Светозар Милосављевић (Крагујевац, 19/31. октобар 1845 — Београд, 18. фебруар 1921), српски политичар. Био је министар просвете и министар унутрашњих послова у више влада Краљевине Србије. Као министар био је познат по непристрасности и по доследношћу и тачношћу у спровођењу закона.

Светозар Милосављевић је рођен 19/31. октобра 1845. године у Крагујевцу.^{1) 2)} У Београду је 1869. завршио Велику школу.³⁾ Након тога радио је као професор гимназије у Крагујевцу.⁴⁾ Био је присташа Светозара Марковића и сарадник Јавности, Гласа Јавности, Ослобођења и Старог Ослобођења.⁵⁾ Током 1873. Светозар Милосављевић је уз Николу Пашића, Саву Грујића, Перу Тодоровића, Перу Ђорђевића и Стевана Поповића учествовао на тајном састанку, који је одржао Светозар Марковић, а на састанку је донесен Нацрт пројекта за програм радикалне партије.⁶⁾ Један је од оснивача Народне радикалне странке.^{7) 8)} Изабран је заједно са још осам чланова 9. августа 1882. у први Главни одбор Народне радикалне странке.⁹⁾ Од 1881. до 1882. био је директор гимназије у Београду, а онда се због политичких разлога одрекао државне службе.¹⁰⁾

По први пут био је министар народне привреде у влади Јована Ристића од 1/13. јуна до 19/31. децембра 1887.¹¹⁾ Био је један од ретких радикала, у које је краљ Милан Обреновић имао поверења.¹²⁾ У Радикалној странци припадао је умереној фракцији, у којој је био и његов пашанац Сава Грујић.¹³⁾ Због тога је постављен за министра унутрашњих послова у влади свога пашанца Саве Грујића, а ту дужност вршио је од 31. децембра 1887. до 26. априла 1888.¹⁴⁾ Након тога био је министар просвете у влади Саве Грујића од 7. марта 1889. до 28. марта 1890. Док је био министар просвете слао је допис да се отпуштају ученици ученичких школа, који две године имају лоше оцене из владања.¹⁵⁾

Био је накратко министар унутрашњих дела у влади Саве Грујића од 2. фебруара до 23. фебруара 1891.¹⁶⁾ Поново је био министар унутрашњих дела у влади Николе Пашића од 2. априла до 21. августа 1892.¹⁷⁾

Када је краљ Александар Обреновић 13. марта 1893. извршио државни удар мандат је поверио влади Лазара Докића. Светозар Милосављевић је био министар унутрашњих послова у тој влади од 13. априла до 5. децембра 1893. И након Докићеве смрти остао је министар унутрашњих послова у влади Саве Грујића до 24. јануара 1894. Био је умерени радикал.¹⁸⁾ Познат је био као поштењаковић, који није трпео да се клуб његове радикалне странке меша у његове послове.¹⁹⁾ Био је доследан и тачан у вршењу закона.²⁰⁾ На годишњем скупу радикалне странке у јесен 1894. били су критиковани он, Сава Грујић и Андра Николић, јер као министри не подржавају довољно своју странку.²¹⁾ Због тога нису изабрани у Главни одбор радикала.²²⁾ Ранко Тајсић и Коста Таушановић оформили су једну радикалну групу, која је била опозиција радикалној влади, а највише су нападали Светозара Милосављевића.²³⁾ Милосављевић је због незаконитог поступка преместио свога страначког друга Стојана Протића са места управитеља Београда.²⁴⁾

Када се за председника београдске општине кандидовао Милосављевићев зет Милован Маринковић, он тада због скрупула није хтео да користи полицију, која је могла да се меша у изборе.²⁵⁾ У то време ниједан члан главног одбора радикала није био за његовог кандидата.

Био је члан Државног савета од 1889. до 1894. и поново од 1897. до 1913.²⁶⁾ Био је министар унутрашњих послова у влади Пере Велимировића од 20. јула 1908. до 24. фебруара 1909. и у влади Стојана Новаковића од 24. фебруара до 29. јуна 1909. Умро је 18. фебруара 1921. у Београду.²⁷⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, стр. 921
• Министри просвете, 2000, наслов Министри просвете Србије 1811-1918, место Београд, издавач Педагошки музеј, година 2000
• Влада Милана Обр. 3 http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-009, аутор С. Јовановић, наслов Влада Милана обреновића, број књига 3, издавач Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, место Београд, година 1934
• Влада Александра Обр. 1 http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-010, аутор Слободан Јовановић, наслов Влада Александра Обреновића, број књига 1, издавач Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, место Београд, година 1934
• Политичке странке и увођење парламентаризма у Србији од 1881. до 1903., докторска дисертација, место Ниш, година 2013, аутор Мирослав Пешић

Svetozar Milosavljevic