Корисничке алатке

Алатке сајта


бања_лука

Бања Лука

Бања Лука или Бањалука (БЛ), највећи град и сједиште државних институција Републике Српске и други по величини град у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији која се састоји од општина и градова управо је град Бања Лука највећа јединица локалне самоуправе са 1.239 km² и 180.053 становника. Представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске.

Бања Лука је некада у СФРЈ била снажан привредни центар са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом. Ратна збивања током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995) и послијератна друштвена транзиција узроковали су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта. У овом граду и његовој околини преплитале су се различите културе, обичаји и утицаји. Све то је оставило трага на архитектури појединих дијелова града, али и на великом броју културно-историјских споменика као свједока различитих епоха и људског стваралаштва. Због многобројних зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука је позната као град зеленила.

Географија

Положај

Бања Лука је смјештена на обалама ријеке Врбас, на мјесту гдје ова ријека губи особине планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву.1) Већи дио подручја Града Бање Луке припада сливу Врбаса, а мањи дио на западу сливу ријеке Гомјенице, која се улијева у Сану. Врбас тече средином града и на ужем градском подручју прима притоке Сутурлију, Црквену и Врбању.2) Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163 m и окружен је терцијарним брежуљцима.3) Према различитим геоморфолошким, геолошким и хидролошким особинама које су значајне за локацију постојећих и будућих цјелина града, подручје Бање Луке се може подијелити на 4 цјелине: равно дно Бањалучке котлине, алувијалне терасе, брда која окружују котлину и Динарске планине на југу. На југозападу подручја се уздиже планина Мањача, а на југоистоку Чемерница. Њихови највиши врхови су Велика Мањача (1.236 метара) и Голи Вис (1.339). Између ове двије планине Врбас је усјекао клисуру у кредним вапненцима.4) Град се у почетку развијао низводно од некадашњег Горњег Шехера пратећи ток Врбаса, а стамбена насеља која су се градила послије Другог свјетског рата развијала су се у ширину према брдима која окружују урбано језгро. Бања Лука је посебно изложена ризику од земљотреса. Најснажнији земљотрес у овом граду забиљежен је октобра 1969. године, а проузроковао је штету и у 14 околних општина. Територија града Бања Лука граничи се са градовима Приједор, Градишка и Лакташи и општинама Челинац, Кнежево, Мркоњић Град, Рибник и Оштра Лука.

Геолошке особине и земљишта

Подручје равничарског дијела захвата средњи, шири дио котлине (Бањалучко поље) и долине притока Врбаса и Сане (Врбања, Гомјеница итд), на надморској висини око 150 m. Квартарне наслаге, глина, иловача, силикатни пијескови и шљункови, благо су заталасани терени, који представљају прелаз из долинског у брдски терен. Подручје побрђа (150—600 m) граде стијене дијабаз-кречњачке формације. Тај простор карактерише јако наборан рељеф, који је услов за образовање доминантних киселих смеђих земљишта. Подручје планинских масива (надморске висине 400—1339 m) на јужном дијелу територије града грађено је од кречњачких и доломитних формација.5) Доминантна земљишта бањалучке територије (преко 90 %) спадају у ред аутоморфних земљишта, међу којима су најприсутнија смеђа (камбична) земљишта, а затим и елувијално – илувијална, илимеризована земљишта. Хидроморфна земљишта распрострањена су на мањој територији, а међу њима су најзначајнија псеудоглејна и алувијална земљишта.6)

Клима

Клима Бање Луке је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7 °C, средња јануарска -0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C.7) Средња годишња облачност износи 62%. Бањалучки крај одликују изразите зиме, топла љета, знатна колебања температуре, те обилне падавине почетком љета.8) Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта, а већи дио године у Бањој Луци влада тихо вријеме.9)

Историја

Становништво, насељена мјеста и мјесне заједнице

Према попису становништва из 1991. године, општина Бања Лука је имала 195.692 становника, распоређених у 54 насељена мјеста.10) Цијело подручје пријератне општине налази се у Републици Српској.

