Добро дошли на Српску енциклопедију

Хронологија распада СФР Југославије

Овај чланак даје хронологију неких значајнијих догађаја током процеса распада СФРЈ.

Контроверзне изјаве Јосипа Броза Тита

Постоји неколико изјава Јосипа Броза Тита које доводе у питање његову југословенску националну припадност и питање његове одговорности у процесу разбијања Југославије. Први пут Јосип Броз Тито изјашњава се 1945. године као Хрват по својој националности, затим 1964. године приликом читања националности новом изабраном партијском руководству на 8. конгресу Савеза комуниста Југославије, те у здравици 1970. године на вечери у Опатији. Након тога је његов секретаријат сугерисао да се текст здравице не објави. 1) 2)

С друге стране забележена је његова изјава у Београду 1967. године (Став који је наша партија заузела о националном питању да сваки народ има право, на пуну самосталност све до одцепљења, ако се покаже да је то потребно и корисно за прогресивни развитак.)

1974—1988.

1989

1990.

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

  • 13. јун 1990. - Велики митинг опозиције у Београду, која тражи ванредне изборе и слободу медија. Велики број демонстраната је имао четничка обележија. Испред зграде ТВ Београд дошло је до сукоба полиције и демонстраната.

Јул

Август

  • 19. август2. септембар — Срби из СР Хрватске одржали референдум о питању аутономије Срба у Хрватској.

Септембар

Октобар

  • 19. октобар 1990. На војном полигону ЈНА Гаково, покрај Вировитице, КОС ЈНА тајно снимила бившег генерал-пуковника ЈНА Мартина Шпегеља и сараднике, како планирају обрачун са Србима у Хрватској и припадницима ЈНА, и илегално наоружавање чланова ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске.

Новембар

Децембар

1991.

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

  • 1. мај у Полачи крај Книна убијен Србин Васо Пећер, а у Бршадину, крај Вуковара убијен Србин Стеван Инић.
  • 2. мај - У Борову Селу долази до крвавих сукоба, где су настрадала два мештанина и 12 хрватских полицајаца. Овај догађај је појачао ионако већ напету ситуацију око Вуковара.
  • 2. мај - У Задру долази до организованог рушилачког похода велике групе 2.000 хрватских екстремиста према кућама и викендицама чији су власници Срби, и према локалима фирми из СР Србије.
  • 2. мај - основана Патриотска лига - паравојна организација босанских муслимана.
  • 12. мај — На територији САО Крајине одржан је референдум о томе треба ли САО Крајина да се присаједини Републици Србији и остане у Југославији.
  • 15. мај — Стипе Месић треба да преузме дужност председника Председништва СФРЈ.
  • 19. мај — Хрватска је одржала референдум на којем су се бирачи изјаснили за независност у односу на СФРЈ.
  • 29. мај — Скупштина САО Крајине прогласила је Статут САО Крајине за Уставни закон и изабрала Милана Бабића за председника владе, а Милана Мартића за министра одбране.

Јун

  • јун — Ратко Младић постаје командант 9. корпуса (Книнског корпуса) ЈНА.
  • 10. јун - основане Зелене беретке - паравојна формација босанских муслимана.
  • 25. јун — Хрватска и Словенија прогласиле су независност у односу на Југославију.
  • 25. јун — Конституисана је Велика народна скупштина Славоније, Барање и западног Срема. Одлучено је да се област СБЗС-а конституише као САО СБЗС-а и да треба да се отцепи од Хрватске. Горан Хаџић је изабран за кандидата за председника владе.
  • 26. јун — Дан након проглашења независности Словеније и Хрватске, делегати из ове две републике трајно напуштају Скупштину СФРЈ. На овај начин Скупштина СФРЈ постаје прва „крња“ институција СФРЈ.
  • 26. јун — Савезно извршно веће оценило да су одлуке донете 25. јуна 1991. године о осамостаљењу Словеније и Хрватске нелегалне. СИВ издаје наредбу којом забрањује успостављање граничних прелаза унутар територије СФРЈ. СИВ даје пуно овлашћење Савезном секретаријату унутрашњих послова (ССУП, односно савезна полиција) и Југословенској народној армији (ЈНА) да успостави контролу над државним границама СФРЈ (одлука се односи на граничне прелазе које су запосели словеначки погранични органи).
  • 28. јун — Обавештење за јавност да су јединице ЈНА преузеле контролу граница на територији СР Словеније, и тиме извршиле радне задатке.
  • 28. јун — Јединице ЈНА почеле да напуштају Словенију; последње јединице ЈНА напустиле Словенију 26. октобра 1991.
  • 29. јун — Споразум између председника СИВ-a и председника Председништва Словеније. Споразум налаже да се прекину војне операције, да се рањени припадници ЈНА пребаце у болнице, да се јединице ЈНА повуку са граница и путева у касарне, и да се формира мешовита комисија која ће све то надгледати.

