Добро дошли на Српску енциклопедију

Стеван Тодоровић

Стеван Тодоровић

Стеван Тодоровић (Нови Сад, 25. април 1832 — Београд, 22. мај 1925) је био сликар и професор Реалке у Београду. Оставио је за собом преко 800 слика, икона, фресака и цртежа. Раније се је сматрао представником српског романтизма, а у новије време се његова уметност сврстава у грађанску и академску.1)

Биографија

Рођен је 13/25. априла 1832. године у Новом Саду. Отац Јован, пореклом из Херцеговине, прешао је у Србију и дао свој допринос у Првом српском устанку.2) Имао је три сестре и три старија брата.3)

Основну и средњу школу је учио у Новом Саду, Сегедину и Бечу. После матуре (1849), уписао се на бечку сликарску академију, али је учио и приватно код Валдмилера. Крајем 1853. се уписао на Минхенску академију, где је готово без икаквих средстава провео 9 месеци, а затим се поново вратио у Беч, где је од 1854. године4) студирао код академика и професора5) Карла Рала (нем. Carl Rahl))6) Професор Рахл га је веома ценио и прослеђивао му је многе послове, које су њему наручивали, тако да је на крају имао преко 60 студија7) и израђених слика. Један од радова су биле многобројне фреске, на згради преко пута Бечке опере.8) Код Рала је учио све до 1856. године.9) Од својих бољих радова из Беча је донео око 64 слика, уље на платну, али су оне већином страдале у турском бомбардовању Београда 1862.10)

Тодоровић се током сликања бавио и певањем; био је школован певач.11) Постао је члан Певачког друштва у Београду, када се по завршетку студија12) почетком 1856. године,13) као концертни певач, придружио Коренелију Станковићу у обиласку многих места у Србији.14) Већ током 1856. почео је да слика по Срему и Бачкој, портрете и иконе за приватне породице, као и иконе за цркву у Старој Кањижи. На крају 1856. године15) се стално настанио у Београду.16) Био је одушевљен свиме што је било српско, а на Србију је гледао као на избавитељку неослобођених крајева, у којима је живео српски народ.17) У Београду је најпре одсео код Љубомира Ненадовића, који је живео тада у Гранд Хотелу, где му се налазила и редакција листа „Шумадинка“. Нешто после је изнајмио сопствени стан у гостионици „Српски краљ“. 18) После три месеца становања у гостионици, пошто сам није успео да нађе купце за своје слике, гостионичар Стеван Мирковић му је прве радове дао на добош, како би покрио дуг.19) Београд нажалост, није био много захвална средина за сликаре, али га то није поколебало.20)

Развио је разноврсну и богату уметничку активност у јавном животу Србије.21) Одмах по доласку у Београд22) је отворио бесплатну приватну школу за сликање, певање и гимнастику, коју је држао све до 1863.23) Био је први позоришни сликар.24) За „Летеће дилетантско позориште“,25) у чију је дружину ступио 1857. године, осим што је глумио26) је израдио главни застор и урадио је све што је било потребно од сликарства. Такође је учествовао у разним одборима за позориште, све док није отворено Београдско позориште са сталном и одабраном позоришном дружином.27)

Одиграо је веома значајну улогу у популарисању физичке културе у Београду.28) Био је међу првим покретачима соколства у Србији и високо цењен у соколским круговима.29) Умео је да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за своје активности. На иницијативу 16 његових ученика, у Београду је 1857. године основао „Прво српско друштво за гимнастику и борење“.30) Друштво је било без културно-политичког програма, попут сличних удружења, осниваних у Средњој Европи у тадашње време.31)

Његов рад на развоју гимнастике и мачевања наишао је на отпор патријархалне средине, али су чланови друштва били синови имућнијих и виђенијих грађана. У почетку је справе и опрему набављао сам сликар. Међу првим ученицима били су касније истакнуте личности политичког и културног живота: Чедомиљ Мијатовић, Матија Бан, Ђорђе Малетић, Владан Ђорђевић. Почетак модерног спорта у Србији Тодоровић је овековечио сликом „Гимнастичко друштво“, која се сада налази изложена у Народном музеју. На слици су уз гимнастичке реквизите, насликани тада млади Јован Бошковић и деца Илије Гарашанина.32)