Ради непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи и са циљем задовољавања њихових заједничких потреба, на подручју града Бање Луке је образовано 57 мјесних заједница.11)

Привреда

До 1992. године Бања Лука је била снажан привредни центар са 63.000 запослених и развијеном индустријом. Национални доходак по глави становника износио је 2.850 америчких долара, а стопа запослености 32,6%. Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију секундарног сектора у којем је било ангажовано 54 % укупног броја запослених. Након четворогодишњих ратних дејстава привреда Бање Луке стагнира. Пропуштена је нова технолошка генерација а опрема је застарјела, покидане су традиционалне спољнотрговинске везе и изгубљени значајни купци и тржишта. Учешће идустрије у структури привреде је двоструко мање него што је било прије рата.12)

У посљедњих неколико година нагло се развија финансијски сектор и Бања Лука постаје финансијско средиште. У 2002. почиње да ради новооснована Бањалучка берза.13) Ускоро се и акције највећих предузећа Републике Српске уврштавају на берзанску котацију. Међу њима се налазе акције Телекома Српске, Рафинерије уља Модрича, Бањалучке пиваре, Витаминке и многе друге. Осим берзе, у овом граду су смјештене и друге важне финансијске институције као што су Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, Комисија за хартије од вриједности Републике Српске, Агенција за банкарство Републике Српске и Управа за индиректно опорезивање. Све то Бању Луку чини једним од најважнијих финансијских центара у земљи и требало би да представља основу за привредни развој овог краја.

Образовање

Бања Лука је сједиште једне од двије високошколске установе чији је оснивач Република Српска — Универзитета у Бањој Луци. У тренутку оснивања (1975) у саставу Универзитета било је пет факултета: Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни, Економски и три више школе. Касније је основан и Медицински факултет (1978), да би након формирања Републике Српске у Бањој Луци били основани Пољопривредни (1992), Шумарски (1993), Филозофски (1993), Архитектонско-грађевински (1995) и Природно-математички факултет (1996), те Академија умјетности (1999).14)

У Бањој Луци су смјештене бројне јавне и приватне средње школе. Најстарија средњошколска установа је Гимназија, која је у 1995. прославила сто година постојања, а ту су и: Грађевинска школа, Економска школа, Електротехничка школа „Никола Тесла”, Медицинска школа, Музичка школа „Владо Милошевић”, Пољопривредна школа, Техничка школа, Угоститељско-трговинско-туристичка школа, Школа ученика у привреди, Технолошка школа итд. Бања Лука има 29 основних школа са још 29 подручних школа. Поред њих, у граду функционишу још двије институције за основно образовање: Центар „Заштити ме” и Центар за образовање и рехабилитацију слушања и говора. У школској 2013/2014. години у основне школе на подручју града Бање Луке уписано је 16.183 ученика од првог до деветог разреда.15) Предшколско образовање одвија се у Јавној установи Центар за предшколско васпитање и образовање. У њеном саставу се налази 20 вртића које похађа око 2.500 дјеце. Поред ове установе, у Бањој Луци ради и већи број вртића у приватном власништву.16)

Култура

У вријеме Краљевине Југославије, односно управе бана Милосављевића, бањалучко стваралаштво афирмисало је познате креаторе и аниматоре у области културе, који су поставили највриједнија остварења на културну позорницу града. Народно позориште и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године.17) Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, музеј с временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.

Недуго затим отворена је библиотека, која сада има обиљежја републичке народне и универзитетске установе. Поред фонда од 250.000 књига библиотека располаже и са 3.500 уникатних примјерака књига велике вриједности. Дјечје позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС — Позориште младих, дјечји студио глуме „Рода”, те новоосновано Градско позориште Јазавац. Осим у Музеју савремене умјетности Републике Српске, дјела познатих мајстора могу се видјети и у галерији „Терзић”. Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји углавном се одржавају у Банском двору. Музички павиљон у Градском парку Петар Кочић је такође намјењен за организацију музичких, плесних и књижевних вечери, те семинара, промоција, презентација, конференција, модних ревија, изложби и слично.18)