Јул

  • 1. јул 1991Председништво СФРЈ прогласило Стјепана Месића за председника Председништва, а др Бранка Костића за потпредседника. Избору присуствује трочлана делегација Европске заједнице. Четири члана председништва (чланови из СР Србије, САП Војводине, САП Косова и СР Црне Горе) траже писмену гаранцију од ЕЗ да ће Сабор Хрватске и Скупштина Словеније поштовати мораторијум од три месеца на спровођење закона о раздруживању.
  • 12. јул — Председништво СФРЈ прихватило Брионску декларацију од 7. јула 1991. године. Донета одлука да се до 18. јула демобилишу све оружане групе осим ЈНА и редовне полиције (мирнодопски састав). Такође донета одлука да се на границама СФРЈ успостави стање какво је постојало пре 25. јуна и да се деблокирају касарне и војни објекти ЈНА.
  • 18. јул — Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније (дати рок је три месеца).
  • 21. јул — СИВ саставио предлог под називом Договор о функционисању земље у периоду мораторијума. Предлог послат на усвајање Председништву СФРЈ, као и свим републикама СФРЈ.
  • 22. јул — Седница Председништва СФРЈ у Охриду у проширеном саставу. Усвојена заједничка Изјава против употребе силе.
  • 26. јул — Седница Председништва СФРЈ. Председништво констатовало погоршање стања. Усвојен захтев о хитном прекиду ватре у Хрватској. Председништво СФРЈ предлаже Републици Хрватској да не упућује оружане саставе у кризна подручја са већинским српским становништвом.
  • 30. јул — На седници Председништва СФРЈ договорено да се успостави државна комисија која ће контролисати одлуку од 26. јула о прекиду ватре у Хрватској. За руководиоца комисије изабран др Бранко Костић. Стјепан Месић у знак протеста напушта седницу.

Август

  • 1. август — Хрватски председник, Фрањо Туђман је 1. августа 1991. позвао све Хрвате да буду спреми на општи рат.
  • 3. август — Председништво СФРЈ доноси одлуку о апсолутном и неодложном прекиду ватре у Хрватској. Такође донета одлука о обустављању даљих покрета и раздвајању оружаних сукобљених снага у Хрватској. Формирана државна комисија на челу са Др Бранком Костићем која у сарадњи са надлежним органима Републике Хрватске треба да надгледа спровођење ових одлука. Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић се исти дан обратио Сабору Хрватске тражећи да се комисија не прихвати.
  • 6. август - На седници Председништва СФРЈ једногласно усвојена одлука о проглашењу апсолутног и безусловног прекида ватре на територији Републике Хрватске.
  • 13. август - Чланови Главног одбора Српске демократске странке из западне Славоније одржали су седницу у Пакрацу, на којој је одлучено да се прогласи оснивање САО Западне Славоније.
  • 16. август - У Западној Славонији креће велика акција незаконитих хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица.
  • 20. август - Проширена седница Председништва СФРЈ. Закључено да је мир најбитнија претпоставка за договор о будућности СФРЈ.
  • крај августа - Почетак битке за Вуковар.
  • 28. август - Оружани сукоб у Сотину.
  • 31. август - Снаге РВ и ПВО ЈНА принудили на слетање авион Боинг 707 Уганда Еирлајнса на аеродром Плесо код Загреба. Том приликом заплењена је већа количина наоружања јужноафричког порекла који је требао да буде прокријумчарен за полицију Хрватске.3)

Септембар

  • 2. септембар - Припадници МУП-а Хрватске и ЗНГ нападају српско село Јасенаш у Западној Славонији, а исти дан креће акција минирања српских кућа на подручју Подравске Слатине, Дарувара, Бјеловара и Грубишног Поља.
  • 7. септембар - Сви чланови Председништва СФРЈ путују у Хаг на почетак Конференције о Југославији у Хагу (познате и као Мировна конференција о Југославији). Члановима Председништва СФРЈ се придружују председник СИВ-a, шесторица председника југословенских република и савезни секретар за иностране послове. Прва пленарна седница (из затворених врата) одржана 12. септембра.
  • 12. септембар - Оружани сукоб у Товарнику.
  • 14. септембар - 19. септембар - Главни део битке за касарне.
  • 21. септембар - Убијено 13 резервиста ЈНА, на Коранском мосту, крај Карловца од стране специјалних јединица хрватске полиције, које је предводио Михајло Храстов. Четворица резервиста ЈНА преживели.
  • 21. септембар - ЈНА ушла у Товарник.
  • 21. септембар - Припадници МУП-а Хрватске и ЗНГ нападају Иваново Село у Западној Славонији.
  • 18. септембар - На заседању СИВ-a председник Анте Марковић поставља питање о улози коју ЈНА игра у сукобима у Хрватској. Анте Марковић тражи оставку савезног секретара за народну одбрану (ССНО) Вељка Кадијевића и његовог заменика Станета Бровета.
  • 26. септембар - Председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић одбија да одржи седницу. Потпредседник Др. Бранко Костић сазива седницу, позивајући се на Пословник о раду Председништва.
  • 29. септембар - У Бјеловару, припадници хрватске паравојске и полиције нападају касарну ЈНА, желећи да отму оружје из складишта ЈНА. Том приликом гине војник ЈНА Стојадин Мирковић и мајор ЈНА Милан Тепић, који је дигнуо и складиште и себе у ваздух. Губици на хрватској страни велики.

