Сремски Карловци

Сремски Карловци, градско насеље у Србији у општини Сремски Карловци у Јужнобачком округу, а по свом географском положају припадају североисточном делу Срема. Налази се на десној обали реке Дунав, на самим обронцима Фрушке горе, на 60 km од Београда,¹⁾ 12km од Новог Сада и 9km од Петроварадина, на путу Београд—Нови Сад. Према попису из 2011. у Сремским Карловцима је живело 8.750 становника.²⁾ Сремски Карловци су једино насеље у општини Сремски Карловци.

Сремски Карловци су познати по још неким називима на другим језицима: нем. Karlowitz, Carlowitz, мађ. Karlóca, тур. Karlofça. Од 18. века носи и назив „Српски Сион“.³⁾

Сремски Карловци имају повољан географски положај. Налазе се на обронцима Фрушке Горе и на десној обали Дунава, једној од најважнијих природних саобраћајница за југоисточну и централну Европу, на магистралном путу Београд—Суботица и међународној прузи Истанбул—Варшава.⁴⁾

Леже на крајњем североистоку Срема.⁵⁾ Општина Сремски Карловци припада Срему, а један њен део, Ковиљски рит, налази се на подручју Бачке. На западу и југу граничи се са општинама Инђијом и Иригом, а на северу са Градом Нови Сад. Посебна специфичност општине је да се на њеној територији, осим града Сремских Карловаца, не налази ни једно друго насељено место.⁶⁾

Овај град има средњу годишњу температуру ваздуха 11,8°C, са средњом месечном темпаратуром најнижом у јануару (0,1°C) и највишом у јулу (23,6°C). Средња годишњу влажност ваздуха износи 76%, а просечна годишња количина падавина је 586 мм. Највеће падавине су у мају (76 мм), а најсушнији период је у септембру (33 мм). Најчешћи је ветар из југозападног правца, и то у периоду од маја до октобра. Кошава дува из југоисточног правца, али се она у насељу слабије осећа, јер је оно заштићено шумским појасом. Средња годишња сума осунчавања је 2.162 сата, најсунчанији су јул и август. Најважније климатске факторе представљају Дунав и Фрушка Гора.⁷⁾

Изградњом насипа за међународни пут и железничку пругу, од 1971. године насеље се више не налази уз саму обалу Дунава.⁸⁾ Кроз насеље протиче стални Стражиловски поток.⁹⁾

Сремски Карловци поседују обиље вегетације, којој погодује плодна подлога. Готово две трећине површине насеља, односно око 1.700 ха, прекривају шуме, које су наставак фрушкогорја. У насељу се налазе и уређене зелене површине: Дворска башта и неколико паркова.¹⁰⁾

Дворска башта површине 12 хектара је настала по налогу патријарха Рајачића 1848. За уређивање парка доведени су стручњаци из Беча. Из тог периода је остало неколико споменика природе, од којих су најважнији стабло тисе и бор висине 40мм. У Дворској башти се гаји око 180 врста листопадног дрвећа и 35 врста четинара.¹¹⁾

Парк поред Патријаршијског двора је површине 2 хектара. У њему се налази 14 заштићених објеката природе, међу њима је најзначајније стабло платана, у порти Доње цркве, јединствено на подручју Војводине, по димензијама и старости.¹²⁾

в. Историја Сремских Карловаца

У Сремским Карловцима је сачуван известан број важних грађевина из 18., 19 и почетка 20. века. Истичу се следеће знаменитости:

• Саборна црква Светог Николе је изграђена на иницијативу митрополита Павла Ненадовића, на темељима старе средњевековне цркве, која је срушена и чији најстарији спомен потиче из 1532-1533. године. Зидање храма је започето 1758. године, а завршено 1762. године.¹³⁾ Изграђена је у стилу типичне барокне архитектуре. Иконостас је насликао Теодор Крачун, а после његове смрти довршио га је Јаков Орфелин (1780—1781¹⁴⁾. Уљане композиције на зидовима цркве је насликао Паја Јовановић.¹⁵⁾ Украсни део торњева и малог кубета је пројектовао Захарије Орфелин. У крипти храма су сахрањени митрополити Павле Ненадовић, Стефан Стратимировић, Јосиф Рајачић и Герман Анђелић, као и сликар Теодор Крачун.¹⁶⁾
• Црква увођења у храм пресвете Богородице, православни храм из 1746, садржи барокни иконостас који је сликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих сликара из Сремских Карловаца.
• Зграда некадашње Патријаршије, сада митрополије (1892—1894) је настала по нацртима архитекте Владимира Николића, на месту где се налазио стари двор (Пашин конак).¹⁷⁾ Њен стил је мешавина барокне и неоренесансне фасадне архитектуре.
• Капела мира на педесетак метара изнад старе дрвене дворане у којој је склопљен Карловачки мир изграђена је католичка капела најпре 1710. године. По узору на првобитну грађевину постављена су четири улаза, за зараћене стране. У некој од каснијих обнова „турски улаз“ је зазидан. Због дотрајалости капела је порушена и сазидана је нова почетком 19. века. Она је 1808. проглашена државним спомеником. Радови на њеној обнови вршени су у више наврата: 1814, 1855, 1884, 1923, 1948,¹⁸⁾ 2008. године. Византијског је стила, у облику турског шатора, са неколико гробова у порти и племићким грбом на једном, у коме се претпоставља да почива млетачки посланик, који је ту умро за време преговора.¹⁹⁾
• Римокатоличка црква Светог Тројства, се први пут спомиње 1735.
• Карловачка гимназија, изграђена крајем 18. века и поседује богату библиотеку са око 18.000 књига. Ово је најстарија школска библиотека у Србији. У њеном фонду се налазе ретке рукописне и штампане књиге.²⁰⁾
• Православна богословија у Сремским Карловцима је почела са радом 1. фебруара 1794, а основао ју је митрополит Стеван Стратимировић.
• Фонтана четири лава, из 1799. саграђена да би обележила изградњу првог система канализације у граду.
• Градска кућа, грађена 1808—1811, у стилу неокласичне архитектуре.
• На Стражилову, вису недалеко од града, и омиљеном излетишту Карловчана, добровољним прилозима је 1883. подигнут надгробни споменик у облику пирамиде, чији су камени блокови доношени из разних крајева у којима су живели Срби (Клек, Вршац, Пљешевица, Велебит, Авала, Ловћен, Динара, Фрушка Гора). Споменик су урадили архитекта Светозар Ивачковић и каменорезац Петар Кутуси. Током II светског рата усташе су разрушиле гроб. Поново је обновљен приликом стогодишњице Бранкове поезије (1953).²¹⁾ У подножју Стражилова 1972. године је подигнут споменик Бранку Радичевића, рад вајара Јована Солдатовића.
• Карловачки Стефанеум, из 1903, према пројекту архитекте Владимира Николића,²²⁾ најважније међу архитектонским здањима с почетка 20. века, такође у стилу неокласике. У њој се данас налази Институт српског народа и дијаспоре.