Најпознатије и најугледније културне манифестације у Бањој Луци су Кочићеви сусрети, Светосавска академија, Ђурђевдански фестивал и Фестивал градске и народне музике, Театарфест, Сајам књига, Демо-фест, Краткофил-фестивал кратког филма, Дани Владе С. Милошевића и др. Филмска остварења се емитују у биоскопу „Палас” и мултиплексу „Козара”. У Бањој Луци се сваке године одржавају двије вишедневне манифестације: „Бањолучке љетне игре” и „Љето на Врбасу”. У области културно-умјетничког аматеризма најактивнија су следећа друштва и удружења: „Веселин Маслеша”, „Пелагић”, „Чајавец”, српско пјевачко друштво „Јединство”, дјечји хор „Врапчићи” и друга.19)

Туризам

Како се град протеже обалама доњег тока Врбаса, на овим просторима риболов је веома старо занимање. Горњи ток Врбаса и цијели ток Пливе богати су разноврсном рибом (прије свих пастрмком, младицом и липљеном), а кањони ових ријека су и туристичке атракције. Доњи ток Врбаса богат је рибом мирних вода: шараном, штуком и сомом. Изузев сјеверне стране, Бања Лука је окружена шумовитим брдима са разноврсном дивљачи. Ловишта срна се налазе на Мањачи и Чемерници, резервати медвједа у шумама код Масловара и Шипрага (општина Котор Варош), а језеро Бардача (код Српца) обилује барском дивљачи, претежно дивљим паткама и гускама. Траписка шума познато је ловиште фазана и зечева, којих има и у резервату на подручју Поткозарја.20)

Захваљујући близини термоминералних извора (Лакташи, Српске Топлице, Слатина, Кулаши…) Бања Лука има основне услове за развој бањско-рекреативног туризма. Ради љековитих својстава извори су коришћени и у доба Римљана, али до данас није завршена реконструкција и модернизација бањских љечилишта са теренима за рекреацију и осталим садржајима савремене туристичке понуде. Бања Лука је дуго словила као град зеленила са више од десет хиљада стабала, уређеним парковима, зеленим површинама и чувеним алејама. Планови везани за развој туризма подразумијевају санацију тврђаве Кастел и уређење обала Врбаса и зелених оаза у близини града (Бањ брдо, Шибови, Траписти и излетишта поред Врбање).21) Поред добре природне основе за развој лова и риболова, те бањског, манифестационог и сеоског туризма, у Бањој Луци је у посљедње вријеме све популарнији и авантуристички туризам. Под тим се подразумијевају рафтинг, кајакаштво, планинарење, спелеологија, параглајдинг и сличне активности, за које ријека Врбас и њен кањон представљају идеалну локацију.22)

У туристичке атракције града Бање Луке спадају и манифестације као што су „Козарски етно” и „Зимзоград”. Козарски етно се одржава сваке године у првој седмици мјесеца јула, а први пут је одржан од 2005. Програм се изводи на двије локације, у поткозарском мјесту Пискавица и у самом граду. Поткозарска села чувају традицију и народне обичаје Козаре који су стварани вијековима. Специфична пјесма „ојкача”, народна ношња, кухиња, те традиционалне активности у кући и пољу, дају козарским селима одлике по којима су јединствени у свијету.23) Зимзоград је посебна туристичка атракција, коју у празничне дане (од 15. децембра до 15. јануара) чини тзв. зимски град у центру Бање Луке.

