Добро дошли на Српску енциклопедију

Теодор Крачун

Теодор Крачун или Теодор Димитријевић Крачун (1732?—Сремски Карловци,10. април 1781) 1) је био највећи сликар српског барока.

Непоуздани подаци

Веома су ретке поуздане вести о његову животу.2) Претпоставља се да је на подручје Хабзбуршке монархије дошао са родитељима након пада Београда 1739.3) Живео је у Сремским Карловцима, у којима је стекао прва знања из сликарства.4) Вељко Петровић је једном приликом тврдио да је најпре учио код домаћих мајстора и да је после похађао Бечку сликарску академију, а други пут је тврдио да се ништа не зна поуздано.5) Једни су тврдили да је био у радионици Димитрија Бачевића, али састављач његове монографије Лазар Мирковић је тврдио да се није школовао код Бачевића.6)

Иконостаси

Међу најстарија његова дела спада икона Богородице са Христом из цркве Светог Николе у Старом Сланкамену.7) Први иконостас радио је 1772. заједно са Лазаром Сердановићем и Јованом Исаиловићем за цркву Светог Георгија у Сомбору.8) За ту цркву сликао је иконостас, певницу, проповедаоницу,архијерејски стол, Христов гроб и три иконе.9) Тај иконостас је 1860их пренешен у Кулу, где је изгорео.10)

Између 1772. и 1774. сликао је иконостас и епископски престо цркве Светог Кузмана и Светог Дамјана у Нештину.11) У тој цркви су и две његове иконе: Богородица са Христом и Крунисање Богородице.12) У Сремској Митровици је 1775. насликао иконостас цркве Светог Стефана архиђакона, али цели иконостас није чисто његов рад.13) Ту је насликао и део икона, а постоје и иконе, које су дело других сликара.14) За цркву манастира Новог Хопова сликао је 1776. иконостас, који је страдао, када је манастир био запаљен у Другом светском рату.15) Иконостас сеоске цркве у Сусеку сликао је 1779.16) На том иконостасу илустровао је поред осталих тема Христове муке.17)

Иконостаси Саборне цркве

Постао је толико цењен да је добио посао да ослика два иконостаса у Саборној цркви у Сремским Карловцима.18) Та црква подигнута је од 1758. до 1762. и представљала је најрепрезантивнију грађевину српског барока.19) Оба иконостаса у тој цркви израдио је Теодор Крачун вероватно од 1771. до 1781.20) Велики иконостас Саборне цркве радили су од 1780. заједно Теодор Крачун и Јован Орфелин.21) Теодор је умро за време тих радова 10. априла 1781.22)

Портрети

Поред иконографије сликао је и портрете. У Будимпешти је откривен бакрорезни портрет Павла Ненадовића, који је рађен по Крачуновом цртежу.23) Врхунац портретне уметности достигао је портретом Јована Јовановића, који је тада био хоповски архимандрит. Насликао је портрет Павла Ненадовића.

Барокни сликар

Вељко Петровић и Милан Кашанин су за њега сматрали да је барокни сликар који је привржен старој иконографији.24) Међутим Лазар Мирковић је тврдио да се придржава барокног стила и да се на његовим иконама тек незнатно види српсковизантијски зоографски стил.25) Сматра се да је он обележио победу западњачког духа у српској уметности.26) Његове барокне игре су засноване на привржености светло-тамним позоришним ефектима.27) Показивао је смисао за продубљивање простора превазилазећи линеарну перспективу.28) Један је од највећих мајстора атмосфере у новијем српском сликарству.29) Стварао је сигурне композиционе везе својих малих икона са рипидима и са деловима иконостаса.

Литература

  • Д. Медаковић, 1986, наслов Српска уметност XVIII века, аутор Дејан Медаковић, издање Историја српског народа књига 4 том 2, година 1986, издавач Српска књижевна задруга, место Београд, стр. 245-349
  • http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf М.Лесек: Теодор Крачун, Матица српска Одабране биографије том 5
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, стр. 471
1)
ЖИ http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf М. Лесек: Теодор Крачун, Матица српска Одабране биографије том 5
2) , 5)
Д. Медаковић, 1986, стр. 283
3) , 4) , 7) , 10) , 11) , 12) , 15)
Теодор Крачун, Матица српска Одабране биографије том 5
6)
Д. Медаковић, 1986, стр. 284
8)
Д. Медаковић, 1986, стр. 284,285
9)
Д. Медаковић, 1986, стр. 285
13) , 14) , 16)
Д. Медаковић, 1986, стр. 286
17) , 18) , 19) , 20)
Д. Медаковић, 1986, стр. 287
21)
Д. Медаковић, 1986, стр. 288
22)
Д. Медаковић, 1986, стр. 295
23)
Д. Медаковић, 1986, стр. 294
24) , 25)
Д. Медаковић, 1986, стр. 289
26) , 27) , 28) , 29)
Д. Медаковић, 1986, стр. 290
Штампање