• Ризница српске православне цркве је смештена у Митрополитском двору. У поставци Ризнице се налазе иконе, литургијски и уметнички предмети, који потичу из цркава и манстира из Далматинске, Славонске, Осјечкопољске и барањске и делом из Сремске епархије, који су спашени из ратом захваћених крајева (1991—1995) и конзервирани у Србији. Изложене су иконе Италокритске школе, настале крајем 16. века, делови иконостаса цркава и капела из Даља (1760) - рад сликара Димитрија Бачевића, Вуковара (1776) - дело Васе Остојића, Велике Бастаје (1785) – сликара Мојсија Суботића, Лисичине (око 1820). У витринама су изложени дискоси, путири, кашичице, панагије, пореклом из Сремске епархије, већином из 18. и 19. века. У музеју се могу видети старе богослужбене књиге, као што су „Октоих“ Божидара Вуковића (1537) и „Београдско четворојеванђеље“ (1552), као и више руских из периода од 16. до 19. века. Такође је изложен већи број портрета црквених великодостојника.²³⁾
• Палата Иларион је изграђена у првој половини 19. века. Кућу је купио Јосиф (световно Илија) Рајачић, пошто је изабран за митрополита. Била је намењена његовом синовцу Александру Рајачићу, који је заједно са њим дошао да живи у Карловцима. Митрополит је и сам често боравио у њој. Кућа је добила данашњи изглед 1920. године, када је надограђена и тада јој је уређена и башта. Године 1947, у један део палате Илион је усељен Градски музеј Сремских Карловаца. Музеј се од 1963. године налази у сасатаву Музеја града Новог Сада, а сада носи назив Завичајна збирка Сремски Карловци. У музеју се налази изложба о Бранку Радичевићу, сељачка кухиња с краја 19. и почетка 20. века, слике Милића од Мачве, акварели Светомира Лазића и свечана трпезарија породице Рајачић.²⁴⁾

Према попису из 2011. године у насељу Сремски Карловци живи 8.750 становника (4.527 жена и 4.223 мушкараца)²⁵⁾, од чега 82,2% чине пунолетни становници.²⁶⁾ Просечна старост становништва износи 42,2 године.²⁷⁾ (43,4 жене и 40,9 мушкараци).²⁸⁾ Ово насеље је углавном насељено Србима.²⁹⁾

За већину становника 8.191 (93,61%) је матерњи језик српски.³⁰⁾

По вероисповести највећи део становништва су хришћани, православне вере 6.908 (78,95%), затим католичке вере 1.003 (11,46 %),³¹⁾ док се верски не изјашњава њих 527 (6,02%) или су атеисти 170 (1,94%).³²⁾³³⁾

Етнички састав према попису из 2011: ³⁴⁾

• Срби, 6.820, 77.94%
• Хрвати, 576, 6.58%
• Мађари, 182, 2.08%
• остале групе мање од 1% свака

Карловачки митрополити и патријарси Српске православне цркве од 1690. до 1920:

• Арсеније III Црнојевић 1690-1706
• Исаија Ђаковић 1707-1708
• Софроније Подгоричанин 1710-1711
• Викентије Поповић 1713-1725
• Мојсије Петровић 1725-1730
• Вићентије Јовановић 1731-1737
• Арсеније IV Јовановић Шакабента 1737-1748
• Исаија Антоновић 1748-1749
• Павле Ненадовић 1749-1768
• Јован Ђорђевић 1769-1773
• Вићентије Јовановић Видак 1774-1780
• Мојсије Путник 1781-1790
• Стефан Стратимировић 1790-1836
• Стефан Станковић 1837-1841
• Јосиф Рајачић 1842-1861, од 1848. патријарх
• Самуило Маширевић 1864-1870
• Прокопије Ивачковић 1874-1879
• Лаза Поповић 1877-1945
• Герман Анђелић 1881-1888
• Георгије Бранковић 1890-1907
• Лукијан Богдановић 1908-1913

Друге личности:

• Урош Кнежевић, српски сликар
• Лукијан Мушицки, српски лингвиста, филозоф, писац
• Илија Округић, католички свештеник и књижевник.
• Максим Суворов, учитељ
• Димитрије Анастасијевић Сабов, угледни српски трговац
• Стефан Шупљикац, војвода српски
• Ђорђе Стратимировић, српски војсковођа
• Бранко Радичевић, српски песник
• Иларион Руварац, српски историчар, ректор Карловачке богословије, академик