Знаменитости

Архитектура

Најстарије грађевине у Бањој Луци, које су сачувале аутентични изглед, потичу из периода Османског царства. Бања Лука је тада егзистирала као турска тврђава, војнички логор и касаба, насеље подређено стратешким циљевима, без праве традиције европског града.24) Нагли урбанистичко—архитектонски развој насеља је започео са јачањем хришћанског грађанског слоја на размеђу турске и аустроугарске окупације у 19. вијеку.25) Грађевине из аустрогарског периода су Бањој Луци дале изглед европског града у општем урбанистичком концепту и у архитектонским и стилским облицима.26) Неке од најпознатијих грађевина из тог периода су зграде у Господској улици и зграда старе жељезничке станице из 1891. године27) (данас Музеј савремене умјетности Републике Српске). Крајем XIX вијека у Господској улици (улица Веселина Маслеше) подигнут је низ једноспратних неоренесансних зграда, а доцније и зграда са стилским елементима сецесије, намијењених трговини и становању. Већи број ових објеката сачувао се до данас и својим богатим украсима на вијенцима око прозора и балкона и са декоративним торњићима на угловима чини репрезентативну пјешачку зону у средишту града. Данас се у овим објектима дуж Господске улице налазе многе банке и трговачке радње које нуде робу домаћих и свјетских произвођача. Зграда старе жељезничке станице изведена је као монументално здање, са истакнутим средишњим улазом и бочним крилима на којима су такође репрезентативни портали, са лучним отворима богато украшених архиволти у приземљу, наглашеним профилисаним вијенцима и складним ритмом правоугаоних прозора на спрату, док је перонска страна првобитно имала тријем на челичним стубовима са украсним капителима. Грађена је у неоренесансном маниру, а позицијом је омогућила формирање првог градског трга везаног за Царски друм.

Структура и урбана морфологија града настала у периоду аустроугарске окупације била је основа за даљи развој града који је услиједио у периоду Врбаске бановине.28) У овој фази развоја доминирају нови архитектонски изрази са елементима преузетим из средњовјековног српског градитељства и духа функционализма.29) Градитељским подухватима из овог периода је заокружена примјена новог урбанизма која је почела у аустроугарском раздобљу, чиме је формиран данашњи европски изглед центра града.30) У најпознатије репрезентативне јавне објекте Врбаске бановине спадају зграде Градске палате и Банског двора, Палата Републике (тада Хипотекарна банка) и Зграда Народног позоришта Републике Српске. Радови на Банском двору почели су у марту 1931, а свечано отварање здања је било 8. новембра 1932. Диспозиције овог објекта и Градске палате ријешене су блоковским системом, са свјетларницима уз наглашено централно постављено степениште, смишљено и креативно, са задовољењем свих функција. Габарити обухватају углове улица, код којих се, излазећи фасадама на три стране, формирају затворени блокови. Ово архитектонско рјешење у себи садржи архитектонски израз обједињеног класицизма и елемената српског средњовјековног градитељства, са извученим и наглашеним пиластрима, те са декоративно обрађеним капителима и архиволтама које уоквирују полукружне отворе. Монументални објекат Хипотекарне банке изграђен је 1936. године, а у њему су, поред елемената Баухауса, наглашени и неокласицистички елементи. Двије бронзане фигуре крајишких сељака, које фланкирају репрезентативни портал, израдио је Владимир Загородњук. Од краја априла 2008. године ова зграда постаје Палата предсједника Републике Српске,31) да би крајем маја исте године била преименована у Палату Републике.32) На земљишту уступљеном од градске општине, у периоду од августа 1933. до септембра 1934. године, према пројекту инж. Јосифа Голднера, изграђена је зграда под називом „Дом краља Петра I Великог Ослободиоца” (данас зграда Народног позоришта РС) у којој су били смјештени позориште, музеј, друштво „Змијање”, „КАБ”, а од 1935. године и „Народна библиотека Краља Петра I Великог Ослободиоца”. Зграда позоришта из 1934. репрезентативно је јавно здање, стилски одређено елементима Баухауса, али уз задржавање неких одлика неокласицизма. Зградом позоришта бан Милосављевић заокружио је цјелину осмишљеног градског језгра.

Историјски локалитети

Најпознатији историјски локалитет у граду Бањој Луци је тврђава Кастел. Поред ове тврђаве, неке од значајних историјских локалитета представљају и остаци утврђених средњовјековних градова у долини Врбаса. То су тврђаве Звечај, Гребен и Бочац.

Тврђава Кастел је најстарији историјски споменик у Бањој Луци. Налази се у средишњем дијелу града и доминира лијевом обалом Врбаса. У прошлости је Кастел био јако војничко утврђење са намјеном да брани котлину Врбаса од непријатељских налета. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана налази се Завод за заштиту културног и природног насљеђа РС, који ради од 1976.