На Ускрс 1860. друштво је приредило за кнеза Михаила и публику Јавни час. Кнез је одушевљен радом друштва 1861. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. Тодоровићев одлазак из Београда 1864. године, условио је и прекид рада Друштва током наредних 18 година.33)

У периоду 1860—1864 био је васпитач Велимира Тодоровића, ванбрачног сина кнеза Михаила34) и касније великог добротвора.35)

Оженио се Полексијом, својом најдаровитијом ученицом и ћерком Матије Бана36) 1864. године37). Са њом је у периоду 1864—1865 боравио и пропутовао Италију38), док се она усавршавала на Флорентинској академији.39) Пошто се Корнелије Станковић разболео, године 1865. изабран је за председника Београдског певачког друштва.40) Исте године је постављен за професора доцента за слободно цртање на техничком факултету у оквиру Велике школе, а затим наставника вештина, прво у Београдској гимназији, а два месеца касније у Реалци.41)

Пратио је српску војску у ратном походу 1876. и 1877. за ослобођење Јужне Србије. Успут, на бојним пољима правио је цртеже. Као сарадник Великог илустрованог календара „Орао“, уз цртеж куле кнеза Лазара у Крушевцу записао је42):

Цитат: Не могах, а да сузу не канем и сузним очима не нацртам остатке зидина око којих се поново сакупише храбри синови српски да новим жртвама пролију своју драгоцену крв, да понове борбу за слободу српства. Ови цртежи, који су објављени у страним и домаћим часописима, нису довољно проучени, као ни улога Стевана Тодоровића као хроничара његове епохе.43)44)

После 28 година рада, 1894. је отишао у пензију,45) по сопственој молби.46) Као веома упослен сликар, који је упоредо израђивао више поруџбина и због тоталног слепила левог од те године, другим сликарма је препуштао извођење радова по његовим предлошцима.47)

Гроб му се налази у породичној гробници Матије Бана, у Алеји великана, на Новом гробљу у Београду. Надгробни споменик израдио је Петар Палавичини.48)49)

Сликарски опус

Захваљујући дугом животу, и изузетној упорности и марљивости, успео је да створи богат сликарски опус.50) За собом је оставио преко 800 слика, икона, фресака и цртежа51), од којих су неки литографисани, а неки штампани у француским, енглеским, немачким, руским и српским илустрованим листовима.52) Направио је преко 300 портрета53). Пошто је био близак двору Обреновића, портретисао је готово све чланове ове бројне породице54), кнегињу Љубицу са синовима, краља Милана, краљицу Наталију.

Радио је и портрете других савременика, као што су: Ранко Алимпић, Миша Анастасијевић, Аврам Петронијевић, Јанко Шафарик, Груја Мишковић, мајор Илић, Љуба Ненадовић, Ђура Даничић, Јован Ристић, Јован Гавриловић, Матија Бан, Стојан Новаковић, Јован Бошковић. Највећи део његових портрета изложен је у Матици српској.55)

Знатан део његовог опуса припада религиозном сликарству, на зидовима цркава, као и иконостасима и на другом црквеном мобилијару. Велики број поруџибина дугује се његовим схватањима да је религиозна слика носилац историјске истине, као и наклоности и ауторитету митрополита Михаила, који је са њим делио став да иконопис треба верно да пренесе догађаје из црквене историје по учењу православне цркве.56) Насликао је око 20 иконостаса, такође је радио зидне композиције, добрим делом сам, а неке заједно са другим сликарима. Његови најчешћи помагачи су били супруга Полексија, Никола и Милисав Марковић и Живко Југовић.57)

