Добро дошли на Српску енциклопедију

Бања Лука

Бања Лука или Бањалука, највећи град и сједиште државних институција Републике Српске и други по величини град у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији која се састоји од општина и градова управо је град Бања Лука највећа јединица локалне самоуправе са 1.239 km² и 180.053 становника. Представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске.

Бања Лука је некада у СФРЈ била снажан привредни центар са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом. Ратна збивања (1992—1995) и послијератна друштвена транзиција узроковали су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта. У овом граду и његовој околини преплитале су се различите културе, обичаји и утицаји. Све то је оставило трага на архитектури појединих дијелова града, али и на великом броју културно-историјских споменика као свједока различитих епоха и људског стваралаштва. Због многобројних зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука је позната као град зеленила.

Географија

Положај

Бања Лука је смјештена на обалама ријеке Врбас, на мјесту гдје ова ријека губи особине планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву.1) Већи дио подручја Града Бање Луке припада сливу Врбаса, а мањи дио на западу сливу ријеке Гомјенице, која се улијева у Сану. Врбас тече средином града и на ужем градском подручју прима притоке Сутурлију, Црквену и Врбању.2) Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163 m и окружен је терцијарним брежуљцима.3) Према различитим геоморфолошким, геолошким и хидролошким особинама које су значајне за локацију постојећих и будућих цјелина града, подручје Бање Луке се може подијелити на 4 цјелине: равно дно Бањалучке котлине, алувијалне терасе, брда која окружују котлину и Динарске планине на југу. На југозападу подручја се уздиже планина Мањача, а на југоистоку Чемерница. Њихови највиши врхови су Велика Мањача (1.236 метара) и Голи Вис (1.339). Између ове двије планине Врбас је усјекао клисуру у кредним вапненцима.4) Град се у почетку развијао низводно од некадашњег Горњег Шехера пратећи ток Врбаса, а стамбена насеља која су се градила послије Другог свјетског рата развијала су се у ширину према брдима која окружују урбано језгро. Бања Лука је посебно изложена ризику од земљотреса. Најснажнији земљотрес у овом граду забиљежен је октобра 1969. године, а проузроковао је штету и у 14 околних општина. Територија града Бања Лука граничи се са градовима Приједор и Градишка и општинама: Лакташи, Челинац, Кнежево, Мркоњић Град, Рибник и Оштра Лука.

Геолошке особине и земљишта

Подручје равничарског дијела захвата средњи, шири дио котлине (Бањалучко поље) и долине притока Врбаса и Сане (Врбања, Гомјеница итд), на надморској висини око 150 m. Квартарне наслаге, глина, иловача, силикатни пијескови и шљункови, благо су заталасани терени, који представљају прелаз из долинског у брдски терен. Подручје побрђа (150—600 m) граде стијене дијабаз-кречњачке формације. Тај простор карактерише јако наборан рељеф, који је услов за образовање доминантних киселих смеђих земљишта. Подручје планинских масива (надморске висине 400—1339 m) на јужном дијелу територије града грађено је од кречњачких и доломитних формација.5) Доминантна земљишта бањалучке територије (преко 90 %) спадају у ред аутоморфних земљишта, међу којима су најприсутнија смеђа (камбична) земљишта, а затим и елувијално – илувијална, илимеризована земљишта. Хидроморфна земљишта распрострањена су на мањој територији, а међу њима су најзначајнија псеудоглејна и алувијална земљишта.6)

Клима

Клима Бање Луке је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7 °C, средња јануарска -0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C.7) Средња годишња облачност износи 62 %. Бањалучки крај одликују изразите зиме, топла љета, знатна колебања температуре, те обилне падавине почетком љета.8) Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта, а већи дио године у Бањој Луци влада тихо вријеме.9)

Историја

У граду и његовој околини откривена су богата археолошка налазишта која говоре о прастановницима простора око Врбаса. На простору тврђаве Кастел, у данашњем средишту града, пронађен је знатан фонд каменог оруђа и оружја за које се претпоставља да се користило у млађем палеолиту.10) На истом мјесту утврђено је постојање баденског насеља из нешто млађег периода, енеолита (између 2000. и 1800. године п.н.е).11) Поред остатака кућа са дрвеном конструкцијом, облијепљених блатом, откривени су и керамички предмети типични за тај период, као што су шоље са високим цилиндричним вратом и орнаментима, те купасти глинени тегови, који су могли служити у риболову или у примитивној технологији ткања.12)

Први познати становници на овом простору били су Илири и Келти, а шире подручје данашње Бање Луке, пред римско освајање, насељавало је илирско племе Осеријати.13) Римски војсковођа Германик заузео је подручје данашње Бање Луке првих година нове ере, након гушења познатог Батоновог устанка.14) На мјесту Кастела био је подигнут римски војни логор, утврђење Кастра (лат. Castrum Castra), поред кога је никло и цивилно насеље. Публије Корнелије Долабела, намјесник цара Тиберија у провинцијама Илирик и Далмација, изградио је око 20. године тзв. Пут соли који је повезивао Салону са Сервицијумом, а Кастра је постала важно урбано насеље на том путу. То се може закључити по налазима касноантичког новца, керамике, камена, остатака циглана, зграда и гробница у граду и оближњим селима. У близини Кастела је пронађен Јупитеров жртвеник из другог вијека, који се чува у сарајевском Земаљском музеју. Римљани су спознали и користили љековита својства термоминералних вода у Српским Топлицама, те на извориштима у околини града — Слатини и Лакташима.