Звечај је познат по договору који је херцег Хрвоје Вукчић ондје склопио са Дубровчанима против босанског краља Остоје. Град се састаоји од цитаделе, бедема који се спуштају ка Врбасу и кула од којих је једна сачувана до висине од око 10 м.33) Гребен град је страдао приликом пада Јајачке бановине под Турке 1527—1528. Нешто боље су сачувани само кула над Врбасом и дио бедема који се спуштају према кањону ријеке.34) Средњевјековно утврђење Бочац је изграђено почетком 15. вијека на стијени, са задатком да брани прелаз преко Врбаса. До данас су релативно добро очувани снажни бедеми и куле које окружују пространо градско двориште.35)

Вјерски објекти

На подручју града Бање Луке постоји велики број вјерских објеката. У овом граду и његовој околини највише богомоља имају Српска православна црква, Исламска заједница и Римокатоличка црква. Ту су и сједишта епархије, бискупије и муфтијства. Поред објеката три најбројније вјерске заједнице, у Бањој Луци су прије Другог свјетског рата постојала и два јеврејска храма (сефардски и ашкенаски),36) те једна евангелистичка црква. За вријеме Другог свјетског рата су порушене православне цркве у граду, а за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата на овом подручју су срушене џамије и неке католичке цркве. Већина њих је обновљена или је њихова обнова у току.

Познато је да су прије османског освајања на овом простору постојале монашке заједнице и хришћанске цркве,37) а на основу жртвеника пронађеног код тврђаве Кастел, претпоставља се да је ту постојао и антички римски храм посвећен богу Јупитеру.38) Најстарији вјерски објекат за којег се поуздано зна када је саграђен, била је Царева џамија, тзв. Хунћарија и Канунија, подигнута 1528. године, у част султана Сулејмана.39) Манастир Гомионица се први пут помиње у сачуваним писаним изворима 1540. године.40) На основу познате грађе претпоставља се да је на мјесту данашње Цркве Светог Илије у Крупи на Врбасу постојао манастир у вријеме средњовјековне босанске државе.41) Већина џамија изграђена је у 16. и 17. вијеку, а најпознатија међу њима је Ферхат-пашина џамија или Ферхадија. Најпознатија православна црква у Бањој Луци је Саборни храм Христа Спаситеља, а од римокатоличких цркава највећи значај за вјернике, али и за развој Бање Луке и околине имао је чувени трапистички самостан Марија Звијезда.

Црква Христа Спаситеља је израђена у српско-византијском стилу, који се код нас јавља у архитектонској пракси крајем XIX и почетком XX вијека. Срушена је у Другом свјетском рату, а обнова је почела тек 1992. Зидана је тзв. травертином, вулканским каменом са Блиског истока. На фасади храма налазе се портали, розете, стубови, крстови, бифоре и архиволте које су рађене од карарског бијелог мермера. Стубови (шест великих и четири мала) направљени су од гранита из мјеста Ђадоне, Сардинија. Иако њена унутрашњост још увијек није уређена, данас Црква Христа Спаситеља архитектонски представља једну од најљепших и највећих православних грађевина на Балкану. Приликом обнове храма 1992. одлучено је да он буде посвећен Христу Спаситељу, а да у складу са тим крсна слава града буде Спасовдан.42)

Ферхат-пашина џамија или Ферхадија је изграђена 1579. године у класичном отоманском стилу. У својој дугој историји више пута је била оштећена и реновирана. Најозбиљнија оштећења претрпјела је у земљотресу 1969. Тада јој је поломљен минарет, али је темељно рестаурирана и осликана. У Одбрамбено-отаџбинском рату (1992—1995) заједно са осталих 15 бањалучких џамија била је потпуно срушена, а данас се приводи крају њена обнова.43)

Самостан Марија Звијезда је основан 1869.44) Старохришћански и романички елементи обликују огроман простор тробродне базилике на тачно промишљен, оригиналан начин, с обзиром на то да је средишња лађа дугачка шездесет, а широка 10 метара. Унутрашњост самостана одликује се смислом за уређење простора, њежним колоритом и необично умјетничким уобличењем.