Како је често користио друге за извршавање послова које је он уговарао, а завршена дела само потписивао, нека остварења су често приписивана његовом стваралаштву, уместо другим уметницима.58) Многи иконостаси на којима је радио се налазе у Панчевачкој црквеној општини, такође у Вазнесенској (са Николом Марковићем 1874.59) и Топчидерској цркви (заједно са Николом Марковићем 1880.60), Цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду, у црквама у Идвору (1876-187961), Опову (1855.62), Новом Селу у Банату, Белегишкој у Срему (187763), Обилићеву (1877—187864), капели Дунђерског у Сентомашу, Глоговцу, Штубику,Великом Извору, Жабарима код Крагујевца, Перлезу, Богатићу, Неготину (са супругом Полексијом 1901.65), Белој Паланци, Лозовику, Нишу, Смедеревској Паланци, Горњем Товарнику, Брчком, Пакрацу и другим. Такође је израдио олтаре у католичким црквама у Панчеву и Омољици.66)67)68)69)70)

За етнографску изложбу на Свесловенском конгресу 1867. у Москви, у којој је био учесник, израдио је аквареле ношњи, станова, посуђа из Србије.71)

Радио је и композиције из националне историје, као што су „Пострижење Светог Саве“ (1908), „Сабор у Призрену пред Косовску битку“ (1899), „Погибија Хајдук Вељка“ (1860).

Његова најполетнија фаза је период 1850. до 1880. Тада је створио снажна и непосредна дела, као што су пејзаж Манасије (литографисана 185772), групни портрет београдских гимнастичара и два аутопортрета. Аутопортрет из 1854. спада у највреднија дела српског романтизма.73) Израдио је и неколико пејзажа из Цариграда74) и околине.

Академик

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одсека уметничког) од 6. II 1869, секретар Одбора уметничког 1884. и 1885. године, почасни члан Српске краљевске академије од 15/27. новембра 1892, дописник Академије уметности од 4/16. фебруара 1899, а прави члан од 5/17. фебруара 1901. Вршио је функцију секретара Академије уметности Српске краљевске академије од 22. фебруара/6. марта 1908. до 7. марта 1921. Приступном беседом: „Изложба сликарских радова приређена“ за Свечани скуп Српске краљевске академије проглашен је академиком 26. фебруара/10. марта 1904. (Српска краљевска академија Год.18 (1904) 143–145).

Написао је аутобиографију, која је објављена 1951.