Током VI и VII вијека, послије пропасти Римског царства, досељавала су се словенска племена. Од VII до XII вијека овим просторима је углавном господарила Византија. Повремено су их заузимали и угарски краљеви, а у IX вијеку ријека Врбас (или Уна) је била западна граница кнежевине Србије. Средином XII вијека територјом данашње Бање Луке владао је први босански бан Борић. О средњовјековном животу у околини Бање Луке свједоче многе повеље и записи издати у градовима Врбашке и Земљаничке жупе, као и значајни остаци утврђених градова из периода од XIII до XV вијека у кањону Врбаса и на простору сјеверно од данашњег града, у Лијевчу и Поткозарју. Гребен град се по први пут помиње 1192. године,15) Врбашки град 1244,16) жупа Земљаник 1287, жупа Врбања и град Котор (Котор Варош) 1322,17) Звечај 1404,18) а Бочац 1446.19) Крајем XIV вијека овим просторима (тзв. Доњим крајима) је владао краљ Твртко, а почетком XV вијека моћни феудалац Хрвоје Вукчић Хрватинић.

Град се под данашњим именом први пут помиње 1494. године када угарски краљ Владислав II Јагелонац, у повељи упућеној локалним заповједницима Јајачке бановине, наводи име Јураја Микулашића као каштелана Бање Луке.20) Лингвисти сматрају да је име града настало од ријечи „бан“ (односно, архаичног придјева „бања“, у значењу „банова“) и „лука“, при чему је лука означавала ливаду у близини воде. Град се налазио на подручју Горњег шехера, данас Српских топлица, с лијеве и десне стране Врбаса.21)

Османско царство

Турци Османлије су освојили Бању Луку 1528. године.22) Град се снажније развијао од 1553. године, када је сједиште Босанског санџака премјештено из Сарајева у Бању Луку.23) У периоду од 1579. до 1587. године Ферхат-паша Соколовић је изградио чаршију на идеалном простору за развој насеља, на ушћу ријеке Црквене у Врбас (Доњи Шехер).24) Тада је подигнуто 216 јавних грађевина, од којих су најпознатије: Џамија Ферхадија, караван-сарај, око 200 занатских и трговачких дућана, те хамбари за жито. Године 1583. Бања Лука је постала сједиште Босанског пашалука, што је била све до 1639. године.25)

У својих 500 година постојања Бања Лука је била поприште многих сукоба. У вријеме аустријско-турских ратова била је више пута пустошена, а њено становништво побијено или растјерано. Нарочито је значајна битка која се водила око бањолучке тврђаве 1773. године у којој су обје стране претрпјеле велике губитке. Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих је највећа била она између 1813. и 1816. као и чести разорни земљотреси. Крајем турске владавине град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској вароши. Овај период бањолучке прошлости обиљежио је и Васо Пелагић, први управник православне богословије, основане 1866. године.26) Пелагић је за школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао 1867. године у Београду „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“. Примио је чин архимандрита да би заштитио Богословију у Бањој Луци од противника из редова све три вјере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм. Муслиманска средња школа првог степена, руждија, почела је са радом 1862. године.27)

Аустроугарска

Године 1878. Бању Луку је окупирала Аустроугарска. Иако је за вријеме турске власти била административни центар регије, Бања Лука је аустроугарску окупацију дочекала као заостало оријентално насеље са мање од 10.000 становника. Под новом влашћу град је значајно напредовао. Добио је нове саобраћајнице, водовод, канализацију, електричну расвјету, а развијале су се и привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачило дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве „Двојне монархије“. За вријеме аустроугарске владавине отворена је и гимназија („Велика реалка“, 1895)28), фабрика дувана (1888)29), жељезничка станица (1891)30) и дрвопрерађивачко предузеће „Босна холц“. Аустроугарски генерал Алфред фон Јелзон је покренуо акцију садње дрвореда, у којој је до 1885. године засађено 4.714 стабала, а Бања Лука је постала препознатљива по својим алејама, чија је укупна дужина тада износила 17 километара.31) Најзначајнији Бањолучанин тог времена је свакако писац и народни трибун Петар Кочић, рођен у оближњим Стричићима на планини Мањачи, који је оставио велики и трајни печат у културном и политичком животу овог краја, као и у српској књижевности уопште.

За почетак Првог свјетског рата везана је једна занимљивост. Наиме, по објављивању рата Србији, Аустроугарска је у Бањој Луци похапсила све виђеније Србе и оптужила их за велеиздају. Слободу за њих је успио да издејствује Алфонсо XIII, тадашњи краљ Шпаније, и то преко своје мајке, Марије Кристине, која је била поријеклом са аустријског двора. Захвална Бања Лука и данас има улицу у самом центру града која носи име овога владара. Аустроугарска власт у Бањој Луци окончана је уласком српске војске у град 21. новембра 1918. године.

Краљевина Југославија

У доба Краљевине Југославије град се убрзано развијао, поготово за вријеме управе енергичног и предузетног бана Светислава Тисе Милосављевића, првог бана тадашње Врбаске бановине. Тада су изграђене зграде Хипотекарне банке, Банске управе, Банског двора, Соколског дома, Хигијенског завода, Народног позоришта Врбаске бановине и Цркве Свете Тројице, која је срушена у њемачком бомбардовању (данас Саборни храм Христа Спаситеља). Отворен је велики број нових школа, Етнографски музеј Врбаске бановине, подигнут Градски парк, те изграђен градски мост (мост града Патре), један од првих пројеката чувеног инжињера Бранка Жежеља.32) Све то је утицало и на процват културног живота Бање Луке.

