брата

Тузла је ослобођена децембра 1944. Мешин старији брат Шефкија Селимовић постаљен је за руководиоца Одсека за располагање заплењеном непријатељском имовином.37) Пошто је Шефкијина кућа била опљачкана, а очекивао је да му се врати жена, он је сматрао да има права да узме кревет, ормар и столицу и нешто ситница.38) Одмах је ухапшен због крађе народне имовине, али након конзултација са Цвијетином Мијатовићем, секретаром Обласног комитета, узимајући у обзир да је из угледне партизанске породице, одлучено је да се лиши чина и пошаље у јединицу као обични војник.39) Неки борци су се жалили, када су га видели на слободи, па је по новој одлуци предан војном суду, који га је осудио на смрт.40) Братова смрт тешко је погодила Мешу Селимовића и изгледа да је то имало много утицаја и на писање његовог романа Дервиш и смрт.41)

У Београду (1945—1947)

Меша је премештен у Београд за начелника Оделења за публикације Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.42) У Београду му се јуна 1945. родила ћерка Слободанка.43) У Београду је лета 1945. упознао и заљубио се у Дарославу Божић, због које је напустио жену и дете.44) Напуштена жена га је пријавила да живи са бившом буржујком, па је био 1947. био саслушаван пред партијском комисијом због повреде комунистичког морала.45) Кажњен је августа 1947. искључењем из Комунистичке партије.46) У Београду је радио у Комисији за културу владе ФНРЈ и постао је начелник за културне везе са иностранством.47) У часопису Наша књижевност објавио је 1946. прву приповетку Пјесма у Олуји.48) У лето 1947. био је члан делегације југословенских уметника на отварању изложбе југословенског сликарства и вајарства у Совјетском Савезу.49)

У Сарајеву

Постављен је септембра 1947. за професора Више педагошке академије у Сарајеву.50) Становао је најпре код пријатеља Исмета Мујезиновића. Објављена му је прва књига Увријеђени човијек.51) Добио је 1948. награду владе Босне и Херцеговине за књижевност.52) Припремио је 1949. збирку приповедака У олују, али рукопис је изгубљен у издавачкој кући.53) Поново је јуна 1949. примљен у Комунистичку партију.54)

Објављена му је 1950. збирка приповедака Прва чета.55) Именован је за члана редакције Књижевних новина.56) Уређивао је једно време часопис Бразда.57) Постављен је за доцента новооснованог Филозофског факултета у Сарајеву, на коме је предавао романтизам.58) Међутим 1953. није прошао приликом реизбора, па је три године био без сталног запослења.59) У то време је веома тешко живео и морали су да продају своје ствари да би преживели.60) Босна филм је 1953. према сценарију Меше Селимовића снимала играни филм Кућа на обали.61) По његовом сценарију сниман је филм Палма у снијегу. Јоже Гале је 1956. снимао филм по његовој приповеци Туђа земља.62) Много је у то време писао у ослобођењу и Борби и деломично је од тога живео.63) Држао је књижевна предавања. Постао је 1956. члан колектива Народног позоришта у Сарајеву.64) Преводио је драме са руског, драматизовао је романе, а режирао је драму На прелому.65) Почетком 1959. заједно са Владом Јабланом режирао је Толстојев Рат и мир.66) Од 1960. радио је као уредник у издавачкој кући Веселин Маслеша.67) Ту је 1961. објавио књигу Туђа земља. У Свјетлости је 1961. објавио своју први роман Тишине.68) За тај роман добио је Шестоаприлску награду града Сарајева. У јесен 1961. постављен је за главног уредника издавачког подузећа Свјетлост.69) Као главни уредник водеће издавачке куће у Босни и Херцеговини понашао се коректно према писцима, а у сукобу власти и писаца, стајао би на страну писаца.70) Почетком 1962. изабран је за председника Удружења књижевника Босне и Херцеговине.71) На том месту остао је до 1963.