Октобар

  • 1. октобар - Почиње блокада Дубровника.
  • 1. октобар - Момир Булатовић издао наредбу о мобилизацији јединице специјалне полиције за вођење борбених операција заједно са ЈНА и ТО-ом на дубровачком фронту.
  • 3. октобар - Одржана седница Председништва СФРЈ. Седница је одржана у непотпуном саставу са само четири члана (члан из СР Србије, САП Војводине, САП Косово и СР Црне Горе). Председништво констатује да су се стекли услови за рад и деловање дефинисани уставом СФРЈ у условима непосредне ратне опасности. Од овог дана ће седницама Председништва СФРЈ присуствовати само четири члана (у домаћим медијима овакво Председништво постаје познато као „крње Председништво“).
  • 4. октобар - Председништво СФРЈ унапредило Ратка Младића у чин генерал-мајора.
  • 5. октобар - Хрватска започиње општу мобилизацију.
  • 8. октобар - Датум остваривања независности Хрватске и Словеније, на основу договора који је испосредовала Европска заједница.
  • 11. октобар - Јединице за посебне намене МУП-а Хрватске „Јесење кише“, основале у Марином Селу логор Рибарска Колиба, где је за 5 месеци прошло 300 људи, а убијено 100 Срба.
  • 15. октобар - На састанку клуба посланика Српске демократске странке донета је одлука о формирању одвојене скупштине под називом „Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини“ која је требала да заштити српске интересе.
  • 16. октобар - ЈНА престала да користи звезду петокраку као симбол.
  • 24. октобар - Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донела је одлуку о расписивању плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини на коме ће се одлучити о остајању у заједничкој држави Југославији са Србијом, Црном Гором, Српском аутономном области Крајина, САО Западном Славонијом и САО Источном Славонијом, Барањом и западним Сремом.

Новембар

  • 9. новембар - Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у Хрватску.
  • 9. новембар-10. новембар - Босански Срби су одржали плебисцит о питању да ли да Босна и Херцеговина остане у Југославији или да постане независна држава. Резултат је великом већином гласова показао да босански Срби желе да остану у Југославији.
  • 1. новембар-28. новембар - У Борову насељу и Вуковару, убијено је преко 45 српских цивила од стране припадника Збора Народе Гарде.
  • 18. новембар - Масакр у Овчари.
  • 18. новембар - Масакр у Шкабрњи.
  • 23. новембар - Слободан Милошевић, Вељко Кадијевић и Фрањо Туђман прихватили споразум који је потписан под покровитељством специјалног изасланика Уједињених нација Сајруса Венса, по ком је било предвиђено да хрватске снаге укину блокаде касарни ЈНА, а да се снаге ЈНА повуку из Хрватске. Обе стране су се обавезале на моменталну обуставу ватре на читавој територији Хрватске од стране јединица које су “под њиховом командом, контролом или политичким утицајем”, а поред тога су се обавезале да ће обезбедити да све паравојне или нерегуларне јединице које су повезане са њиховим снагама такође поштују прекид ватре.

Децембар

  • 5. децембар - Сабор Хрватске опозива Стјепана Месића из Председништва Југославије. Овим поводом Стјепан Месић даје контроверзну изјаву која се на различите начине тумачи („Мислим да сам извршио своју обавезу. Југославија више не постоји“.).
  • 5. децембар - Вицеадмирал ЈНА Миодраг Јокић пристаје на прекид ватре у Дубровнику, као и на ублажавање поморске блокаде града.
  • 6. децембар - Гранатирање Старог града у Дубровнику.
  • 9. децембар - Састанак комплетног Председништва СФРЈ (укључујући и опозваног Стјепана Месића) и председника свих шест југословенских република у Хагу, на иницијативу Лорда Карингтона.
  • 11. децембар - У Паулин Двору надомак Осијека, припадници 130. бригаде хрватске војске |убијају 18 ненаоружаних српских цивила и једног Мађара.
  • 20. децембар - Премијер Анте Марковић подноси оставку јер не жели да прихвати предлог буџета СФРЈ за 1992. годину. Анте Марковић је предлог буџета назвао „ратним буџетом“.

1992.

1993.

  • 22. јануар - 1. фебруар - Операција Масленица, напад хрватске војске на РСК.
  • 21. јануар - 30. јануар - криза „Бихаћ“ приликом проласка српских бродова Дунавом из Украјине којом приликом је у СРЈ ушло 53.-55.000 тона нафтних деривата што је било грубо кршења санкција према СРЈ. 4)
  • 9. септембар - 17. септембар - Операција Медачки џеп, напад хрватске војске на РСК.

1994.

1995.

Литература

Штампање