Напредак града зауставио је Други свјетски рат и њемачко бомбардовање 9. априла 1941. са великим разарањима, а потом и савезничко бомбардовање 1944. У Другом свјетском рату Бања Лука је била у оквиру Независне Државе Хрватске. Многе српске и јеврејске породице су протјеране, а неке од њих су завршиле у концентрационом логору Јасеновац. Некада бројна јеврејска заједница (углавном Сефарда) у Бањој Луци готово сасвим је нестала. Припадници „Поглавниковог тјелесног сдруга“ (Павелићеве гарде) и VIII усташке бојне (батаљона), починили су у зору 7. фебруара 1942. у бањалучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике, најмасовнији једнодневни покољ у Другом свјетском рату.33) У овом масакру хладним оружјем је убијено око 2.500 мушкараца, жена и дјеце српске националности.34) Починиоце овог покоља предводио је натпоручник (капетан) Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Томислава Филиповића.35) Преживјело је врло мало свједока,36) а овај покољ је за вријеме СФРЈ деценијама минимизиран и заташкаван.37) Порушен и осиромашен, град је ослобођен 22. априла 1945. Године 1961. на оближњем Бањ брду подигнут је споменик у знак сјећања на неколико хиљада крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату.

СФР Југославија

Живот Бање Луке у социјалистичком југословенском раздобљу могао би се подијелити у два периода: од 1945. до разорног земљотреса 1969. и од 1969. до избијања Рата у Босни и Херцеговини. До 1948. у Бањој Луци је основано тридесет државних (општенародних) предузећа међу којима и: Руди Чајавец, Крајина, Витаминка, Аутопревоз… А предузеће Сточар проглашено је 1950. најбољим откупним предузећем у Југославији. Послије ослобођења активне су биле: Комунистичка партија Југославије, Народни фронт, Савез синдиката, Савез социјалистичке омладине, Савез бораца, Антифашистички фронт жена и још неке организације. Градско средиште се територијално ширило, а упоредо с тим и водоводна и канализациона мрежа. Градска расвјета је располагала са 150 класичних расвјетних тијела у неком првобитном периоду након ослобођења а 1965. постојало је већ 1500 расвјетних тијела. У оквиру традиционалних и основних градских привредних дјелатности - занатства и трговине, главне постратне промјене односиле су се на нови својински карактер производних средстава. Дакле укинуо се приватни и успоставио општедруштвени сектор. Основана су нова занатска предузећа: 1. мај, 29. новембар, 22. децембар, Елмонт, Пољоремонт, Нова радиност38)

Најтежи ударац у послијератном периоду (СФРЈ) граду је задао катастрофални земљотрес 1969. године, након којег је град коначно добио свој препознатљиви изглед и значај. Година 1969. дубоко је урезана у историју града и свијест становништва. Најразорнији удар погодио је град 27. октобра 1969. године. Почело је у ноћи 26. октобра у 2.55 ч. јаким „претходним ударом“; подрхтавање се наставило до 8.53 ч. када је град погодио земљотрес јачине 8° Меркалијеве скале, односно 6° Рихтерове скале с епицентром у самом центру града (гдје се данас налази зграда робне куће Боска). Захваљујући правовременим мјерама, број људских жртава је сведен на минимум (15 погинулих, а близу 1.000 рањених). Материјална штета је била огромна. Укупно је оштећено 112 привредних организација, 36.267 станова, 131 школска зграда, сви објекти културе, социјалне заштите, јавних служби. Медицински центар је до темеља срушен. Привреда је претрпјела значајне губитке. Након земљотреса је дошло вријеме велике обнове града, када је изграђено мноштво нових објеката и стамбених насеља.39)

Скорашња историја

За вријеме ратног сукоба на подручју БиХ (1992—1995) у Бањој Луци није било директних дејстава, али је дошло до значајних промјена у националној структури становништва.40) У град је дошао велики број избјеглих и расељених Срба, а из њега је исто тако избјегао велики број Хрвата и Бошњака. Поред тога, овај период бањолучке историје обиљежио је још један трагичан догађај. Од 22. маја до 19. јуна 1992. године у Клиници за дјечје болести у Бањој Луци умрло је 12 новорођенчади. Свима је кисеоник за инкубаторе био неопходан. Због прекида коридора кроз Посавину према Србији, услијед свакодневних борби, била је онемогућена достава кисеоника копненим путем, којим је Бања Лука до тада била снабдијевана. Једина могућност допремања кисеоника била је ваздушним путем, али је на снази била забрана летења изнад БиХ. Авион са боцама кисеоника је на батајничком аеродрому неколико дана чекао посебно одобрење за полијетање од Савјета безбједности. Упркос бројним апелима за помоћ, ово одобрење никада није стигло.41)

Оснивањем Републике Српске, град Бања Лука је постао њена највећа територијално политичка јединица и де факто главни град у којем су сједишта већине републичких институција. Године 2007. у Бањој Луци је свечано отворен Административни центар Владе Републике Српске.42)

Политичко и административно уређење

Град Бања Лука је територијална јединица локалне самоуправе и има надлежности које су законом додијељене општини. Органи власти у Граду Бањој Луци су Скупштина града и градоначелник. Скупштина града је представничко тијело грађана, и орган одлучивања и креирања политике Града. Скупштина има 31 одборника. Одборници се бирају на непосредним локалним изборима, тајним гласањем, на период од четири године. Градоначелник заступа Град и врши извршну функцију у Граду Бањој Луци. Он руководи Административном службом града, и одговоран је за њен рад.43) Тренутни градоначелник Бање Луке је Игор Радојичић.

Становништво, насељена мјеста и мјесне заједнице

Према попису становништва из 1991. године, општина Бања Лука је имала 195.692 становника, распоређених у 54 насељена мјеста.44) Цијело подручје пријератне општине налази се у Републици Српској.