Дервиш и смрт

У то време почео је и писање романа Дервиш и смрт.72) Био је разапет пред дилемом, шта је он након стрељања брата, да ли је закржљали брат или несигурни дервиш.73) Питао се да ли је изгубио људску љубав или је оштетио чврстину вере, изгубивши тако све.74) Питао се да ли је изгубио људски лик или веру или обоје.75) На 7. конгресу Савеза књижевника Југославије 1964. изабран је за председника.76) Тада се зближио са Добрицом Ћосићем.77) Свјетлост је 1965. објавила његов роман Магла и месечина.78) Роман Дервиш и смрт изашао је у септембру 1966. у издању Свјетлости.79) Роман је најпре био назвао Четири златне птице, а онда му је на наговор Ристе Трифковића дао наслов Дервиш и смрт.80) Критика је веома повољно дочекала излазак тога романа. Меша је у одговору на неке критике написао да је писао роман о трагедији човека, који је био толико индоктриниран да догма којој служи постане суштина његовог живота и да пошто је промашио љубав да маши и живот.81) Говорио је да је дервиш сваки човек, који верује у одређену идеологију без обзира коју и какву.82) Дервиш и смрт карактеризира као књигу о љубави и мржњи, о сукобу догме и живота, личном и неличном, издвојеном и општем.83) Роман је већ фебруара 1967. једногласно изабран за НИН-ов роман године.84) Током 1968. издавачи из Америке, Енглеске и Немачке узели су права да објаве роман Дервиш и смрт, а роман је преведен на француски и мађарски.85) Атеље 212 извео је 1971. драматизацију Дервиша и смрти.86) Матица српска издала је његову књигу За и против Вука.87) Изабран је 1968. за дописног члана САНУ.88) Награђен је 1969. Његошевом наградом.89) У Сарајеву су 1970. објављена Сабрана дела Меше Селимовића, а међу њима је била Тврђава, која је побудила посебно интересовање јавности.90) О Тврђави је рекао да она за њега представља један шири симбол, све што одваја људе, попут религије, нације, државе, убеђења, предрасуде и све што затвара појединце и заједнице према другима.91) Народно позориште у Сарајеву је 1971. извело драму Тврђава.92) Током 1971. покренута је иницијaтива да се предложи за Нобелову награду.93)

Сукоб са делом комунистичког водства

Када је Добрица Ћосић искључен из Централног комитета Савеза комуниста Србије због говора о Косову, тада га је Меша позвао у госте у Сарајево.94) Та посета и одважна подршка нису остали незабележени у Сарајеву.95) После тога Меша је месеца дана био Ћосићев гост у Београду.96) Пожелео је да се пресели у Београд, али његов блиски пријатељ Цвјетин Мијатовић га је убедио да се не сели.97) Изабран је 1969. у Управни одбор Српске књижевне задруге.98) Када је у јесен 1970. објавио је да жели да оде из Сарајева, напала га је у отвореном писму група младих писаца, а Меша је онда демантовао вест да одлази из Сарајева.99) Добио је 1970. награду АВНОЈ-а.100) Доживео је први мождани удар јуна 1971. године.101) У пензију је отишао средином 1972. године.102) Када је политичко руководство Србије 1972. осудило активност Српске књижевне задруге, тада је Меша Селимовић одбио да поднесе оставку на чланство у Главном одбору Српске књижевне задруге.103) Одбио је и да прими партијски материјал.104) На седници Централног комитета Савеза комуниста БиХ (ЦК СК БиХ) Исмет Кресо је говорио о филистру са ореолом мученика, са отвореним алузијама на Мешу Селимовића.105) Током децембра 1972. радна група ЦК СК БиХ расправљала је са Мешом о његовом одбијању да прими материјале и о Српској књижевној задрузи.106) Бранио се од етикете национализма, а бранио је и рад Српске књижевне задруге, коју су комунисти нападали због Добрице Ћосића.107)

Одлазак у Београд

Преселио се 1973. у Београд.108) Када је одлазио из Сарајева није узео партијску повезницу.109) Писао је 12. јуна 1973. редакцији Политике због политичке осуде књиге Предрага Палавестре Послератна српска књижевност 1945—1970.110) Палавестри су политички замерали да је босанске књижевнике унео у српску књижевност, па је Меша Селимовић тим поводом нагласио да је он из муслиманске породице из Босне, али да је по националној припадности Србин.111) Током 1976. објавио је следећу изјаву: Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика.112) Политика је одбила да штампа изјаву, у којој се Меша Селимовић експлицитно изјашњава као Србин.113) Када је написао роман Острво, његова бивша издавачка кућа Свјетлост одбила је 1973. да штампа роман.114) Роман Острво објавила је онда Просвета 1974. године.115) Телевизија Сарајево је одгађала приказивање припремљене емисије о Меши Селимовићу.116) Током 1974. снимљен је филм Дервиш и смрт у режији Здравка Велимировића. Објавио је 1976. Сјећања.117) Крајем 1976. и почетком 1977. провео је 82 дана на клиници за унутрашње болести Војномедицинске академије и онда је поново током пролећа био 42 дана у болници.118) Од тада је стално боловао. Умро је 11. јула 1982. у Београду.119)

