Добро дошли на Српску енциклопедију

Стеван Каћански

Стеван Владислав Каћански

Стеван Владислав Каћански (Србобран, 19. децембар 1828/1. јануар 1929— Београд, 4/16. мај 1890)1) је био национално-политички радник, револуционар, најпопуларнији српски патриотски песник у другој половини 19. века2), правник, публициста, професор гимназије у Крагујевцу и Прве београдске гимназије.3)) Највећи део његових песама је инспирисан поетским сном о ослобођењу и уједињењу Срба.4)

Биографија

Рођен је у угледној породици,5) у Сентомашу (Србобрану), у Бачкој.6) Породица је презиме добила по бачком селу Каћ, одакле се преселила крајем 18. века. Пореклом је из Херцеговине, презивали су се Владисављевић, због чега је Каћански увек испред свог презимена стављао, или се потписивао само као Владислав.7) 8)

Основну школу је завршио у Варадину и Србобрану.9) Гимназију је започео у Сремским Карловцима, а завршио у Сегедину10), мада се отац Трифун противио, подршку у школовању је добио од стрица Сергија Каћанског, веома ученог и једног од најпознатијих војвођанских Срба (касније горњекарловачки владика). Већ у гимназији, Каћански је почео да пише родољубиве песме и постао председник литерарног удружења Срба у сегединској гимназији.11)

После гимназије, уписао је Филозофски факлултет у Пешти, али га је врло брзо напустио и прешао да студира права у Јегри12) (Угарска). Студије је прекинуо да би се придружио Српском народном покрету13) у Револуцији 1848. године.14) Захваљујући одлучности и бистрини, брзо је стекао поверење народних првака. Уз помоћ стрица Сергија је изабран за делегацију, која је у Загребу преговарала са баном Јелачићем о заједничкој борби против националистичких циљева Мађарске револуције. Његов задатак је био да побуни славонске граничаре. Учествовао је у одбрани Србобрана, у биткама код Бачког Градишта и Сремских Карловаца.15)

Тада се прославио се са патриотском песмом „Ноћница“,16) у којој је опевао бој на Темерину.17)18) Његове песме су представљале подстрек борцима и читане су по војничким логорима.19)

Са стрицем је учествовао на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, приликом оснивања Српске Војводине, као и проглашењу митрополита Јосифа Рајачића за српског патријарха и Стевана Шупљикца за војводу.20)

Права је на крају завршио у Загребу 1850. године21), а после се вратио у Србобран, где је живео до 1857.22) Пошто је одбио да се посвети великом породичном газдинству, отац га је отерао из куће и изузео из тестамента.23) После тога је прешао у Србију и 1858. године постао професор београдске гимназије.24)

Његова прва објављена песма је „Усклик младих Срба“ објављена 1846. године у београдском часопису „Подунавка“.25)26) Средином 1850-их први је унео романтизам у српску поезију.27) Прославио се са песмом „Грахов Лаз“ где је опевао битку на Граховцу28) и црногорска победа над Турцима29). Објављујући родољубиве стихове у новинама скренуо је пажњу јавности, посебно песмом „На Србобрану“. Међутим, није му се допадала аустрофилска политика кнеза Михаила Обеновића30)31) и сматрао је да је кнез Михаило био кочница остваривању српских интереса.32) Полицијске уходе су код њега пронашле бележницу са песмом о Карађорђу, због чега је остао баз посла. Једна од његових најлепших песама написана је у то време „Ој, облаци“ (1860). За њу је касније Мита Топаловић компоновао музику.33)34)

Тек 1862. године је добио држављанство Краљевине Србије. Исте године Турци су бомбардовали Београд. Каћански је тада окупио добровољце и са народним јунаком Ђоком Влајковићева разоружао већи турски одред.35) У периоду 1862—1863 уређивао је београдски политички лист „Србска народност“.36)37)38)

Наименован је за почасног члана Српског ученог друштва 29. јула /10. августа 1864. године.39)40)

Кнез Михаило није могао да му одрекне заслуге, али је покушао да га држи даље од престонице.41) Тако је 1864. године постављен за професора у Крагујевачкој гимназији.42) Од 1867. године је постао члан Друштва српске словесности.43) У Крагујевцу је живео до 1869. године. Тамо је основао Омладинско друштво „Шумадија“, које се брзо прочуло по чувеним „беседама“ и позоришним представама.