Споменици и скулптуре

Неки од најпознатијих споменика и скулптура у граду Бањој Луци су Споменик Петру Кочићу, Споменик Топола ужаса, Споменик Дванаест беба и Скулптура „Мир”. Споменик књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу (1877—1916) налази се у Градском парку. Аутори споменика су Антун Аугустинчић и Вања Радауш. Постављен је и свечано откривен 6. новембра 1932. године.45) Споменик Топола ужаса се налази на Тргу жртава Јасеновца испред зграде Народне скупштине Републике Српске у центру Бање Луке. Подигнут је у знак сјећања на жртве усташког логора смрти Јасеновац. Споменик Дванаест беба се налази испред Музеја савремене умјетности Републике Српске. Подигнут је 2008. године у знак сјећања на смрт 12 бањалучких беба, страдалих 1992. године. Скулптура мира постављена је поводом осамнаесте годишњице од потписивања Дејтонског споразума. Ради се о челичној скулптури у облику голуба који симболично шири крила ка слободи. Скулптура је дјело Миливоја Унковића, а налази се у парку поред зграде Владе РС.

Излетишта и рекреација

Град Бања Лука је познат по бројним зеленим површинама и излетиштима. У граду и околини налази се неколико уређених мјеста за посјете и рекреацију. Углавном су смјештена уз ријеке Врбас и Врбању. Нека од најпознатијих су Бањ брдо, Бањалучки зоолошки врт и Водени парк Аквана.

Бањ брдо (некада Шехитлуци) је познато бањолучко излетиште, са којег се може видјети готово цијели град. На врху овог брда (431 m надморске висине) налази се Споменик палим Крајишницима у Народноослободилачкој борби (1941—1945). Споменик је маузолејског типа (висине 13 m и дужине 24 m) и рад је једног од највећих југословенских кипара и мајстора меморијалне пластике, Антуна Аугустинчића. Бањ брдо доминира бањолучком котлином, а његов врх је удаљен 5 km од центра града.

Бањалучки зоолошки врт налази се у насељу Траписти, уз ријеку Врбас у сјеверном дијелу града. Званично је отворен 2008. Зоолошки врт располаже са неколико десетина, углавном ситнијих, животињских врста, као што су срне, јелен лопатар, патуљасте козе, јазавац, куна златица, или разна перад, али и један примјерак макаки мајмуна. Од крупнијих животиња, ту су медвјед, пар канадских вукова, лама и пар нојева.

Водени парк Аквана се простире на 38.000 m² и представља највећу туристичку и забавну атракцију ове врсте у Бањој Луци и ширем окружењу. Смјештен је у непосредној близини центра града у бањалучком насељу Борик. У његовом саставу су: три базена, најсавременије постројења за пречишћавање воде, спортски терени, угоститељски садржаји итд.46)

Спорт

Од бањалучких спортских клубова најтрофејнији су рукометаши који су свом граду донијели титулу европског првака у рукомету и боксери Славије коју били екипни шампиони Југославије 1974, медитерански и балкански прваци али и европски и олимпијски побједници.47)

Успјехе су постизали и бањалучки стријелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши и други спортисти овог града. Они су освојили 12 олимпијских медаља (8 златних), 15 медаља са свјетских првенстава, 6 медаља са европских првенстава, 4 са универзијада, 11 са медитеранских игара и 39 са балканских првенстава. Поред клупског првака Европе у рукомету (Рукометни клуб „Борац”,48) ) Бања Лука има и побједника европског фудбалског клупског такмичења Митропа купа и фудбалског Купа Југославије (Фудбалски клуб „Борац”), те велики број екипних и појединачних шампионских титула у првенствима Југославије, Републике Српске, те Босне и Херцеговине. Данас је у Бањој Луци организовано и активно ради више од 100 спортских организација, савеза, спортско-рекреативних друштава и удружења у 22 спорта.49)

На подручју града Бање Луке постоји више од стотину спортских објеката.50) Најпознатији међу њима су: „Градски стадион ФК Борац”, те спортске дворане „Борик” и „Обилићево” које су заједно са кугланом „Борик” у саставу јавне установе „Спортски центар Борик”, затим Градски олимпијски базен, објекат коњичког клуба „Чокорска поља”, куглана „Бања Лука”, стадион са вјештачком травом „Крупа”, рафтинг центар „Кањон”, терени тениског клуба „Младост” итд.