Литература

  • http://www.narodnimuzej.rs/izdanja/izdanja-narodnog-muzeja/stevan-todorovic-1832-1925-srpska-umetnost-od-xviii-do-xx-veka-monografija-10/, наслов Стеван Тодоровић: 1832-1925, аутор Н. Кусовац, М. Врбашки, В. Грујић, В. Краут, ИСБН 86-7269-062-1, приступ 3. 3. 2014., издавач Народни музеј у Београд, место Београд, година 2002
  • Народна енциклопедија - српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, издавач Биоблиографски завод д.д. , место Загреб, година 1929, уредник Станоје Станојевић, аутор Вељко Петровић, стр. 817-818
  • http://www.arte.rs/sr/umetnici/stevan_todorovic-60/opus/djura_danicic-1481/, наслов Ђура Даничић, аутор Стеван Тодоровић, година 1857, издавач Арте медија, приступ 3. 3. 2014
  • https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/125/mode/1up, наслов Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, место Београд, аутор Милан Ђ. Милићевић, година 1888, издавач Српска краљевска штампарија, стр. 127-135, приступ 3. 3. 2014.
  • http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1118&e=f&p=0197&z=4&x=h&w=1280&h=899, наслов Педесетогодишњица сликарског рада проф. Стевана Тодоровића, часопис Нова искра, број 7, датум 16. 7., година 1900, стр. 193-194, 200-202, аутор Риста Одавић, уредник Риста Ј. Одавић, место Београд, приступ 4. 4. 2014.
  • Музеј - Краљица Наталија, 1883 http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/1509, наслов Енциклопедија Свезнање - Стеван Тодоровић, аутор Петар М. Петровић, број С-Ч, година 1937, место Београд, издавач Народно дело, Институт за национални публицитет, стр. 20315, приступ 4. 3. 2014.
  • Музеј - Аутопортрет, 1854 http://www.mgb.org.rs/sr/component/jwallpapers/picture/likovna-do-1950/288-stavan-todorovic-kraljica-natalija, наслов Стеван Тодоровић, ‘Краљица Наталија Обреновић’, 1883, издавач Музеј града Београда, приступ 4. 3. 2014.
  • http://www.mgb.org.rs/sr/component/jwallpapers/picture/likovna-do-1950/286-stevan-todorovic-autoportret, наслов Стеван Тодоровић, Аутопортрет, 1854., издавач Музеј града Београда, приступ 4. 3. 2014.
  • ЈКП, гробница http://www.beogradskagroblja.rs/page/100184/cnt/стеван-тодоровић.sr-Cyrl-CS.htm, наслов Стеван Тодоровић, издавач Јавно комунално предузеће „Погребне услуге“, место Београд
  • Доброчинство, Идвор http://www.dobrocinstvo.spc.rs/sve/velikani.html, наслов Српски великани Баната, издавач Доброчинство, приступ 5. 4. 2014.
  • НЦД, Топчидерска http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=622, наслов Топчидерска црква, издавач Националног центра за дигитализацију, приступ 5. 4. 2014.
  • НЦД, Опово http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1148, наслов Српска православна црква Св. Николе, издавач Националног центра за дигитализацију, приступ 5. 4. 2014.
  • НЦД, Нова црква, Неготин http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1148, наслов Нова црква у Неготину, издавач Националног центра за дигитализацију, приступ 5. 4. 2014.
  • http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2014/01/Nasledje14/4-vladana-putnik.pdf, наслов Соколски домови и стадиони у Београду, аутор Владана Путник, часопис Наслеђе, издавач Завод за заштиту споменика културе града Београда , место Београд, број 14, година 2013, приступ 5. 4. 2014.
  • http://cacakmuzej.org.rs/files/sokoli_katalog.pdf, наслов Соколско друштво у Чачку 1910-1941., место Чачак, аутор Милош Тимотијевић, година 2006, ИСБН 86-84067-11-8, издавач Народни музеј Чачак, приступ 5. 4. 2014.
  • http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=29968#page/31/mode/1up , издавач Штампарија А. Пајевића, часопис Орао - велики илустровани календар за 1879. годину, наслов Из ратних цртежеа Ставе Тодоровића:Српски логор око куле кнеза Лазара, аутор Стева Тодоровић, уредник Стеван В. Поповић, стр. 74, место Нови Сад, година 1878, приступ 5. 4. 2014.
  • http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=29968#page/46/mode/1up , издавач Штампарија А. Пајевића, часопис Орао - велики илустровани календар за 1879. годину, наслов Опис наших слика, аутор Стева Тодоровић, аутор Стеван В. Поповић, уредник Стеван В. Поповић, стр. 134, место Нови Сад, година 1878, приступ 5. 4. 2014.
  • Завод за заштиту споменика културе, Ново гробље http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/zvezdara/novo_groblje.html наслов Споменик културе од великог значаја Ново гробље, Рузвелтова 50, издавач Завод за заштиту споменика културе града Београда, уредник Милица Грозданић, приступ 6. 4. 2014., година 2010
  • http://www.mgb.org.rs/images/stories/MGB/pdf/GodisnjakXIX/GodisnjakXIX153-156.pdf, наслов Један непознат цртеж Стеве Тодоровића, аутор Павле Васић , часопис Годишњак, издавач Музеј града Београда, стр. 153-156, приступ 5. 4. 2014., место Београд, година 1972
  • https://archive.org/stream/godinjak00umetgoog#page/n197/mode/2up, наслов Биографије чланова академије − Стеван Тодоровић, аутор Стеван Тодоровић, часопис Годишњак српске каљевске академије, издавач Српска краљевска академија, часопис Годишњак, број XII, година 1899, место Београд, стр. 189-207, приступ 11. 7. 2014.
  • http://www.prekoramena.com/t.item.316/umnozavanje-telesne-snage-iz-stare-stampe.html, наслов Умножавање телесне снаге - из старе штампе, часопис Преко рамена, аутор Гордана Милојковић, датум 27. 9. 2011, приступ 1. 8. 2014.
  • https://bib.irb.hr/prikazi-rad?&rad=269620, наслов Капела Светог Николе у Осијеку, архитекте Јулијуса Хермана, аутор Драган Дамјановић, година 2007, стр. 205-216, часопис Осијечки зборник, број 28, ИССН 0473-4882, приступ 1. 8. 2015.
  • http://www.mus.org.rs/sites/default/files/snezana_cankovic_-_slikarstvo_crkve_preobrazenja_hristovog.pdf, наслов Сликарство Цркве Преображења Христовог у Смедеревској Паланци: Прилог проучавању српског сликарства са почетка 20. века, аутор Снежана Цанковић, година 2013, часопис Смедеревски зборник, број 4, издавач Музеј у Смедереву, уредник Татјана Гачпар, приступ 1. 8. 2015.
  • http://www.muzejarandjelovac.rs/images/pdf/Sumadijski_zapisi_IV-V.pdf, наслов Иконостас цркве Вазнесења Христовог у Орашцу, аутор Тања Вићентић, година 2011, часопис Шумадијски записи, број IV-V, место Аранђеловац, издавач Народни музеј у Аранђеловцу, уредник Лила Дробац-Крстић, ИССН 1451 - 639X, приступ 1. 8. 2015.
  • https://books.google.com.sv/books?hl=sr&id=Ar1YAAAAMAAJ&q=13.+априла, наслов Стеван Тодоровић 1832-1925, аутор Никола Кусовац, година 2002, издавач Народни музеј, број 10
  • Српска краљевска академија Год. 12 (1899) 189–207 и 15 (1902) 283–285.
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Р 425/13 (В. Алексијевић).
  • Енциклопедија ликовних умјетности, Загреб, 1959–1966. 4.
  • В. Краут: С. Тодоровић. Зборник за ликовне уметности Матице српске 18 (1982) 103–130.
  • 125 година Народног позоришта у Београду. САНУ 1997 (НС 86).
  • О. Вукотић: Сликарство С. Тодоровића. Кораци 33 : 1–2 (2003) 157–160.