Од 1870. био је стално у Београду.44) По смрти кнеза Михаила, намесници кнеза Милана Обреновића вратили су га у престоницу и 1871. му је поверен важан дипломатски посао: отпутовао је на Цетиње да би преговарао са црногорским кнезом Николом Петровићем о заједничкој борби Србије и Црне Горе против Турака. Преговори су успели, а кнез Никола му је поклонио скупоцену сабљу, сребрни јатаган за „Грахов Лаз“.45)46)

По избијању Невесињске пушке у Херцеговини 1875, ризикујући да буде ухапшен, преко Трста је покушао да се придружи устанку, али пошто је устанак угушен, вратио се у Београд. Ипак, инспирисан устанком, написао је песму оригинално је назвавши „Народни збор“ (објављена у часопису Јавор 197547), касније познатија под називом „Хеј трубачу, с бојне Дрине“. Песма је убрзо постала веома популарна, како у Србији, тако и ван граница њене територије. Певала се на народним зборовима, ђачким приредбама, славама. Због покретачког значаја у мобилизацији против Турске и Аустроугарске на Балкану, књижевници тога времена упоређивали су је са француском „Марсељезом“.48)49)50) За ову песму је 1905. године Јосиф Маринковић написао музику за хорско извођење.51)

У периоду 1876—1877 је учествовао у Српско-турском рату. Пред крај рата, у чину мајора, истакао се својим јунаштвом у борбама код Беле Паланке и на Бабиној глави.52)53) Када је јужна Србија највећим делом била ослобођена од Турака, српска Врховна команда га је крајем 1877. године, послала у Лесковац, у својству члана привремене управе новооснованог лесковачког среза, и на том месту је провео нешто више од два месеца.54)

Учествовао је у оснивању и руководству Друштва „Свети Сава“, за које је написао правила, усвојена јуна/јула 1886. године.55) 56)

Због својих родољубивих песама, у старости је добио име, а и сам се потписивао као „Стари Бард“57) 58). Познат је и слављен пре свега захваљујући политичким приликама и општим идејама које је представљао.

Пензионисао се 13. марта 1888. године.59)

Покретач је листа „Велика Србија“,60) који је кренуо да излази на дан Светог Саве 188861), а наставио да се објављује и после његове смрти.62) Још у уводнику првог броја најавио је да ће се лист отворено борити портив Аустроугарске политике према Србији и њених хегемонистичких интереса на Балкану. Када се у марту те године појавио чланак аутора Драга Шпољарића, бившег аустроугарског официра, који је пребегао у Србију, а Аустроугарску називао жутом монархијом и тамницом народа, писање листа је оцењено као деструктивно и против уредника је подигнута оптужница. На запрепашћење целе Србије и Београда који је ћутао, Стари бард је у Основном београдском суду осуђен на две године затвора, што је преко апелационог суда смањено на годину дана. Под старе дане, не молећи никога за помоћ, служио је казну у затвору у Пожаревцу. Одлуком краља Милана је помилован пре истека казне, мада Каћански то није тражио.63)

По изласку из затвора, знатно нарушеног здравља, наставио је са уређивањем листа „Велика Србија“, са истом програмском политиком. Са Друштвом Светог Саве, већ ослабљеног здравља, покренуо је припреме за прославу 500 годишњице од Косовске битке.64)

Умро је од туберкулозе65) 16. маја 1890. Првобитно је, о државном трошку, уз све почасти,66) сахрањен на Ташмајданском гробљу, а затим је његов гроб пренет на Ново гробље 1927,67) у Алеју великана.68)69) Спомен-гробница је откривена 12. маја 1929. године, када је извршено и њено освећење, уз присуство краљевског изасланика и представника многих културних и националних друштава.70)71)

Познате песме

Поезија Каћанског се састоји од љубавних и патриотских песама. Љубавних песама има мање, али се оне, исто као и знатно бројније патриотске, одликују искреношћу и непосредношћу осећања.72) Мада је спадао у најдаровитије песнике српског романтизма, за собом је оставио мало написаних књига73), али је већина његових песама својевремено била веома популарна.74)75) Песме су сакупљене су и објављене у Новом Саду, тек 1879. године.76) У његове најпознатије песме спадају77):

  • „Ноћница“ (1855)78)
  • „Ој облаци мутна ока“ (1860)
  • „Где је српска Војводина“ (прво под називом „Хај!“ је објављена часопису Даница 186179)
  • „Панјелинон“ (поводом грчког устанка на Криту 1867)80)
  • „Граов Лаз“ (1862, накнадно дописана 1877)
  • „Хеј трубачу, с бојне Дрине“ (објављена под називом „Народни збор“ у часопису Јавор 1875)81)
  • „На Србобрану“ (објављена у часопису Отаџбина 1875)82)
  • „Са Авале ор'о кликће“
  • „Тешко је Србин бити“
  • „Прам месеца“

У његову част

Улице у Србобрану, Београду, Нишу носе његово име.