Ради непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи и са циљем задовољавања њихових заједничких потреба, на подручју града Бање Луке је образовано 57 мјесних заједница.45)

Привреда

До 1992. године Бања Лука је била снажан привредни центар са 63.000 запослених и развијеном индустријом. Национални доходак по глави становника износио је 2.850 америчких долара, а стопа запослености 32,6 %. Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију секундарног сектора у којем је било ангажовано 54 % укупног броја запослених. Након четворогодишњих ратних дејстава привреда Бање Луке стагнира. Пропуштена је нова технолошка генерација а опрема је застарјела, покидане су традиционалне спољнотрговинске везе и изгубљени значајни купци и тржишта. Учешће идустрије у структури привреде је двоструко мање него што је било прије рата.46)

У посљедњих неколико година нагло се развија финансијски сектор и Бања Лука постаје финансијско средиште. У 2002. години почиње да ради новооснована Бањалучка берза.47) Ускоро се и акције највећих предузећа Републике Српске уврштавају на берзанску котацију. Међу њима се налазе акције Телекома Српске, Рафинерије уља Модрича, Бањалучке пиваре, Витаминке и многе друге. Осим берзе, у овом граду су смјештене и друге важне финансијске институције као што су Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, Комисија за хартије од вриједности Републике Српске, Агенција за банкарство Републике Српске и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Све то Бању Луку чини једним од најважнијих финансијских центара у земљи и требало би да представља основу за привредни развој овог краја.

Образовање

Бања Лука је сједиште једне од двије високошколске установе чији је оснивач Република Српска — Универзитета у Бањој Луци. У тренутку оснивања (1975), у саставу Универзитета било је пет факултета: Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни, Економски и три више школе. Касније је основан и Медицински факултет (1978), да би након формирања Републике Српске у Бањој Луци били основани Пољопривредни (1992), Шумарски (1993), Филозофски (1993), Архитектонско-грађевински (1995) и Природно-математички факултет (1996), те Академија умјетности (1999).48)

У Бањој Луци су смјештене бројне јавне и приватне средње школе. Најстарија средњошколска установа је Гимназија, која је у 1995. години прославила сто година постојања, а ту су и: Грађевинска школа, Економска школа, Електротехничка школа „Никола Тесла“, Медицинска школа, Музичка школа „Владо Милошевић“, Пољопривредна школа, Техничка школа, Угоститељско-трговинско-туристичка школа, Школа ученика у привреди, Технолошка школа итд. Бања Лука има 29 основних школа са још 29 подручних школа. Поред њих, у граду функционишу још двије институције за основно образовање: Центар „Заштити ме“ и Центар за образовање и рехабилитацију слушања и говора. У школској 2013/2014. години у основне школе на подручју града Бање Луке уписано је 16.183 ученика од првог до деветог разреда.49) Предшколско образовање одвија се у Јавној установи Центар за предшколско васпитање и образовање. У њеном саставу се налази 20 вртића које похађа око 2.500 дјеце. Поред ове установе, у Бањој Луци ради и већи број вртића у приватном власништву.50)

Култура

У вријеме Краљевине Југославије, односно управе бана Милосављевића, бањалучко стваралаштво афирмисало је познате креаторе и аниматоре у области културе, који су поставили највриједнија остварења на културну позорницу града. Народно позориште и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године.51) Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, музеј с временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.

Недуго затим отворена је библиотека, која сада има обиљежја републичке (ентитетске) народне и универзитетске установе. Поред фонда од 250.000 књига библиотека располаже и са 3.500 уникатних примјерака књига велике вриједности. Дјечје позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС — Позориште младих, дјечји студио глуме „Рода“, те новоосновано Градско позориште Јазавац. Осим у Музеју савремене умјетности Републике Српске, дјела познатих мајстора могу се видјети и у галерији „Терзић“. Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји углавном се одржавају у Банском двору. Музички павиљон у Градском парку Петар Кочић је такође намјењен за организацију музичких, плесних и књижевних вечери, те семинара, промоција, презентација, конференција, модних ревија, изложби и слично.52)

Најпознатије и најугледније културне манифестације у Бањој Луци су Кочићеви сусрети, Светосавска академија, Ђурђевдански фестивал и Фестивал градске и народне музике, Театарфест, Сајам књига, Демо-фест, Краткофил-фестивал кратког филма, Дани Владе С. Милошевића и др. Филмска остварења се емитују у биоскопу „Палас“ и мултиплексу „Козара“. У Бањој Луци се сваке године одржавају двије вишедневне манифестације: „Бањолучке љетне игре“ и „Љето на Врбасу“. У области културно-умјетничког аматеризма најактивнија су следећа друштва и удружења: „Веселин Маслеша“, „Пелагић“, „Чајавец“, српско пјевачко друштво „Јединство“, дјечји хор „Врапчићи“ и друга.53)

Туризам

Како се град протеже обалама доњег тока Врбаса, на овим просторима риболов је веома старо занимање. Горњи ток Врбаса и цијели ток Пливе богати су разноврсном рибом (прије свих пастрмком, младицом и липљеном), а кањони ових ријека су и туристичке атракције. Доњи ток Врбаса богат је рибом мирних вода: шараном, штуком и сомом. Изузев сјеверне стране, Бања Лука је окружена шумовитим брдима са разноврсном дивљачи. Ловишта срна се налазе на Мањачи и Чемерници, резервати медвједа у шумама код Масловара и Шипрага (општина Котор Варош), а језеро Бардача (код Српца) обилује барском дивљачи, претежно дивљим паткама и гускама. Траписка шума познато је ловиште фазана и зечева, којих има и у резервату на подручју Поткозарја.54)