Литература

  • Радован Поповић, Живот Меше Селимовића, БИГЗ, Београд, 1988.
1) , 2) , 3) , 4) , 5)
Радован Поповић, 1988, стр. 11
6)
Радован Поповић, 1988, стр. 13
7)
Радован Поповић, 1988, стр. 16
8) , 9) , 10) , 11) , 12)
Радован Поповић, 1988, стр. 17
13) , 14) , 15)
Радован Поповић, 1988, стр. 19
16)
Радован Поповић, 1988, стр. 22
17) , 18) , 19)
Радован Поповић, 1988, стр. 23
20) , 22)
Радован Поповић, 1988, стр. 24
21) , 23)
Радован Поповић, 1988, стр. 25
24) , 25)
Радован Поповић, 1988, стр. 26
26) , 27) , 28)
Радован Поповић, 1988, стр. 30
29) , 30) , 31) , 32) , 34)
Радован Поповић, 1988, стр. 32
33)
Радован Поповић, 1988, стр. 32-33
35)
Радован Поповић, 1988, стр. 33
36) , 37) , 38) , 39)
Радован Поповић, 1988, стр. 34
40)
Радован Поповић, 1988, стр. 35
41)
Радован Поповић, 1988, стр. 36
42)
Радован Поповић, 1988, стр. 37
43) , 44)
Радован Поповић, 1988, стр. 38
45) , 46) , 47) , 48) , 49)
Радован Поповић, 1988, стр. 39
50) , 51)
Радован Поповић, 1988, стр. 42
52) , 53)
Радован Поповић, 1988, стр. 43
54)
Радован Поповић, 1988, стр. 44
55) , 56)
Радован Поповић, 1988, стр. 45
57)
Радован Поповић, 1988, стр. 47
58)
Радован Поповић, 1988, стр. 46
59) , 60)
Радован Поповић, 1988, стр. 49, 90
61) , 63)
Радован Поповић, 1988, стр. 49
62)
Радован Поповић, 1988, стр. 50
64)
Радован Поповић, 1988, стр. 53
65) , 66)
Радован Поповић, 1988, стр. 56
67) , 68)
Радован Поповић, 1988, стр. 58
69) , 70) , 71) , 72)
Радован Поповић, 1988, стр. 59
73) , 74) , 75)
Радован Поповић, 1988, стр. 65
76) , 77) , 78)
Радован Поповић, 1988, стр. 72
79)
Радован Поповић, 1988, стр. 77
80) , 81) , 83)
Радован Поповић, 1988, стр. 80
82) , 86) , 93)
Радован Поповић, 1988, стр. 126
84)
Радован Поповић, 1988, стр. 86
85) , 88)
Радован Поповић, 1988, стр. 97
87)
Радован Поповић, 1988, стр. 89
89)
Радован Поповић, 1988, стр. 113
90)
Радован Поповић, 1988, стр. 115
91)
Радован Поповић, 1988, стр. 116
92)
Радован Поповић, 1988, стр. 125
94)
Радован Поповић, 1988, стр. 104
95) , 96) , 97)
Радован Поповић, 1988, стр. 105
98)
Радован Поповић, 1988, стр. 107
99) , 100)
Радован Поповић, 1988, стр. 120
101)
Радован Поповић, 1988, стр. 127
102)
Радован Поповић, 1988, стр. 130
103) , 104) , 105)
Радован Поповић, 1988, стр. 131
106)
Радован Поповић, 1988, стр. 132
107)
Радован Поповић, 1988, стр. 132-133
108)
Радован Поповић, 1988, стр. 143
109)
Радован Поповић, 1988, стр. 147
110)
Радован Поповић, 1988, стр. 144-145
111)
Радован Поповић, 1988, стр. 145
112)
Радован Поповић, 1988, стр. 166
113)
Радован Поповић, 1988, стр. 146-147
114) , 116)
Радован Поповић, 1988, стр. 148
115)
Радован Поповић, 1988, стр. 151
117)
Радован Поповић, 1988, стр. 164
118)
Радован Поповић, 1988, стр. 168
119)
Радован Поповић, 1988, стр. 176
Штампање