Саобраћај

На подручју Бање Луке најразвијенији вид саобраћаја је друмски, а поред њега, у употеби је и жељезнички, док је ваздушни саобраћај слабије развијен. Кроз град пролазе магистрални путеви М4 (Нови Град — Добој) и М16 (Градишка — Црна Ријека (Јајце)),51) те неки мање значајни регионални и локални путеви.

Након периода стагнације у развоју саобраћајне инфраструктуре на подручју града Бање Луке и цијеле Републике Српске, у задњих неколико година ради се на модернизацији и реконструкцији путева. Године 2011. у саобраћај је пуштен ауто-пут Градишка — Бања Лука (дионица европског пута E-661) који веже Бању Луку са европским путем Е-70 (ауто-пут Београд — Загреб).52) Планирана је и изградња мреже ауто-путева, коју би поред наведеног чинили и правци Нови Град — Бања Лука, Бања Лука — Добој, Шамац — Добој, Шамац — Бијељина и Бања Лука — Купрес.53)

Поред бројних приватних превозника и шпедитера, друмски путнички и теретни саобраћај организују предузећа „Аутопревоз”, „Бањалукатранс” и „Ротас”. Бањолучка привредна предузећа карактерише уситњеност капацитета режијског саобраћаја.

Жељезнички саобраћај се одвија на домаћој линији Добој — Бања Лука — Приједор — Нови Град — Добрљин и међународним линијама Загреб — Бања Лука — Сарајево — Плоче и Бања Лука — Шамац — Винковци — Београд.

Аеродром Бања Лука (у мјесту Маховљани, сјеверно од града) изграђен је 1985. године, али је за цивилни саобраћај отворен тек крајем 1997. Прва редовна путничка линија Београд — Бања Лука — Београд отворена је промотивним летом Југословенског аеротранспорта 2. марта 1998. године.54) С обзиром на неизграђено карго складиште у оквиру аеродрома теретни саобраћај још није успостављен.

Медији

Телевизијске станице

Радио станице

Дневна штампа

Градови побратими и партнери

Бања Лука има потписан протокол о сарадњи са сљедећим градовима:55)

Занимљивости

Двојак облик имена града

Име града се појављује у два једнако призната књижевна облика:56) као Бâњā Л́ука (вишечлани назив) и Бањал́ука (сложеница), који се различито акцентују57) и деклинирају, а што утиче и на облик ријечи које се од њих изводе. Уколико се ради о вишечланом називу (Бања Лука), деклинирају се обје ријечи, на сљедећи начин:

Номинатив Бања Лука
Генитив Бање Луке
Датив Бањој Луци
Акузатив Бању Луку
Вокатив Бања Луко
Инструментал Бањом Луком
Локатив Бањој Луци

Присвојни придјев од овог облика гласи бањолучки, а име становника града Бањолучанин. Међутим, наведени облик се користи претежно у званичној употреби, док је у свакодневној комуникацији много чешћа сљедећа употреба:

Номинатив Бањалука
Генитив Бањалуке
Датив Бањалуци
Акузатив Бањалуку
Вокатив Бањалуко
Инструментал Бањалуком
Локатив Бањалуци

Присвојни придјев у овом случају гласи бањалучки, а име становника града Бањалучанин.