Захваљујући близини термоминералних извора (Лакташи, Српске Топлице, Слатина, Кулаши…) Бања Лука има основне услове за развој бањско-рекреативног туризма. Ради љековитих својстава извори су коришћени и у доба Римљана, али до данас није завршена реконструкција и модернизација бањских љечилишта са теренима за рекреацију и осталим садржајима савремене туристичке понуде. Бања Лука је дуго словила као град зеленила са више од десет хиљада стабала, уређеним парковима, зеленим површинама и чувеним алејама. Планови везани за развој туризма подразумијевају санацију тврђаве Кастел и уређење обала Врбаса и зелених оаза у близини града (Бањ брдо, Шибови, Траписти и излетишта поред Врбање).55) Поред добре природне основе за развој лова и риболова, те бањског, манифестационог и сеоског туризма, у Бањој Луци је у посљедње вријеме све популарнији и авантуристички туризам. Под тим се подразумијевају рафтинг, кајакаштво, планинарење, спелеологија, параглајдинг и сличне активности, за које ријека Врбас и њен кањон представљају идеалну локацију.56)

У туристичке атракције Града Бање Луке спадају и манифестације као што су Козарски етно и Зимзоград. Козарски етно се одржава сваке године у првој седмици мјесеца јула, а први пут је одржан од 2005. године. Програм се изводи на двије локације, у поткозарском мјесту Пискавица и у самом граду. Поткозарска села чувају традицију и народне обичаје Козаре који су стварани вијековима. Специфична пјесма ојкача, народна ношња, кухиња, те традиционалне активности у кући и пољу, дају козарским селима одлике по којима су јединствени у свијету.57) Зимзоград је посебна туристичка атракција, коју у празничне дане (од 15. децембра до 15. јануара) чини тзв. зимски град у центру Бање Луке.

Знаменитости

Архитектура

Најстарије грађевине у Бањој Луци, које су сачувале аутентични изглед, потичу из периода Османског царства. Бања Лука је тада егзистирала као турска тврђава, војнички логор и касаба, насеље подређено стратешким циљевима, без праве традиције европског града.58) Нагли урбанистичко—архитектонски развој насеља је започео са јачањем хришћанског грађанског слоја на размеђу турске и аустроугарске окупације у 19. вијеку.59) Грађевине из аустрогарског периода су Бањој Луци дале изглед европског града у општем урбанистичком концепту и у архитектонским и стилским облицима.60) Неке од најпознатијих грађевина из тог периода су зграде у Господској улици и зграда старе жељезничке станице из 1891. године61) (данас Музеј савремене умјетности Републике Српске). Крајем XIX вијека у Господској улици (улица Веселина Маслеше) подигнут је низ једноспратних неоренесансних зграда, а доцније и зграда са стилским елементима сецесије, намијењених трговини и становању. Већи број ових објеката сачувао се до данас и својим богатим украсима на вијенцима око прозора и балкона и са декоративним торњићима на угловима чини репрезентативну пјешачку зону у средишту града. Данас се у овим објектима дуж Господске улице налазе многе банке и трговачке радње које нуде робу домаћих и свјетских произвођача. Зграда старе жељезничке станице изведена је као монументално здање, са истакнутим средишњим улазом и бочним крилима на којима су такође репрезентативни портали, са лучним отворима богато украшених архиволти у приземљу, наглашеним профилисаним вијенцима и складним ритмом правоугаоних прозора на спрату, док је перонска страна првобитно имала тријем на челичним стубовима са украсним капителима. Грађена је у неоренесансном маниру, а позицијом је омогућила формирање првог градског трга везаног за Царски друм.

Структура и урбана морфологија града настала у периоду аустроугарске окупације била је основа за даљи развој града који је услиједио у периоду Врбаске бановине.62) У овој фази развоја доминирају нови архитектонски изрази са елементима преузетим из средњовјековног српског градитељства и духа функционализма.63) Градитељским подухватима из овог периода је заокружена примјена новог урбанизма која је почела у аустроугарском раздобљу, чиме је формиран данашњи европски изглед центра града.64) У најпознатије репрезентативне јавне објекте Врбаске бановине спадају зграде Градске палате и Банског двора, Палата Републике (тада Хипотекарна банка) и Зграда Народног позоришта РС. Радови на Банском двору почели су у марту 1931, а свечано отварање здања је било 8. новембра 1932. године. Диспозиције овог објекта и Градске палате ријешене су блоковским системом, са свјетларницима уз наглашено централно постављено степениште, смишљено и креативно, са задовољењем свих функција. Габарити обухватају углове улица, код којих се, излазећи фасадама на три стране, формирају затворени блокови. Ово архитектонско рјешење у себи садржи архитектонски израз обједињеног класицизма и елемената српског средњовјековног градитељства, са извученим и наглашеним пиластрима, те са декоративно обрађеним капителима и архиволтама које уоквирују полукружне отворе. Монументални објекат Хипотекарне банке изграђен је 1936. године, а у њему су, поред елемената Баухауса, наглашени и неокласицистички елементи. Двије бронзане фигуре крајишких сељака, које фланкирају репрезентативни портал, израдио је Владимир Загородњук. Од краја априла 2008. године ова зграда постаје Палата предсједника Републике Српске,65) да би крајем маја исте године била преименована у Палату Републике.66) На земљишту уступљеном од градске општине, у периоду од августа 1933. до септембра 1934. године, према пројекту инж. Јосифа Голднера, изграђена је зграда под називом Дом краља Петра I Великог Ослободиоца (данас зграда Народног позоришта РС) у којој су били смјештени позориште, музеј, друштво Змијање, КАБ, а од 1935. године и Народна библиотека Краља Петра I Великог Ослободиоца. Зграда позоришта из 1934. године је репрезентативно јавно здање, стилски одређено елементима Баухауса, али уз задржавање неких одлика неокласицизма. Зградом позоришта бан Милосављевић заокружио је цјелину осмишљеног градског језгра.

