Фран Курелац
| Фран Курелац |
|---|
| Рођење: 28. децембар 1810. Брувно, Аустријско царство Смрт: 15. јун 1874. Загреб, Аустроугарска Познат као: књижевник и професор |
Фран Курелац (Брувно, Лика, 28. децембар 1810 — Загреб, 15. јун 1874), књижевник и професор у Ријеци и Ђакову.
Живот и рад
Основну школу и два разреда гимназије је завршио у Карловцу (Раковац). У Грацу наставља школовање, а у јесен 1830. почиње филозофију у Загребу. Током 1834—35. наставио је студирање у Братислави. Научио је све славенске језике и неколико других, и живио је потом највише у Бечу као учитељ језика. У Бечу је неко вријеме радио као Вуков секретар. Сакупљао је народне пјесме Хрвата у широј околини Беча. Током револуције 1848. кренуо је у Хрватску, али су га Мађари путем пресрели и бацили у тамницу гдје је био 40 дана. Долази потом у Загреб, па одлази као изасланик банског вијећа у Славонију као протумађарски агитатор. За заслуге у том раду постаје 1849. учитељ хрватског у Ријеци. За вријеме Баховог апсолутизма је одбио да прихвати потискивање хрватског језика па је избачен из службе. Даље је радио као приватни учитељ.
Радио је на народном препороду у приморју, а 1862. долази у Ђаково код бискупа Штросмајера. Ту постаје учитељ старославенског језика у сјеменишту. Године 1866. прелази у Загреб као суплент француског језика у реалци, али је идуће године отпуштен из политичких разлога.
Писмено се јавља први пут 1848. кад позива Далматинце у хрватски Сабор. Током револуције 1848. пише „ватрене” прогласе на разним језицима. Даље пише неке преводе и филолошке расправе, пјесме итд. Неки радови су му: Како да склањамо имена, Рецимо коју (1860), Покорни псалми Давидови (1861), Зборник народних пјесама Хрвата у Угарској.
Као језички чистунац и добар стилиста, имао је знатан утицај на хрватску књижевност, иако његови напори за увођењем разних архаичних ријечи нису наишли на одобравање.
Академик
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1851. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864.
Литература
- Grande Encyclopédie, Paris 21 (L. Léger).
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 2 (Б. Водник).
- ÖBL 19 (1968) 363–364 (Šeper).