Добро дошли на Српску енциклопедију

Устав Републике Српске

Устав Републике Српске, највиши политички и правни акт у Републици Српској.

Историјат

Први и једини Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. године под именом Устав Српске Републике Босне и Херцеговине. Донесен је једногласно од Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини која је раније, 9. јануара 1992, прогласила Републику Српског Народа Босне и Херцеговине. Уставом је Република одређена као држава српског народа и граћана који у њој живе, у саставу савезне државе Југославије. У завршним одредбама предвиђено је да ће се Устав ускладити са конститутивним актом о уређењу односа у Босни и Херцеговини. Заједно са Уставом донесен је и Уставни закон за провођење Устава Српске Републике Босне и Херцеговине.

Прва уставна промјена извршена је 12. маја 1992. доношењем Амандмана I до IV на Устав Српске Републике Босне и Херцеговине. Друга промјена била је 8. јуна 1992. године (Амандмани V и VI). Трећа уставна промјена (Амандмани VII и VIII) извршена је 12. августа 1992, а значајна је по томе што је тада усвојен коначни назив „Република Српска”. Четврта промјена (Амандмани IX до XVIII) извршена је 14. септембра 1992. године. Пета промјена (Амандмани XIX до XXV) извршена је 17. децембра 1992. године. Истог дана је Законодавно-правна комисија Народне скупштине Републике Српске утврдила пречишћени текст Устава Републике Српске.1) Истовремено је утврђен и пречишћени текст Уставног закона за провођење Устава Републике Српске.

Шеста уставна промјена (Амандмани XXVI од XLIII) извршена је 11. новембра 1994. године. Седма промјена (Амандмани XLIV до LI) извршена је 2. априла 1996, а значајна је по томе што је то прво усклађивање Устава Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине. Осма промјена (Амандман LII) извршена је 19. јуна 1996. године. Девета промјена (Амандман LIII) извршена је 9. јула 1996, а значајна је по томе што је конституисан Сенат Републике Српске. Десета промјена (Амандмани LIV до LXV) извршена је 12. септембра 1996. године.

Једанаеста уставна промјена (Амандмани LXVI до XCI) извршена је 18. априла 2002. године. Амандмани су заправо наметнути од високог представника Волфганга Петрича тако што је текст уставних амандмана усвојен од Народне скупштине 4. априла 2002. редигован у потребним техничким и формално-правним аспектима. Поред Срба уведена је и конститутивност Бошњака и Хрвата, а поред српског језика уведени су и бошњачки и хрватски језик. Успостављено је Вијеће народа Републике Српске и два потпредсједника Републике. Међутим, високи представник је сљедећег дана објавио неколико исправки на ове уставне амандмане и објавио један нови (Амандман XCII). За службене језике су проглашени језик српског, језик бошњачког и језик хрватског народа.

Дванаеста уставна промјена (Амандмани XCIII до XCVIII) извршена је 23. маја 2002, такође наметнутом одлуком високог представника Волфганга Петрича. Успостављен је Високи судски и тужилачки савјет Републике Српске. Тринаеста промјена (Амандмани XCIX до CIII) извршена је 6. октобра 2002. исто од високог представника. Четрнаеста промјена (Амандмани CIV и CV) извршена је 2. априла 2003, такође наметнутом одлуком.

Петнаеста уставна промјена (Амандмани CVI до CXIII) извршена је 29. новембра 2003, а значајна је по томе што су уставотворну власт заједно вршили Народна скупштина и Вијеће народа. Тадашња Војска Републике Српске је проглашена за дио оружаних снага Босне и Херцеговине, а за њеног команданта је одређено Предсједништво Босне и Херцеговине. Шеснаеста промјена (Амандман CXIV) извршена је 9. децембра 2005, а наметнута је одлуком високог представника Педија Ешдауна. Седамнаеста промјена (Амандмани CXV до CXXI) извршена је 28. децембра 2005. од Народне скупштине Републике Српске. Осамнаеста и посљедња промјена (Амандман CXXII) извршена је 28. априла 2011. године од Народне скупштине и Вијећа народа.2)

Садржина

Устав Републике Српске садржи преамбулу и нормативни дио (подијељен на 12 поглавља). У првом поглављу „Основне одредбе” Република Српска је одређена као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, један од два равноправна ентитета у Босни и Херцеговини. Конститутивни народи су Срби, Бошњаци и Хрвати, а службени језици су језик српског, језик бошњачког и језик хрватског народа. Формално, главни град Републике је Сарајево (иако је заправо Бања Лука сједиште републичких институција). Друго поглавље је посвећено људским правима и слободама, а треће економском и социјалном уређењу.

Четврто поглавље носи назив „Права и дужности Републике”, а пето поглавље „Организација Републике”. Прописано је да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти. Законодавну власт врши Народна скупштина Републике Српске, али и Вијеће народа Републике Српске у функцији заштите виталног националног интереса. Републику представља и њено државно јединство изражава предсједник Републике Српске. Извршну власт врши Влада Републике Српске. Судску власт врше судови, а Врховни суд Републике Српске је највиши суд. Заштиту уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд Републике Српске.

Шесто поглавље носи назив „Територијална организација”, а седмо поглавље је „Одбрана”. У осмом поглављу „Уставност и законитост” одређено је да сви закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом. Девето поглавље „Уставни суд” прописује надлежности, састав и поступак Уставног суда Републике Српске и његовог Вијећа за заштиту виталног интереса. Десето поглавље „Судови и јавна тужилаштва” успоставља независност судова и самосталност јавних тужилаштава. Једанаесто поглавље носи назив „Промјена Устава”, а дванаесто поглавље су „Завршне одредбе”.

Уставотворна власт

Уставотворну власт врши Народна скупштина Републике Српске и Вијеће народа Републике Српске. Предлог да се приступи промјени Устава могу поднијети предсједник Републике Српске, Влада Републике Српске и најмање 30 посланика Народне скупштине. Нацрт акта о промјени Устава утврђује Народна скупштина већином гласова од укупног броја народних посланика.

Затим, о предлогу акта о промјени Устава одлучују Народна скупштина и Вијеће народа. Промјена Устава усвојена је ако за њу гласа најмање двије трећине од укупног броја народних посланика и већина делегата из сваког конститутивног народа и Осталих. Устав се мијења уставним амандманима. Акт о промјени Устава проглашава Народна скупштина.

Сродни чланци

Спољне везе

1)
Пречишћени текст Устава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 21/92)
2)
Устав Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05, 48/11)
Штампање