Историјски локалитети

Најпознатији историјски локалитет у Граду Бањој Луци је Тврђава Кастел. Поред ове тврђаве, неке од значајних историјских локалитета представљају и остаци утврђених средњовјековних градова у долини Врбаса. То су тврђаве Звечај, Гребен и Бочац.

Тврђава Кастел је најстарији историјски споменик у Бањој Луци. Налази се у средишњем дијелу града и доминира лијевом обалом Врбаса. У прошлости је Кастел био јако војничко утврђење са намјеном да брани котлину Врбаса од непријатељских налета. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана налази се Завод за заштиту културног и природног насљеђа РС, који ради од 1976. године.

Звечај је познат по договору који је херцег Хрвоје Вукчић ондје склопио са Дубровчанима против босанског краља Остоје. Град се састаоји од цитаделе, бедема који се спуштају ка Врбасу и кула од којих је једна сачувана до висине од око 10 м.67) Гребен град је страдао приликом пада Јајачке бановине под Турке 1527—1528. године. Нешто боље су сачувани само кула над Врбасом и дио бедема који се спуштају према кањону ријеке.68) Средњевјековно утврђење Бочац је изграђено почетком 15. вијека на стијени, са задатком да брани прелаз преко Врбаса. До данас су релативно добро очувани снажни бедеми и куле које окружују пространо градско двориште.69)

Вјерски објекти

На подручју града Бање Луке постоји велики број вјерских објеката. У овом граду и његовој околини највише богомоља имају Српска православна црква, Исламска заједница и Римокатоличка црква. Ту су и сједшта Епархије, Бискупије и Муфтијства. Поред објеката три најбројније вјерске заједнице, у Бањој Луци су прије Другог свјетског рата постојала и два јеврејска храма (сефардски и ашкенаски),70) те једна евангелистичка црква. За вријеме Другог свјетског рата су порушене православне цркве у граду, а за вријеме Рата у БиХ, на овом подручју су срушене џамије и неке католичке цркве. Већина њих је обновљена или је њихова обнова у току.

Познато је да су прије османског освајања на овом простору постојале монашке заједнице и хришћанске цркве,71) а на основу жртвеника пронађеног код тврђаве Кастел, претпоставља се да је ту постојао и антички римски храм посвећен богу Јупитеру.72) Најстарији вјерски објекат за којег се поуздано зна када је саграђен, била је Царева џамија, тзв. Хунћарија и Канунија, подигнута 1528. године, у част султана Сулејмана.73) Манастир Гомионица се први пут помиње у сачуваним писаним изворима 1540. године.74) На основу познате грађе претпоставља се да је на мјесту данашње Цркве Светог Илије у Крупи на Врбасу постојао манастир у вријеме средњовјековне босанске државе.75) Већина џамија изграђена је у 16. и 17. вијеку, а најпознатија међу њима је Ферхат-пашина џамија или Ферхадија. Најпознатија православна црква у Бањој Луци је саборни храм Христа Спаситеља, а од римокатоличких цркава највећи значај за вјернике, али и за развој Бање Луке и околине имао је чувени трапистички самостан Марија Звијезда.

Црква Христа Спаситеља је израђена у српско-византијском стилу, који се код нас јавља у архитектонској пракси крајем XIX и почетком XX вијека. Срушена је у Другом свјетском рату, а обнова је почела тек 1992. Зидана је тзв. травертином, вулканским каменом са Блиског истока. На фасади храма налазе се портали, розете, стубови, крстови, бифоре и архиволте које су рађене од карарског бијелог мермера. Стубови (шест великих и четири мала) направљени су од гранита из мјеста Ђадоне, Сардинија. Иако њена унутрашњост још увијек није уређена, данас Црква Христа Спаситеља архитектонски представља једну од најљепших и највећих православних грађевина на Балкану. Приликом обнове храма 1992. године, одлучено је да он буде посвећен Христу Спаситељу, а да у складу са тим крсна слава Града буде Спасовдан.76)

Ферхат-пашина џамија или Ферхадија је изграђена 1579. у класичном отоманском стилу. У својој дугој историји више пута је била оштећена и реновирана. Најозбиљнија оштећења претрпјела је у земљотресу 1969. године. Тада јој је поломљен минарет, али је темељно рестаурирана и осликана. У Грађанском рату (1992—1995), заједно са осталих 15 бањалучких џамија била је потпуно срушена, а данас се приводи крају њена обнова.77)

Самостан Марија Звијезда је основан 1869. године.78) Старохришћански и романички елементи обликују огроман простор тробродне базилике на тачно промишљен, оригиналан начин, с обзиром на то да је средишња лађа дугачка шездесет, а широка 10 метара. Унутрашњост самостана одликује се смислом за уређење простора, њежним колоритом и необично умјетничким уобличењем.