Кућа у Србобрану

У Србобрану, на месту где се налазила приземна кућа, у којој је рођен Стеван Владислав Каћански, подигнуто је 1893. године једностпратно здање, на коме је постављена спомен-плоча са уклесаним песниковим стиховима:

цитат: Српском роду! Све што имам, то је твоје све што имам теби дајем, са слађаном уздисајем срце, мисли, песме моје!

Априла 1941, ова плоча је скинута и уништена.83) Поново је постављена 1990.

Кућа Стевана Каћанског

У Симиној улици, у Београду, налази се кућа, споменик културе, у којој је живео Стеван Каћански. Подигнута је у духу српског академизма, карактеристична је за архитектуру с краја 19. века.84) На кући је 12. маја 1929. откривена спомен плоча.85)86)

Литература

  • Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.2 (В. Петровић).
  • Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 3.
  • Стеван Владислав Каћански (1828—1890) каталог изложбе, година 2003, издавач Библиотека Матице српске, место Нови Сад http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=247&m=2#page/1/mode/2up, аутор Ксенија Шуловић, Весна Укропина, уредник Мирко Вуксановић, приступ 8. 3. 2014.
  • Каћански Сергије, Каћански Стеван Владислав, часопис Грађа за биографски речник чланова друштва Српске словенсности, Српског ученог друштва Српске краљевске академије 1841–1947, година 2007, број=24, http://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/BiografskiRecnik.pdf, стр. 140, приступ 13. 11. 2013, аутор Љубомир Никић, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић-Костић, уредник Никша Стипчевић, издавач Српска академија науке и уметности, место Београд, ИССН 0561-743X
  • Историја српске књижевности, година 1996, издавач Требник , место Београд http://www.savezguslarasrbije.rs/download/naucni_radovi/jovan_deretic-istorija_srpske_knjizevnosti.pdf, аутор Јован Деретић, приступ 13. 11. 2013.
  • Историја нове српске књижевности, година 2009, издавач Учитељски факултет Универзитета у Београду, место Београд http://www.ask.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx, стр. 107, аутор Јован Скерлић, приступ 14. 11. 2013.
  • Откривање споменика Стевану Владиславу Каћанском, часопис Гласник историјског друштва у Новом Саду, година 1929, број 2, стр. 463-464, аутор Александар Поповић, место Нови Сад
  • У спомен Стевана-Владислава Каћанског, часопис Политика, датум 13. 5. 1929., број 7552 http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=8521#page/3/mode/1up приступ 15. 11. 2013., уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, Политика, 13. 5. 1929.
  • Хеј трубачу!…, часопис Политика, датум 16. 12. 1928., број 7421 http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=8388#page/4/mode/1up стр. 6, приступ 15. 11. 2013., аутор Даница Макровић, уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, Политика, 16. 12. 1928.
  • Хај!, часопис Даница, датум 20. 3. 1861, број 8 http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-0151-1861&p=058&w=1385&h=822, стр. 113, аутор Стеван Владислав Каћански, уредник Ђорђе Поповић, место Нови Сад, Даница, 20. 3. 1861
  • Петар Рмуш, 2009, наслов Култ Црне Горе и српски романтизам (6), Слово језика српскога , година 2009 , број 24 http://slovosrpsko.net/stari-brojevi/slovo24.pdf, стр. 177-186, приступ 17. 11. 2013., аутор Петар Рмуш, уредник Веселин Матовић, издавач НВО Актив професора српског језика и књижевности - Никшић, место Никшић, ИССН 1800-6140
  • Знаменити Срби XIX века (1800—1900) http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/A-387-II&e=f&p=045&z=1&w=1386&h=822, година 1903, издавач Наклада и штампа Српске штампарије (деон. друштво), место Загреб, уредник Андра Гавриловић, стр. 79-81, приступ 17. 11. 2013, Знаменити Срби XIX века, 1903
  • Рума у периоду 1861 – 1914., година 2012, место Рума http://www.ruma.rs/portal/dokumenta/Ruma1861-1914novi.pdf, стр. 32, аутор Ђорђе Бошковић, приступ 17. 11. 2013.
  • http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1085&p=0608&w=1152&h=730, уредник Владан Ђорђевић, часопис Отаџбина, књижевност, наука, друштвени живот, година прва, књига 2, свеска 5, 6, 7 и 8, наслов Ноћ се црна, аутор Владислав , место Београд, година 1875, стр. 603,327
