Петар Поповић
Петар Поповић (Прилеп, 23.? мај 1873 — Београд, 4. фебруар 1945), српски архитекта и начелник Архитектонског одељења у Министарству грађевина.
Живот и рад
Завршио је основну школу и нижу гимназију у Смедереву, а остатак гимназије у Београду. Године 1896. завршио је технички факултет Велике школе. Од 1897. ради у архитектонском одјељењу министарства грађевина Србије.
Посветио се студијама старе српске архитектуре. По тим студијама је вршио рестаурације старих објеката, као Лазарице у Крушевцу, и покушао да их примјени и на новије објекте. Проучавао је и средњевјековну српску умјетност са путовањима по Србији, Турској и Италији. Многе његове студије су уништене током Првог свјетског рата.
Од 1919. био је хонорарни професор византијске архитектуре на техничком факултету београдског универзитета. Године 1927. отишао је у пензију.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 16. фебруара 1925.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.3 (В. Петровић).
- Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb, 1959–1966. 3.
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 2.
- З. Шипка-Ергелашев: П. Ј. Поповић, живот и делатност. Зборник за ликовне уметности Матице српске 16 (1980) 159–202.
- В. Ристић: Рестаурација Лазарице П. Ј. Поповића из 1904 – 1908. године. Саопштења 15 (1983) 129–146.
- В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж . и краљ. Србији. Београд. 1994.