Споменици и скулптуре

Неки од најпознатијих споменика и скулптура у Граду Бањој Луци су Споменик Петру Кочићу, Споменик Топола ужаса, Споменик Дванаест беба и Скулптура „Мир“. Споменик књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу (1877—1916) налази се у Градском парку. Аутори споменика су Антун Аугустинчић и Вања Радауш. Постављен је и свечано откривен 6. новембра 1932. године.79) Споменик Топола ужаса се налази на Тргу жртава Јасеновца испред зграде Народне скупштине Републике Српске у центру Бање Луке. Подигнут је у знак сјећања на жртве усташког логора смрти Јасеновац. Споменик Дванаест беба се налази испред Музеја савремене умјетности Републике Српске. Подигнут је 2008. године у знак сјећања на смрт 12 бањалучких беба, страдалих 1992. године. Скулптура мира постављена је поводом осамнаесте годишњице од потписивања Дејтонског споразума. Ради се о челичној скулптури у облику голуба који симболично шири крила ка слободи. Скулптура је дјело Миливоја Унковића а налази се у парку поред зграде Владе РС.

Излетишта и рекреација

Град Бања Лука је познат по бројним зеленим површинама и излетиштима. У граду и околини налази се неколико уређених мјеста за посјете и рекреацију. Углавном су смјештена уз ријеке Врбас и Врбању. Нека од најпознатијих су Бањ брдо, Бањалучки зоолошки врт и Водени парк Аквана.

Бањ брдо (некада Шехитлуци) је познато бањолучко излетиште, са којег се може видјети готово цијели град. На врху овог брда (431 m надморске висине) налази се Споменик палим Крајишницима у Народноослободилачкој борби (1941—1945). Споменик је маузолејског типа (висине 13 m и дужине 24 m) и рад је једног од највећих југословенских кипара и мајстора меморијалне пластике, Антуна Аугустинчића. Бањ брдо доминира бањолучком котлином, а његов врх је удаљен 5 km од центра града.

Бањалучки зоолошки врт налази се у насељу Траписти, уз ријеку Врбас у сјеверном дијелу града. Званично је отворен 2008. године. Зоолошки врт располаже са неколико десетина, углавном ситнијих, животињских врста, као што су срне, јелен лопатар, патуљасте козе, јазавац, куна златица, или разна перад, али и један примјерак макаки мајмуна. Од крупнијих животиња, ту су медвјед, пар канадских вукова, лама и пар нојева.

Водени парк Аквана се простире на 38.000 m² и представља највећу туристичку и забавну атракцију ове врсте у Бањој Луци и ширем окружењу. Смјештен је у непосредној близини центра града у бањалучком насељу Борик. У његовом саставу су: три базена, најсавременије постројења за пречишћавање воде, спортски терени, угоститељски садржаји итд.80)

Спорт

Од бањолучких спортских клубова најтрофејнији су рукометаши који су свом граду донијели титулу европског првака у рукомету и боксери Славије коју били екипни шампиони Југославије 1974, медитерански и балкански прваци али и европски и олимпијски побједници.81)

Успјехе су постизали и бањолучки стријелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши и други спортисти овог града. Они су освојили 12 олимпијских медаља (8 златних), 15 медаља са свјетских првенстава, 6 медаља са европских првенстава, 4 са универзијада, 11 са медитеранских игара и 39 са балканских првенстава. Поред клупског првака Европе у рукомету (Рукометни клуб „Борац“,82) ) Бања Лука има и побједника европског фудбалског клупског такмичења Митропа купа и фудбалског Купа Југославије (Фудбалски клуб „Борац“), те велики број екипних и појединачних шампионских титула у првенствима Југославије, Републике Српске, те Босне и Херцеговине. Данас је у Бањој Луци организовано и активно ради више од 100 спортских организација, савеза, спортско-рекреативних друштава и удружења у 22 спорта.83)

На подручју Града Бање Луке постоји више од стотину спортских објеката.84) Најпознатији међу њима су: „Градски стадион ФК Борац“, те спортске дворане „Борик“ и „Обилићево“ које су заједно са кугланом „Борик“ у саставу јавне установе „Спортски центар Борик“, затим Градски олимпијски базен, објекат коњичког клуба Чокорска поља, куглана Бања Лука, стадион са вјештачком травом Крупа, рафтинг центар Кањон, терени тениског клуба Младост итд.

Саобраћај

На подручју Бање Луке најразвијенији вид саобраћаја је друмски, а поред њега, у употеби је и жељезнички, док је ваздушни саобраћај слабије развијен. Кроз град пролазе магистрални путеви М4 (Нови Град — Добој) и М16 (Градишка — Црна Ријека (Јајце)),85) те неки мање значајни регионални и локални путеви.

Након периода стагнације у развоју саобраћајне инфраструктуре на подручју града Бање Луке и цијеле Републике Српске, у задњих неколико година ради се на модернизацији и реконструкцији путева. Године 2011. у саобраћај је пуштен ауто-пут Градишка — Бања Лука (дионица европског пута E-661) који веже Бању Луку са европским путем Е-70 (ауто-пут Београд — Загреб).86) Планирана је и изградња мреже ауто-путева, коју би поред наведеног чинили и правци Нови Град — Бања Лука, Бања Лука — Добој, Шамац — Добој, Шамац — Бијељина и Бања Лука — Купрес.87)

Поред бројних приватних превозника и шпедитера, друмски путнички и теретни саобраћај организују предузећа „Аутопревоз“, „Бањалукатранс“ и „Ротас“. Бањолучка привредна предузећа карактерише уситњеност капацитета режијског саобраћаја.

Жељезнички саобраћај се одвија на домаћој линији Добој — Бања Лука — Приједор — Нови Град — Добрљин и међународним линијама Загреб — Бања Лука — СарајевоПлоче и Бања Лука — Шамац — Винковци — Београд.

Аеродром Бања Лука (у мјесту Маховљани, сјеверно од града) изграђен је 1985. године, али је за цивилни саобраћај отворен тек крајем 1997. Прва редовна путничка линија Београд — Бања Лука — Београд отворена је промотивним летом Југословенског аеротранспорта 2. марта 1998. године.88) С обзиром на неизграђено карго складиште у оквиру аеродрома теретни саобраћај још није успостављен.

