Арсеније Стојковић
Рођење: 9. новембар 1804. Мокрин, Аустријско царство Смрт: 10. април 1892. Сентандреја, Аустроугарска Познат као: епископ будимски

Арсеније Стојковић (Мокрин, 9. новембар 1804 — Сентандреја, 10. април 1892), епископ бачки (1852—1892) и епископ будимски. Био је 1874. и 1881. изабран за патријарха Карловачке патријаршије, али аустријски цар је одбио да потврди његов избор.

Рођен је 28. октобра/9. новембра 1804. године у Мокрину у Бачкој,¹⁾ где му је отац Трифун био ђакон и учитељ.²⁾ Школовање је започео у месту рођења,³⁾ а затим 1815.⁴⁾ наставио је у Сентивану (близу Сегедина), где му је отац постао свештеник.⁵⁾

Похађао је, с добрим успехом мађарску гимназију до петог разреда у Сегедину.⁶⁾ Завршио је српску учитељску школу у Сомбору (1821, 1822) са ванредним успехом, а затим је наставио гимназију у Темишвару (1823), па онда богословију у Вршцу (1825) где је био најбољи у свим наукама, филозофију (1827) у Сегедину, а прву и другу годину права (1828, 1829) у Пешти⁷⁾⁸⁾, чиме је завршио школовање.⁹⁾

По завршетку друге године студија у Пешти,¹⁰⁾ замонашио га је 1830. протосинђел Пантелејмон Живковић у фрушкогорском манастиру Раковац. По рукоположењу постао је придворни ђакон митрополита Стратимировића, радећи као консисторни бележник (1830—1835), а истовремено и као професор богословије у Сремским Карловцима (1830—1842). Био је архимандрит манастира Раковац (1839) и манастира Гргетег (1845), а затим мандатор, па администратор Бачке епархије. За будимског епископа је изабран 1853. и на том месту је остао до краја живота.¹¹⁾

После смрти патријарха Самуила Маширевића (1870) постао је администратор Карловачке митрополије.¹²⁾ Са мађарским властима је водио тешку борбу за српска народна и црквена права, па је 1872. уклоњен са тог места, и заведено је ванредно стање, мада је постао омиљен у народу.¹³⁾¹⁴⁾ На Сабору 29. маја/11. јуна 1874. и поред тога што је на гласању епископ Стојковић добио апсолутну већину гласова, Влада није желела да потврди његов избор и забранила му је поновну кандидатуру, а избор је пао на митрополита Румунске цркве Прокопије Ивачковић, који је устоличен јула 1874. у Саборној цркви у Сремским Карловцима. Његов избор потврдили су Франц Јозеф и председник угарске владе Стефан Бито од Сарошфалве. Међутим, Прокопије се пензионисао децембра 1879.¹⁵⁾

На црквеном сабору 1881. Стојковић је поново изабран за патријарха, али му ни тада, аустријски цар ни мађарски краљ нису признали звање.¹⁶⁾ Због тога се сматра неустоличеним партријархом српским, под именом Арсеније V.¹⁷⁾

Био је скроман, примеран,¹⁸⁾ ванредно савестан и вредан калуђер. Био је познат библиофил, иза њега је остала збирка од више хиљада књига која се чува у летњем дворцу будимских епископа у Сентандреји.

Почасни је члан Српског ученог друштва од 30. I 1873 (Гласник Српског ученог друштва XXXVIII, 327).

Умро је 29. марта/10. априла 1892. године,¹⁹⁾ у Сентандреји и сахрањен је у тамошњој Саборној цркви,²⁰⁾ заједно са већином будимских епископа.²¹⁾

• Енциклопедија Новог Сада 27 (2006) 66–67.
• Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.
• M. Тодоровић: A. Стојковић, епископ будимски и његова библиотека. Годишњак Библиотеке MC (1995) 79–87.
• Арсеније Стојковић, владика будимски, Србадија, број 2, уредник Стеван Ђурић, Штампарија јерменскога манастира, Беч, 26. 11. 1874, стр. 13
• Радосав Грујић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1929, стр. 500
• Владика Арсеније Стојковић, Знаменити Срби XIX века, број 2, уредник Андра Гавриловић, Дигитална Народна библиотека Србије, Загреб, 1903, стр. 25-26
• Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996, ИСБН 929:262.1
• Дејан Микавица, Горан Васин, Потврдна диплома патријарха карловачког Прокпија Виачковића, Истраживања, број 22, уредник Дејан Микавица, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2011, стр. 333-338, ИССН 03502112
• Арсеније Стојковић владика будимски, Српска Зора, број 7, Беч, 1879, стр. 131

• Краћа биографија на сајту САНУ

Arsenije Stojkovic