Потреси

Први забиљежени већи земљотрес је погодио Бању Луку 1888, а његова снага је износила 5,5 степени Рихтерове скале.58) Године 1935. потрес је био јачине 5,5 Рихтера, затим 1969. снаге 6,3 Рихтера, а 1981. око 5,4 Рихтера.59) Године 2009. у Бањој Луци је одржана Међународна конференција о земљотресном инжењерству.60)

Филмови и серије снимани у Бањој Луци

  • То топло љето, продукција: РТРС; драма комедија; режија: Милан Караџић
  • Жене, људи и остало, продукција: НТВ Бања Лука, хумуристичка серија
  • Замало живот, продукција: РТРС, хумуристичка серија
  • Без пардона, продукција: РТРС, хумуристичка серија
  • Мејдан Симеуна Ђака, продукција: НТВ Бања Лука; ратни, историјски; режија: Петар Зец
  • Мотел Нана, продукција: ВизАрт, Бања Лука; драма; режија: Предраг Велиновић
  • Здухач значи авантура:2011.; српски филм, авантуристички; режија: Милорад Милинковић
  • 32. децембар, продукција: ВизАрт; драма, романса; режија: Саша Хајдуковић

Галерија слика

Литература

Спољне везе

2)
Спремо, 1966, pp. 21
3)
Смлатић, 1978, pp. 16—17
4)
Смлатић, 1978, pp. 12
5)
„основазпз”, Михајло Марковић, коаутори Чедомир Бурлица, Владимир Хаџић, Момчило Убавић, Петар Секулић, Светимир Драговић, Илија Комљеновић, Никола Ђукић, Ратко Чомић, Јован Тодоровић, Борислав Раилић, Милан Кнежевић, Бранка Коруновић, Раде Лукић, Синиша Митрић, Јован Травар, Зоран Лукач, Јелена Марковић, Борис Марковић, Светлана Лазић, Дејан Супић, Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта града Бања Лука, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2006.
6)
основазпз
7) , 12) , 15) , 16) , 19) , 47) , 49) , 50) , 55) , 60)
бл
8)
Смлатић, 1978, pp. 22
9)
Смлатић, 1978, pp. 24
13)
Бањалучка берза, Приступ 8. 11. 2010.
14)
„унибл”, Универзитет у Бањој Луци, Приступ 9. 1. 2014.
17)
Јеловац, 1960, pp. 74
20)
Спремо, 1966, pp. 166—169
22) , 45)
тобл
24) , 25)
Шево, 1996, pp. 5
26) , 28) , 29)
Шево, 1996, pp. 7
27)
Равлић, 1974, pp. 25
30)
Шево, 1996, pp. 8
31)
Б. Марић, „Отворена председничка палата“, Политика, 25. 4. 2008, Приступ 28. 3. 2011.
33) , 34) , 35)
дфгјк
36)
„јобл”, Јеврејска општина Бања Лука, 2011—2013, Приступ 7. 1. 2014.
37)
„манастири”, Љиљана Шево, Манастири и цркве брвнаре Бањолучке епархије, Глас Српски, Бања Лука, 1996.
38)
Равлић, 1974, pp. 11
39)
Смлатић, 1978, pp. 41
40)
„гомионица”, Манастир Гомионица, Приступ 7. 1. 2014.
41)
манастири
42)
Пејашиновић, 2009, pp. 138
43)
Пејашиновић, 2009, pp. 24
44)
„траписти”, Самостан Траписти, 2009, Приступ 7. 1. 2014.
46)
test
48)
„sport”, Рукометни клуб „Борац“, Приступ 8. 11. 2010.
52)
путеви
54)
Аеродром Бања Лука, Приступ 8. 11. 2010.
56)
„Правопис српскога језика“, Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 268.
57)
Милорад Телебак, „Музика ријечи: ка говорној култури“, БИНА, Бања Лука, 2001, стр. 128—129.
58)
„Тркуља: Нове зграде у РС не испуњавају стандарде трусних подручја”, Тркуља: Нове зграде у РС не испуњавају стандарде трусних подручја, РТРС, 3. 6. 2012, Приступ 5. 6. 2012.
59)
Тркуља: Нове зграде у РС не испуњавају стандарде трусних подручја
бања_лука.txt · Последњи пут мењано: 2024/08/22 15:31