• Сремски Карловци , аутор Жарко Димић, место Нови Сад, година 2007, ИСБН 978-86-8569-23-3, уредник Душан Вујичић, издавач Платонеум
• Културна ризница, 2005, наслов Културна ризница Србије, стр. 536-537, уредник Јован Јанићијевић, место Београд, година 2005, ИСБН 86-7547-069-X, издавач ИДЕА
• Попис 2011 - старост и пол, 2012 http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Starost%20i%20pol-Age%20and%20sex.pdf, наслов Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији - Старост и пол, издавач Републички завод за статистику, ИСБН 978-86-6161-028-8, место Београд, година 2012, уредник Зоран Јанчић, приступ 21. 6. 2014.
• Попис 2011 - Национална припадност, 2012 http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf, наслов Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији - Старост и пол, издавач Републички завод за статистику, ИСБН 978-86-6161-025-7, место Београд, година 2012, уредник Зоран Јанчић, приступ 21. 6. 2014.
• Статистички годишњак, 2012 http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2012/pdf/G20122007.pdf, наслов Статистички годишњак Републике Србије 2012, издавач Републички завод за статистику, ИССН 0351-4064 , место Београд, година 2012, уредник Андра Милојић, приступ 21. 6. 2014.
• Попис 2011 - Вероисповест, 2013 http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf, наслов Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији - Вероисповет, матерњи језик и национална припадност, издавач Републички завод за статистику, ИСБН 978-86-6161-038-7, место Београд, година 2013, уредник Зоран Јанчић, приступ 21. 6. 2014.
• Mузеј Нови Сад, Завичајна збирка http://museumns.rs/node/91, наслов Завичајна збирка Сремски Карловци, издавач Mузеј Града Новог Сада, година 2013, приступ 21. 6. 2014.
• Водич – Музеји и галерије Новог Сада и Војводине, аутор Лидија Мустеданагић, Владимир Митровић, издавач Музеј Града Новог Сада, година 2006, ИСБН 86-7637-019-2
• Споменици културе, Капела мира http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=702, наслов Споменици културе у Србији - Место карловачког мира 1699. године, издавач Национални центар за дигитализацију, приступ 21. 6. 2014.
• http://www.sgd.org.rs/publikacije/globus/33/008%20Penic%20M.,%20Gajic%20T.%20-%20TURISTICKO-GEOGRAFSKI%20PRIKAZ%20SREMSKIH%20KARLOVACA.pdf, наслов Туристички и географски приказ Сремских Карловаца, аутор Мирјана Пенић, Тамара Гајић, година 2008, часопис Глобус, број 33, издавач Српско географско друштво, уредник Миодраг Милинчић, приступ 21. 6. 2014.
• http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/NBJA-020002369&p=084&e=f&w=1163&h=866, наслов Позориште у Срба, аутор Светислав Шумаревић, година 1939, место Београд, стр. 82-84, издавач Луча, библиотека Задруге професорског друштвa, приступ 22. 6. 2014.
• Галерија Матице српске, Историзам http://www.galerijamaticesrpske.rs/istorizam.html, наслов Историзам, место Нови Сад, издавач Галерија Матице српске, приступ 22. 6. 2014.
• http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/likovna_36.pdf, наслов Мајска скупштина 1848 Павла Симића између патриотске иконе и уметничког дела, аутор Катарина Митровић, стр. 125-145, часопис Зборник Матице српске за ликовне уметности, број 36, година 2008, ИССН 0352-6844, уредник Александар Кадијевић, издавач Матица српска, приступ 23. 6. 2014.
• http://novinenovosadske.rs/top-pet-novosadskih-eksponata/, наслов Топ пет новосадских експоната, датум 26. 5. 2013, аутор О. Гилић, М Божичић, часопис Новине новосадске, место Нови Сад, приступ 23. 6. 2014.
• Споменици културе, Гроб Бранка Радичевића http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1329, наслов Споменици културе у Србији - Гроб Бранка Радичевића на Стражилову, издавач Национални центар за дигитализацију, приступ 23. 6. 2014.
• Војноисторијски институт, 1993, стр. 574 http://www.znaci.net/zb/4_25_1.pdf, наслов Злочини - том 1 Злочини Независне државе хрватске (1941-1945), година 1993, издавач Војноисторијски институт, место Београд, уредник Славко Вукчевић, приступ 23. 6. 2014.

• http://www.karlovci.org.rs/ ТО Сремски Карловци

Sremski Karlovci