Вањске везе

1) , 51)
Н. Кусовац, М. Врбашки, В. Грујић, В. Краут, 2002
2) , 5) , 8)
Риста Одавић, 1900, стр. 193
3)
Никола Кусовац, 2002, стр. 11
4) , 9) , 22) , 26)
Стеван Тодоровић, 1899, стр. 190
6) , 14) , 16) , 23) , 24) , 34) , 36) , 38) , 41) , 45) , 71)
Вељко Петровић, 1929, стр. 817
7) , 11) , 20) , 25) , 27) , 35) , 39) , 52)
Риста Одавић, 1900, стр. 194
10) , 46)
Стеван Тодоровић, 1899, стр. 192
12) , 40)
Риста Одавић, 1900, стр. 202
13) , 15) , 37)
Стеван Тодоровић, 1899, стр. 191
17) , 18) , 19)
Риста Одавић, 1900, стр. 200
21) , 50) , 73)
Музеј - Аутопортрет, 1854
28) , 30) , 31) , 33)
Милош Тимотијевић, 2006, стр. 6
29)
Владана Путник|2013, стр. 69
32)
Гордана Милојковић, 27. 9. 2011
42)
Стеван В. Поповић, 1878, стр. 134
43)
Павле Васић, 1972, стр. 153
44)
Павле Васић, 1972, стр. 155
47) , 56) , 69)
Снежана Цанковић, 2013, стр. 190
48)
ЈКП|гробница
49)
Завод за заштиту споменика културе|Ново гробљ
53) , 66)
Петар М. Петровић, 1937, стр. 2
54)
Музеј - Краљица Наталија, 1883
55) , 67) , 72)
Вељко Петровић, 1929, стр. 818
57)
Драган Дамјановић, 2007, стр. 7
58) , 59) , 60)
Тања Вићентић, 2011, стр. 321
61)
Доброчинство|Идвор
62)
НЦД|Опово
63) , 64)
Тања Вићентић, 2011, стр. 322
65)
НЦД|Нова црква, Неготин
68)
Снежана Цанковић, 2013, стр. 189
74)
Вељко Петровић, 1929, стр. 819
Штампање