Добро дошли на Српску енциклопедију

Светозар Ивачковић

Светозар Ивачковић

Светозар Ивачковић Делиблато, 10. децембар (напомена: у литератури се не наводи да ли је датум по Грегоријанском или Јулијанском календару) 1844 — Београд, 30. јануар 1924, је био српски архитекта при Министарству грађевина.

Биографија

Родио се 10. децембра 1844. године у Делиблату, од мајке Анке и оца Живана. Отац је био капелан код свог стрица попа Андрије, оца патријарха Прокопија Ивачковића.1)

Основну школу је завршио у родном месту, а нижу Реалку у Панчеву (1858). У периоду 1859—1862 радио је као шумарски веџбеник2), а затим две године као практикант код белоцркванског Ј. Сигла3) када је градио кулу делиблатске цркве. Сигл га је 1866. препоручио код бечког архитекте А. Рингера, најпре да ради као надничар, а 1867. и као цртач у радионици. Његови радови су на „изложби индустрије“ добили златну медаљу. Истовремено је у Бечу похађао трогодишњи течај у Првој аустријској школи за обуку грађевинских радника (нем. Erste öst Baugewerkschule). Трошкове студија су му плаћали отац и брат Стеван.4)

Друге године студија, ступио је на рад код Ј. Костала, најпре као цртач, а касније и као руководилац радова.5) На јесен 1869. уписао се у специјалну школу за класичну и византијску архитектуру на Академији за ликовну уметност у Бечу6) у класи Теофила Ханзена7). Студије су му најпре финансирали отац и брат. Већ од прве године студија (1870) добијао је стипендије: од Матице српске, од министарства, новосадске црквене општине (1873) и друге. Стипендије је добио и за путовање са професором Теофилом Ханзеном у Италију. На трећој години студија добио је прву награду за нацрт надгробне капеле у Фраунхајду и лично руководио њеном изградњом, што представља и његов први самостални рад. Био је на четвртој години студија када је освојио награду на конкурсу панчевачке црквене општине за изградњу Преображенске цркве. Општина је одлучила да он и руководи њеном изградњом.

На последњој години студија земунски трговац Гргур Хариш наручио му је пројекат породичне гробнице на Земунском гробљу.8) Ивачковић је априла 1874. направио само општи план за надгробну црквицу Св. Димитрија, познату и као Харишева капела, што представља један од његових најранијих радова на територији данашње Србије у српско-византијском стилу. По томе плану уз неке „рђаве измене“, Маркс, обичан зидар, како му је то било могуће и без детаљних планова изградио је црквицу (1874—1878).9)

Студије је завршио 1874. године, после чега се преселио у Панчево, где је до 1877. руководио радовима на цркви коју је пројектовао.10) Ова црква је његово главно дело у области црквене архитектуре, по којој је остао забележен као један од најбољих покушаја да се успостави стари српски стил.11)

Ценећи његов рад на пољу неимарства, Српско учено друштво га је изабрало12) за свог дописног члана 18/30. јануара 1878. Био је редовни је члан Одбора за науке јестаственичке и математичке (од 1881) и Одбора уметничког (од 1883). За почасног члана Српске краљевске академије изабран је 15/27. децембра 1892.13)

Од 1881. године живео је у Београду.14) Као доброг архитекту, држава Србија га је позвала да реформише грађевинску струку.15) Од маја 1881. до краја 1886. радио је у Министарству грађевина.16)

Пројекат зграде за „Министарство правде и квартета теразијског“ у Београду, у стилу „италијанске обнове“ начинио је по званичној дужности радећи у државној служби. Према подацима које је сам аутор оставио, направљен је као заједнички рад са Јованом Суботићем.17) Зграда је подигнута 1883. године, за потребе Министарства правде и њено грађење се временски поклапило са проглашењем Краљевине Србије, као и подизањем палате Старог двора у непосредној близини, када је на Теразијама постепено стваран репрезентативно-административни центар престонице. Фасада је обликована у академском духу с применом неоренесансних елемената у обради детаља.18) У свом оригиналнон облику имала је два улаза, други улаз је био симетрично постављен на супротном крају зграде, али је затворен, највероватније приликом преправке у лето 1910. године.19) Зграда представља један од најлепших примерака модернизоване ренесансе у Београду.20)

Цркву Св. Нuколе на Новом гробљу у Београду пројектовао је после 1886. године, а њено грађење, које је трајало готово четири године, завршено је до 1893. када је освећена. Био је члан Грађевинског одбора за њено подизање и лично је вршио надзор над извођењем пројекта.21)

Остао је наклоњен црквеној архитектури.22)

У Србији је радио и на оживљавању и уједињењу удружења инжењера и архитеката.23)

Литература

  • Стеван В. Поповић, 1878 http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=29968#page/39/mode/1up , издавач Штампарија А. Пајевића, часопис Орао - велики илустровани календар за 1879. годину, наслов Светозар Ивачковић, аутор Неимар, уредник Стеван В. Поповић, стр. 103-104, 118-120, место Нови Сад, година 1878, приступ 5. 4. 2014.
  • Народна енциклопедија - српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, издавач Биоблиографски завод д.д. , место Загреб, година 1927, уредник Станоје Станојевић, аутор Дежелић Станко, стр. 77
  • http://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/BiografskiRecnik.pdf, наслов Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), место Београд, година 2007, аутор Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, уредник Никша Стипчевић, издавач Српска академија наука и уметности, приступ 2014
  • http://www.mgb.org.rs/images/stories/MGB/pdf/GodisnjakXXV/GGBXXV273-286.pdf, наслов Светозар Ивачковић и Београд, аутор Љубомир Никић, часопис Годишњак, издавач Музеј града Београда, стр. 273-286, број XXV, приступ 5. 4. 2014., место Београд, година 1978
  • Српске илустроване новине, 1881 http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-2585&p=085&w=1198&h=822 , наслов Црква св. Димитрија - Ха­ришева каnела Кслографија - непознатог аутора, часопис Српске илустроване новине, место Нови Сад, стр. 165, 174, број 11, уредник Стеван В. Поповић, година 1881, издавач Штампарија А. Пајевића, приступ 6. 4. 2014.
  • Завод за заштиту споменика културе, Зграда Министарства правде http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_ministarstva_pravde.html, наслов Споменик културе од великог значаја - Зграда Министарства правде, Теразије 41, издавач Завод за заштиту споменика културе града Београда, уредник Милица Грозданић, приступ 6. 4. 2014., година 2010
  • Енциклопедија ликовних умјетности, Загреб 1959–1966. 3
  • Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 1.

Вањске везе

1) , 2) , 3)
Стеван В. Поповић, 1878, стр. 118
4) , 5) , 8) , 10) , 12)
Стеван В. Поповић, 1878, стр. 119
6) , 15) , 23)
Дежелић Станко, 1927, стр. 77
7) , 11) , 14)
Љубомир Никић, 1978, стр. 283
9) , 20)
Љубомир Никић, 1978, стр. 273
13)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 106
16) , 22)
Љубомир Никић, 1978, стр. 282
17)
Љубомир Никић, 1978, стр. 274
18)
Завод за заштиту споменика културе|Зграда Министарства правде
19)
Љубомир Никић, 1978, стр. 275
21)
Љубомир Никић, 1978, стр. 276
Штампање