1) , 19) , 21) , 42) , 46) , 59) , 76)
Ксенија Шуловић, Весна Укропина, 2003, стр. 3
2)
Ксенија Шуловић, Весна Укропина, 2003, стр. 4
3)
сану http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=244, наслов Стеван Владислав Каћански, издавач Српска академија наука и уметности, приступ 8. 3. 2014.
4)
службени Каталог Напокретних културних добара на подручију града Београда - Кућа Стевана Каћанског http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/kuca_stevana_kacanskog.html, часопис Службени лист града Београда, приступ 8. 3. 2014., место Београд
5)
србобран Великан под врелом заборава http://www.srbobran.net/content/13/velikan-pod-velom-zaborava/1/, издавач Стур цврчак, приступ 13. 11. 2013., аутор Миливоје Туторов
6) , 9) , 22) , 29) , 36) , 44) , 57) , 61) , 77)
Јован Скерлић, 2009, стр. 107
7)
алма Аутори - Стеван Каћански http://www.alma.rs/autori/kacanski.html, издавач Алма издавачка кућа, приступ 8. 3. 2014.
8)
Ох, та склопи око црно … (1856), часопис Даница, датум 10. 7. 1861., број 19 http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/P-0151-1861&e=f&p=147&z=3&x=0&w=1386&h=866&x=f, стр. 289, приступ 8. 3. 2014., аутор Владислав, уредник Ђорђе Поповић, место Нови Сад
10) , 12) , 25) , 31) , 34) , 48)
алма
11) , 18) , 49) , 63) , 64) , 65) , 73) , 83)
србобран
13)
рађање Рађање српских химни 9: Српска Марсељеза http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/209882/Radanje-srpskih-himni-9-Srpska-Marseljeza-, издавач „Вести“ д.о.о., приступ 8. 3. 2014., аутор М. Ђорђевић, место Београд, датум 13. 3. 2012.
14) , 27) , 52) , 84)
службени
15) , 23) , 30) , 33) , 35) , 41) , 45) , 51)
рађање
16)
наслеђе Сакупи се једна чета мала, часопис Српско наслеђе, година 1998, број 12 http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/12/article-11.html, приступ 8. 3. 2014., аутор Симо Живковић, уредник Славољуб Качаревић, издавач Предузеће за новинску делатност ”Глас”, место Београд
17) , 58)
Знаменити Срби XIX века, 1903, стр. 79
20)
глас Посвета српском роду http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/12/18/pisma/srpski/pisma.shtml|work=arhiva.glas-javnosti.rs, издавач Глас јавности, приступ 8. 3. 2014., аутор Петар Каћански, Београд, датум 18. 12. 2003
24) , 74)
наслеђе
26)
гробље Стеван Каћански http://www.beogradskagroblja.rs/page/знамените-личности/100130/cnt/стеван-каћански.sr-Cyrl-CS.htm beogradskagroblja.rs, издавач Јавно комунално предузеће „Погребне услуге“ - Београд, приступ 8. 3. 2014.
28)
Петар Рмуш, 2009, стр. 177
32)
Ђорђе Бошковић, 2012, стр. 32
37) , 62) , 66) , 80)
Знаменити Срби XIX века, 1903, стр. 80
38) , 82)
Ксенија Шуловић, Весна Укропина, 2003, стр. 8
39)
Љубомир Никић, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић-Костић, 2007, стр. 140
40)
сану
43) , 60) , 67) , 69)
гробље
47) , 81)
Ксенија Шуловић, Весна Укропина, 2003, стр. 9
50)
Политика, 16. 12. 1928. стр. 6
53)
мцл Лесковачки писци и њихово доба (8): Преглед књижевног стваралаштва http://www.mcleskovac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3471:leskovaki-pisci-i-njihovo-doba-7-pregled-knjievnog-stvaralatva&catid=34:leskovac#_ftnref9, издавач Медија центар Лесковац, приступ 13. 11. 2013., аутор Данило Коцић, место Лесковац, датум 8. 3. 2014.
54)
мцл
55)
Знаменити Србин Личанин, часопис Православље, број 995 http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/995/tekst/znameniti-srbin-licanin/print приступ 13. 11. 2013., аутор Радован Пилиповић, уредник Александар Ђаковац, издавач Српска православна црква, ИССН 0555-0114
56)
Свети Сава јуче и данас http://www.sveti-sava.org.rs/index.php/o-nama/istorijat-drustva, издавач Друштво Свети Сава, приступ 8. 3. 2014., аутор М. Г.
68)
Вечне жизни двери, аутор Зора Латановић http://web.arhiv.rs/develop/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/c5d682d99fdce852c125713a007b67ae?OpenDocument, издавач НИН, датум 23. 3.2006., приступ 8. 3. 2014. стр. 39
70)
Александар Поповић, 1929, стр. 463
71) , 86)
Политика, 13. 5. 1929. стр. 6
72)
Знаменити Срби XIX века, 1903, стр. 81
75)
Јован Деретић, 1996, стр. 79
78)
Ксенија Шуловић, Весна Укропина, 2003, стр. 7
79)
Даница, 20. 3. 1861, стр. 113
85)
Александар Поповић, 1929, стр. 464
Штампање