Медији

Телевизијске станице

Радио станице

Дневна штампа

Градови побратими и партнери

Занимљивости

Двојак облик имена града

Име града се појављује у два једнако призната књижевна облика:90) као Бâњā Л́ука (вишечлани назив) и Бањал́ука (сложеница), који се различито акцентују91) и деклинирају, а што утиче и на облик ријечи које се од њих изводе. Уколико се ради о вишечланом називу (Бања Лука), деклинирају се обје ријечи, на сљедећи начин:

Присвојни придјев од овог облика гласи бањолучки, а име становника града Бањолучанин. Међутим, наведени облик се користи претежно у званичној употреби, док је у свакодневној комуникацији много чешћа сљедећа употреба:

Присвојни придјев у овом случају гласи бањалучки, а име становника града Бањалучанин.

Потреси

Први забиљежени већи земљотрес је погодио Бању Луку 1888, а његова снага је износила 5,5 степени Рихтерове скале.92) Године 1935. потрес је био јачине 5,5 Рихтера, затим 1969. снаге 6,3 Рихтера, а 1981. око 5,4 Рихтера.93) Године 2009. у Бањој Луци је одржана Међународна конференција о земљотресном инжењерству.94)

Филмови и серије снимани у Бањој Луци

Галерија слика

Литература

Спољне везе

2)
Спремо, 1966, pp. 21
3)
Смлатић, 1978, pp. 16—17
4)
Смлатић, 1978, pp. 12
5)
„основазпз”, Михајло Марковић, коаутори Чедомир Бурлица, Владимир Хаџић, Момчило Убавић, Петар Секулић, Светимир Драговић, Илија Комљеновић, Никола Ђукић, Ратко Чомић, Јован Тодоровић, Борислав Раилић, Милан Кнежевић, Бранка Коруновић, Раде Лукић, Синиша Митрић, Јован Травар, Зоран Лукач, Јелена Марковић, Борис Марковић, Светлана Лазић, Дејан Супић, Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта града Бања Лука, Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 2006.
6)
основазпз
7) , 40) , 41) , 46) , 49) , 50) , 53) , 81) , 83) , 84) , 89) , 94)
бл
8)
Смлатић, 1978, pp. 22
9)
Смлатић, 1978, pp. 24
10)
Шево, 1996, pp. 13
11) , 12)
Шево, 1996, pp. 14
13)
Шево, 1996, pp. 17
14)
Пејашиновић, 2009, pp. 12
15)
Равлић, 1974, pp. 13
16) , 22)
Спремо, 1966, pp. 155
17)
Спремо, 1966, pp. 57
18)
Спремо, 1966, pp. 54
19)
Спремо, 1966, pp. 56
20)
Џаја, 1962, pp. 5
23)
шпоз
24)
Равлић, 1974, pp. 15
26)
Спремо, 1966, pp. 84
27)
Џаја, 1962, pp. 12
28)
Јеловац, 1960, pp. 61
29)
Џаја, 1962, pp. 18
30) , 61)
Равлић, 1974, pp. 25
31)
Јеловац, 1960, pp. 39
32)
Равлић, 1974, pp. 72
33) , 34)
Лукајић, 2005, pp. 29
35)
Лукајић, 2005, pp. 17
36)
Лукајић, 2005, pp. 31
37)
Лукајић, 2005, pp. 158
39)
Равлић, 1974, pp. 233—234
43)
„статут”, Статут Града Бања Лука, PDF, Приступ 9. 1. 2014.
47)
Бањалучка берза, Приступ 8. 11. 2010.
48)
„унибл”, Универзитет у Бањој Луци, Приступ 9. 1. 2014.
51)
Јеловац, 1960, pp. 74
54)
Спремо, 1966, pp. 166—169
56) , 79)
тобл
58) , 59)
Шево, 1996, pp. 5
60) , 62) , 63)
Шево, 1996, pp. 7
64)
Шево, 1996, pp. 8
65)
Б. Марић, „Отворена председничка палата“, Политика, 25. 4. 2008, Приступљено 28. 3. 2011.
67) , 68) , 69)
дфгјк
70)
„јобл”, Јеврејска општина Бања Лука, 2011—2013, Приступ 7. 1. 2014.
71)
„манастири”, Љиљана Шево, Манастири и цркве брвнаре Бањолучке епархије, Глас Српски, Бања Лука, 1996.
72)
Равлић, 1974, pp. 11
73)
Смлатић, 1978, pp. 41
74)
„гомионица”, Манастир Гомионица, Приступ 7. 1. 2014.
75)
манастири
76)
Пејашиновић, 2009, pp. 138
77)
Пејашиновић, 2009, pp. 24
78)
„траписти”, Самостан Траписти, 2009, приступ 7. 1. 2014.
80)
test
82)
„sport”, Рукометни клуб „Борац“, Приступ 8. 11. 2010.
86)
путеви
88)
Аеродром Бања Лука, Приступ 8. 11. 2010.
90)
„Правопис српскога језика“, Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 268.
91)
Милорад Телебак, „Музика ријечи: ка говорној култури“, БИНА, Бања Лука, 2001, стр. 128—129.
92)
„Тркуља: Нове зграде у РС не испуњавају стандарде трусних подручја”, Тркуља: Нове зграде у РС не испуњавају стандарде трусних подручја, РТРС, 3. 6. 2012, Приступ 5. 6. 2012.
93)
Тркуља: Нове зграде у РС не испуњавају стандарде трусних подручја
Штампање