Добро дошли на Српску енциклопедију

Прокопије Ивачковић

Прокопије Ивачковић (Делиблато, 8. август 1808 — Бела Црква, 11. мај 1881), српски патријарх, карловачки митрополит, румунски митрополит и арадски владика.

Професор на богословији и архимандрит

Прокопијев отац Андрија Ивачковић био је делиблатски парох.1) Прокопије је основну школу завршио у Делиблату, а немачке школе завршио је у Ковину и Вршцу.2) Гимназију је похађао у Оравици и Новом Саду.3) Филозофију (седми и осми разред гимназије) је похађао у Кежмарку.4) Завршио је богословију у Вршцу, а право у Шарошпатаку.5) Након завршених наука отишао је у Сремске Карловце, где се толико допао Стевану Стратимировићу, да га је одмах примио у своју митрополитску канцеларију.6) Замонашен је на Петровдан 1835. у манастиру Гргетегу и у њему је остао једно време.7) Постављен је након тога за дворског калуђера у Сремским Карловцима, где је убрзо постављен за ђакона, а онда за протођакона.8) Митрополит Стеван Стратимировић поставио га је за професора у Богословној школи и на том месту задржао се од 1835. до 1844.9) Стеван Стратимировић произвео га је за архиђакона, а Јосиф Рајачић га је 1843. произвео за синђела и протосинђела.10) Постављен је 1846. за архимандрита манастира Крушедол и на том месту задржао се до 1853.11)

Арадски владика и румунски митрополит

Прокопије Ивачковић изабран је 1853. за епископа арадске епархије.12) Знао је јако добро румунски језик и знао се јако добро прилагодити Румунима, који су га онда сматрали својим.13) На место арадског владике изабран је на предлог Јосифа Рајачића, који је због потреба цркве прешао преко раније свађе са Прокопијем.14) Када су се Румуни 1865. одвојили од карловачке митрополије арадска епархија је потпала под румунског митрополита.15) Након смрти румунског митрополита Шагуне изабран је 1873. за румунског митрополита.16)

Српски патријарх

Након смрти патријарха Самуила Маширевића изборни сабор изабрао је Арсенија Стојковића за новог патријарха, али Беч га није потврдио за патријарха.17) Приликом новог избора Прокопије Ивачковић је 31. јула 1874. изабран за српског патријарха.18) Пензионисан је 11. децембра 1879.19) Једно време живео је у Даљу, а онда се преселио у Белу Цркву, у којој је умро 11. маја 1881.20) Сахрањен је у Саборној цркви у Сремским Карловцима.21)

Литература

  • Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.
  • Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996, ИСБН 929:262.1
  • Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве II, Београд, 2002.
1) , 2) , 3) , 4) , 9) , 15)
Сава Вуковић, 1996, стр. 412
5) , 6) , 7) , 8) , 10) , 11) , 16)
Тодор Ст. Виловски, 1988, стр. 435
12) , 13) , 14)
Ђоко Слијепчевић II, 2002, стр. 11
17) , 18) , 19) , 20) , 21)
Сава Вуковић, 1996, стр. 413
Штампање